Прочитај ми чланакНа нашој политичкој сцени успостављена је пат ситуација. Вучић ни уз крађу не може више да намести да има већину грађана уз себе (камоли да њом уистину располаже), али и даље је у стању да контролише легалне и нелегалне механизме силе. Народ који је против њега, несумњиво преовлађује али није адекватно организован и усмерен, да би брзо могао да га обори с власти.
У таквим околностима логично је да Вучићеви опоненти интензивирају деловање у циљу што ширег и функционалнијеег обједињавања, те да покрећу, колико год је могуће, опсежне антирежимске радње, како би га исцрпљивали, те кроз акције учвршћивали своје редове. Део тога је и притисак да се што скорије распишу републички избори. Јасно је да Вучић не би допустио да они буду фер, нити би признао пораз, али би велика крађа на крају трке допринела кулминацији грађанског бунта. Па онда, како се каже, ком’ опанци а ком’ обојци!
С друге стране, од СНС картела се очекује да, супротно реченом, растеже са расписивањем избора, те на све могуће начине настоји да замути ситуацију, како би грађани били што више збуњени, а њихова протесна енергија умањена. Вучић, као вешт политички мешетар, не може да не схвата да није у стању да врати сказаљку на часовнику историје те консолидује власт. Само може да је донекле развуче и искористи преостало време за заокруживање своје крунске ЕКСПО пљачке, те нешто мање али такође релевантне отимачине „Београд на води 2“.
Баш као што се и очекује, Вучић и поступа. Добро зна шта ради. Зато они који би требало да делују другачије, то не чине. Они који су се инфилтрирали у студентски покрет до те мере да су можда и преузели његово кормило, те њима блиски људи у сфери креирања опозиционог јавног мнења, сада заговарају крајне чудну ствар. Тврде да рушењу Вучића погодује оно што он сматра да иде у прилог очувању његове власти још неко време! Као, нека избори буду што касније, студенти ће за још боље „спремнији“.
Чак и да је тако – а мислим да није – џабе смо кречили ако сада владајуће политичко-мафијашке структуре заврше пљачку Србије. Само у контексту ЕКСПО преваре планирају да нас задуже више десетина милијарди долара. Ако успеју, шта ћемо са тотално девастираном земљом која би остала после њих?
Ако не из другог разлога, да бисмо им загорчавали живот и рушили ЕКСПО пројекат (који тешко може да буде одржан ако је Србија у великом пламену) – и самим тим онемогућили део инвестиција скопчаних са њим, а које нас воде у дужничко ропство – нормално би било упорно наметати изборну причу и предузимати све могуће акције да би стање у земљи постало што немирније (нарочито оне усмерене против реализације поменуте манифестације).
Ништа од тога! О чему се ту ради? Плашим се да су неки људи блиски Мишковићу, можда, само нагађам, његов адвокат Зденко Томановић, али и екипа око ректора Ђокића – стекли велики утицај међу пленумима или макар делом њих. А Мишковић се бави грађевинским инвестирањем (сетимо се само, примера ради, актуелног великог пројекта „Делта дистрицт“), док је ректор, иначе архитекта, са својим окружењем, такође тесно повезан са том привредном сфером. ЕКСПО, „Београд на води“ и генерално Вучићево вештачко пумпање послова са некретнинама, свима њима засигурно доносе корист.
Власт је власт, и није да се за њу не боре, али када се већ Алек без Косова држи као пијан плота грађевинског колача који је са својим пљачкашким стратезима осмислио, онда други (пост)транзициони грабљивци рачунају да би било штета да и они који комад не прогутају. Ако енергично продуже борбу против Вучића, уз сву моћ коју још има он се можда оклизне, али у брзој игри тешко је сачувати торту вредну десетак или више милијарди долара коју држи. Реално је да му испадне и разбије се, а они који се надају да ће завладати после СНС банде тако што ће узурпирати студентско-грађанске протесте, свесни су да би у том случају мање профитирали (скупљајући остатке разбуцане торте) него да као секундарни играчи учествују у њеној подели са Вучићем, макар он до краја гозбе задржао кључну улогу.
Све утемељеније ми делује да се у том грму крије зец, те да због таквих личних рачуна разних незајажљивих фактора из протесне сенке, они посустају на разочарење многих који из национално најбоље намере учествују у народном бунту. Резултат тога је повећање шансе Алека Анти-Србина да очерупа српске кокошке до краја, да део плена добију они који се ради тога сада килаво боре против њега (пошто су увидели да би се мање омрсили ако га сруше пре него што ЕКСПО прође, па макар и партиципирали у вођењу „ослобођење“ државе), а народу Србије остане да буде периферно ЕУ робље јер другачије неће моћи да преживи! Пре тога, док не схватимо да смо пропали, они који сада калкулишу око поделе плена са СНС мафијом, надају се да ће неко време бити стечајни управници Србије пошто ЕКСПО прође а Вучић оде, те ће се још мало омастити.
Још имамо времена да све наведено не дозволимо, а први корак ка томе је да прозремо и одбацимо мангупе у редовима студентско-грађанског мрежног покрета отпора. На потезу су пленуми још неколико факултета који нису утонули у олигархијско-профитно блато, да покрену унутрашњи отпор узурпаторима, како би онда спољносупротстављање криминалном режиму поново постало ефикасно.Нема још много времена за то, јер се приближавамо црвеној линији после које смо у зони непоправљиве штете!
