Прочитај ми чланакИако је седница Светог архијерејског синода СПЦ на којој је требало да буде смењен епископ жички Јустин (Стефановић) била најављена за сутра, све је одлучено данас – владика Јустин је разрен дужности, а за адмистратора Епархије жичке именован је епископ нишки Арсеније (Главчић).
Одлуком Синода јуче је извршена и примопредаја између “суспендованог архијереја и именованог адмистратора”, како се наводи у документу са потписом патријарха Порфирија (Перића) у који је Данас имао увид.
У Синодском саопштењу за јавност истиче се да је владика Јустин “разрешен дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026.” и да је “црквена влада” “покренула поступак за утврђивање његове канонске одговорности”.
“У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ СПЦ, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је архиепископ и митрополит жички Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком. У претходном периоду је утврђено да је неовлашћено основао три привредна друштва – „Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“, прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности -станова, пословних простора и слично у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у СПЦ, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима”, наводи се у саопштењу Синода.
Да не било забуне, од маја 2024. одлуком Сабора, а од средине те године и званично, на основу решења Синода, уведене су нове титуле српских владика на основу епархијског “минулог рада”, а са којима је на мајском Сабору 2025, како је званично саопштено из Патријаршије, усклађен и Устав СПЦ. Зато је владика жички Јустин носио тиитулу архиепископа и митрополита жичког.
За његов случај била је задужена Синодска комисија у чијем су саставу два “синодалца” – епископи: бачки Иринеј (Буловић) и будимљанско-никшићки Методије (Остојић), свештеници Велибор Џомић, који је у случају богослова Благоја Пантелића и Вукашина Милићевића, недавно из СПЦ искључених због вербалног деликта, био и у улози црквеног тужиоца Архиепископије београдско-карловачке, као и Владан Симић, Мирослав Чолаковић и правни саветник Милан Андрић. високим црквеним изворима незванично се спекупише да је патријарх Порфирије (Перић) био склон да питање смене владике Јустина одложи за мајско заседање Сабора, док се члановима Синодске комисије, посебно “синодалцима”, наводно журило, да посао одраде пре почетка Великом поста 23. фебруара, како би Сабор у мају само потврдио синодску одлуку о смени и именовању админстратора.
То је већ “патентиран” и више пута поновљен метод јер су пропусти и неправилности у финансијском пословању епархија од 2010. “магична формула” у СПЦ за канонски спорна уклањања неподобних епископа. На овај начин први је смењен пре 16 година – 13. фебруара 2010. епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), духовни отац смењеног владике Јустина. Овим духовне везе ова два случаја везује и могућа политичка позадина, као и благо речено отпор који утицајни владика бачки Иринеј има према покојном владици Артемију и његовој духовној деци.
Владика Артемије био је антиекумениста, отворени противник независности и КиМ и његове поделе. Владики Јустину можда би и опростили то што изостаје са ручкова на Андрићевом венцу које актуелни председник Србије организује за учеснике Сабора. Али, његова јавна подршка студетнима у протесту, на чијиим се скуповима појављују свештеници Жичке епархије многи виде као опасно замерање не само Андрићевом венцу него и новосадско-београдском “врху врхова” у СПЦ.
Реч је о црквеном “двојцу” који се од именовања владике Јустина за епископа жичког мешао у његове епархијске послове – од случаја манастаира Жича који је, како се прича, под духовном конролом актуелног поглавара СПЦ до прошлогодишњег “проблема” око избора студеничког игумана, иза ког су, наводно стајали викар патријархов епископ моравички Тихон (Ракићевић), бивши игуман Студенице и владика бачки Иринеј.
Владика Јустин један је од малоброних српских епископа који су пре четири године јавно оспорили измештање изборног Сабора на коме је изабран садашњи патријарх, из Патријаршијског двора у загробну и озвучену крипту Светосавског храма на Врачару, уз смештање архијереја у луксузне београдске хотеле уместо у Патријаршију. Смена владике Јустина пала је баш на четврту годишњицу избора патријах Порфирија за 46. поглавара СПЦ 18. фебруара 2021. године.
Како се спекулише, владика Јустин има много нових “грехова”. Он је један до шест, при том једини из Србије, потписник јавног реаговања на текст епископа крушевачког Давида (Перовића), објављен на званичном сајту СПЦ, а којем су на мети били студенти у бунту, уз помињење „српских усташа“ и „Лубјанке“. Он је још на почетку протеста дозволио својим свештеницима да буду уз грађане, ако сматрају да је потребно, а 10. јула 2025. и сам се огласио против насиља полиције над грађанима у градовима Епархије жичке.
Провере финансијског пословања Епархије жичке почеле су у марту 2025, а на њима је у више наврата радила комисија Патријаршијског управног одбора. Њен жички извештај, који је наводно “указао је на низ неправилности, зашта је надлежан искључиво Свети архијерејски Синод” разматран је на “црквеној влади” у јулу 2025. Поједини медији тврде да владика Јустин није добио тај извештај, док после 23. окобра није било могуће званично ући у траг извештају синодске комисије, јер владика бачки Иринеј ни као њен преседник и “синодалац”, а ни као потпарол СПЦ није одоговарао на Данасова питања.
Долазакак Синодске комисије крајем прошлог октобра није био довољна “опомена”, владика Јустин дозволио је да у конацима за госте у манастиру Студеница спавају студенти Државног унивезитата у Новом Пазару, који су пешице ишли у Нови Сад на прву годишњицу пада надстрашенице на Железничкој станици у којој је нестало 16 живота. Студентима је био отказан смештај у Рашки. После друге посете Синодске комисије 3. фебруара, владика Јустин се у знак подршке појавио међу млекарима на блокадама путева у Епархији жичкој, делећи им иконе Христовог Васкрсења.
Кривокапић против инквизиторског приступа
Бивши премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, близак покојном митрополиту Амфилохију (Радовићу), преко друштевним мрежа огласио се поводом случајева владике Јустина и богослова Вукашина Милићевића и Благоја Пантелића, оцењујући да “Православној цркви није својствен инквизиторски приступ”. “Сви вјерници, а посебно свештеници, имају и право и дужност да будно прате рад својих духовних вођа, да износе ставове и упућују критику. Митрополит Јустин је изнио мишљење које дијели велики дио његове пастве. Теолози и свештеници не смију бити изопштавани због неслагања са вођством, већ само у случају јереси”, поручио је Кривокапић.
Синод негира политички прогон
Синод у саопштењу за јавност “ са жаљењем констатује да је митрополит жички Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је ‘политички прогоњен’ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантује”. “У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ СПЦ, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Синод и Сабор СПЦ”, тврде у “црквеној влади”.
