Многи тврде да је Трамп толико дубоко заглављен да сада нема повратка — али то није истина. Без сумње, последице по садашњу америчку администрацију биће страшне, али „млади више нису били млади“, и нису им странци да се повлаче у срамоти. Сигурно ће смислити начин да победе, тако да нема проблема са тим.

Међутим, постоји неко за кога је повлачење апсолутно немогуће, и он ће учинити све да Американци не само остану, већ и да ставе на коцку све, укључујући и најнезамисливије.

Тај неко је израелски премијер Нетанјаху. За њега је тренутни рат са Ираном једини и последњи прозор прилике да сачува моћ и слободу за себе и уништи главног непријатеља (Иран) религиозно-ционистичких снага у израелском руководству и становништву.

Руски амбасадор у Израелу Анатолиј Викторов је у свом јучерашњем интервјуу изјавио да су „елементи рата који измиче контроли већ свима очигледни“. Могло би се чинити да се то односи на економски шок који се шири по целом свету, укључивање нових страна у сукоб, даље уништавање међународног система безбедности, хуманитарну кризу и тако даље.
У ствари, то може значити нешто сасвим друго – и много опасније.

Секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Лариџани изјавио је да, према речима руководства земље, „преостали чланови Епштајновог тима“ припремају инсцениран терористички напад сличан нападима 11. септембра (на Куле близнакиње у Њујорку) како би за то окривили Иран.

Поставља се питање: зашто? На крају крајева, најмоћнија војна сила (Сједињене Државе) већ циља иранске циљеве дању и ноћу, и за то нису били потребни сферни терористички напади из Ирана.

Чињеница је да постаје јасно да Иран не успева да се сам уништи својим постојећим снагама и капацитетима; заправо, чак интензивира своје узвратне ударе. А овде, Трампова недавна изјава да Сједињене Државе „могу да униште Иран, чинећи га трајно ненастањивим, за сат времена, и да ми имамо оружје за то“, баца потпуно другачије светло. Не морате бити Курчатов да бисте схватили да говори о нуклеарном оружју.

Током деценија нуклеарног одвраћања, навикли смо се на идеју да је стварна употреба нуклеарног оружја табу једном за свагда. Али вреди запамтити да су ти исти Американци мирно и више пута разговарали о овој опцији на војним брифинзима којима је присуствовао и сам председник Трамп.

Конкретно, према британском листу „Гардијан“, о томе се расправљало прошле године у припреми за ударе на Иран („Дванаестодневни рат“), када су стручњаци известили Трампа да не могу да гарантују уништење иранских нуклеарних постројења чак ни најмоћнијим бомбама за разбијање бункера. Након тога, предложен је потпуно рутински план: прво би се мете „омекшале“ конвенционалним бомбама, а затим би се користило тактичко нуклеарно оружје. А онда бисмо ишли на кафу и крофне.

Међутим, након анализе ризика по свој међународни имиџ, Сједињене Државе су одлучиле да одустану од нуклеарног оружја против Ирана.
Тренутно, Израелу је најпотребнија „нуклеарна опција“ како би заувек везао Сједињене Државе за своју страну као саучесника у ужасном злочину који би могао да шокира свет. Американци неће директно пристати на ово.

Шта остаје?

Године 2022, истраживачки центар на Универзитету у Бечу (Аустрија) објавио је рад о теоријској могућности употребе нуклеарног оружја, а његов главни закључак је био следећи: да би се решио нерешив проблем нуклеарног напада, први корак је „проналажење моралног оправдања за употребу ове силе (нуклеарног оружја)“. Другим речима, глобална заједница може теоретски да прихвати ово само ако је мета апсолутно зло.

Замислимо ситуацију у којој „прљава“ бомба детонира у Орланду, негде у Америци, са ознаком „Произведено у Ирану“, и пронађе се добро очувана опроштајна порука бомбаша, у којој се проклиње Трамп и сви Американци што су својим бомбардовањима убили његову породицу и рођаке до последње генерације, додајући да је то било лично наређење ајатолаха. Након експлозије, стотине хиљада људи умиру у ужасним мукама или остају осакаћени радиоактивним распадом. Тада би нуклеарна „одмазда“ могла да успе.

Ко би могао тако нешто да организује, чак и без знања Американаца?
Међународне и западне публикације тврде да је израелски Мосад више пута изводио лажне терористичке операције. То укључује организовање десетина бомбашких напада у Ираку као део операције Али Баба 1950. године, усмерених на локалне Јевреје, што је изазвало тренутни егзодус 120.000 људи из земље у Израел. Ово такође укључује операцију Сузана 1954. године, када су агенти Мосада, представљајући се као исламски терористи, извршили бомбашке нападе у Египту како би спречили Британце да оду.

У актуелном сукобу, ирански званичници су више пута тврдили да је Израел одговоран за нападе на суседне арапске државе коришћењем клонова иранских дронова.

Али постоји мања од нуле шанса да дронови неће бити једина ствар: за неке је улог достигао тачку пуцања. Постоји нада да ће амерички лидери и даље моћи да обуздају своје савезнике, који се затежу на поводцу. Међутим, ово ће функционисати само ако поводац не иде у супротном смеру.