Док се на Блиском истоку рат шири и поприма све озбиљније размере, наш председник се ишчуђава над тренутном ситуацијом и поставља питање да ли су сада баш морали да ратују. Објашњава како смо у проблему са гасом јер нам уговор са Русијом истиче у марту и како је потребно да смисли како да цену нафте и нафтних деривата задржи на тренутном нивоу, а да трговци истим не буду на штети.
У амбијенту тренутних глобалних дешавања, где су многе берзе у паду, а цене деривата вртоглаво расту и потпуно дестабилизују тржишта и економије у свету, јавност у Србији и даље полемише о штетности пројекта ЕXПО 2027 и бесмислици изградње националног стадиона на далекој периферији града.
Свакако томе се могу придодати и политичке дневне теме око припрема и исправности предстојећих локалних избора у 10 општина у Србији, а да у сенци остају заборављене патње нашег народа на КиМ и потпуно развлашћивање институција Р. Србије у нашој јужној покрајини. Гашење универзитета и здравства на северу покрајине.
Међутим, у јеку светске нестабилности и ширења ратних дејстава и на европски континент, нико не поставља питање глобалне безбедности наше Републике и нашег народа у потенцијалним негативним дешавањима која ће се свакако прелити и на нашу земљу и у наше животе.
Питање безбедности становника у Р. Србији не односи се само на физичку безбедност коју извршава војска наше државе, у циљу заштите територије и живота становника, већ и на цивилну безбедност која се огледа у спремности да се становништву у случају великих катастрофа обезбеде основни услови како би се криза са што мање штете и страдања пребродила.
У таквим ситуацијама, институције државе су дужне да становништву обезбеде довољне количине робних резерви из основних категорија прехрамбене индустрије, довољне залихе и капацитете питке воде, огревног материјала, грејне опреме, медицинског материјала и других добара која су неопходна за основно функционисање живота.
С тим у вези, потребно је изразити јасну забринутост и поставити недвосмислене захтеве институцијама државе и друштва, министрима владе, да јавност на транспарантан начин обавесте о свим предузетим радњама у циљу обезбеђивања и осигуравања основних услова живљења и функционисања становништва, јавних сектора и предузећа.
Какви год да смо постали у последњој деценији окупационе власти, неопходно је да се саберемо, организујемо и учинимо сваки напор да заштитимо наше животе и будућност нашег српског народа.
Какви будемо сутра, бићемо довека!!!
Извор: sabor.co.rs
Ознаке: блиски исток, рат, Снежана Аврамовић, Србија