Pročitaj mi članakVučićeva najava nove državne mere, subvencionisanih stambenih kredita za mlade, mnogima je zaličila na nekadašnji projekat Mlađana Dinkića. Država je, novcem svih građana, još pre više od decenije nudila povoljnije bankarske kredite. Najpre samo mladim bračnim parovima, a onda i onima koji su solo.
И сама сам се окористила о ту меру.
Постоје значајне разлике. Ономад је то изгледало овако. Од укупне цене некретнине, 80 одсто износа позајмљивала је банка, 10 одсто је било учешће корисника кредита, а преосталих 10 одсто субвенција државе. Банке су и у то време имале прописану горњу границу када је реч о камати. Корисник кредита је био дужан да учешће заједно са свим другим трошковима, попут накнаде за обраду кредита и других, не малих трошкова, плати сам. Остало ће враћати банци у наредним деценијама, у зависности од тога на колики временски период је кредит узет, пише Форбес.
Последњих пет година отплате, када се одужи банкарски дуг, враћа се позајмица коју је дала држава. И то бескаматна. Другим речима, 10 одсто учешћа који је држава уместо клијента дала банци, он ће враћати у 60 једнаких рата. И то само главницу.
Вучићев калкулатор, пак, за сад је готово потпуно нејасан. А најбоља потврда за то је чињеница да је висину учешћа променио преко ноћи. За кредит од 75.000 евра најпре је то било 2.250, да би већ сутра изјавио да ће то бити 1.000.
Проблем је, међутим, што банке нису пијаце и тешко је поверовати да су склоне пијачном погађању. Истина је да банкари нису ни превише гласни против мера које представницима власти, укључујући и гувернерку Табаковић, све чешће падну напамет. Али и упркос томе тешко је поверовати да би банке, све у приватним рукама, изузев Поштанске штедионице, пристале да деле стамбене кредите шаком и капом. Онако како је то у јеку нарастајућих студентских протеста из рукава избацио председник Србије.
Прва нејасноћа Вучићевог кредитног калкулатора тиче се циљне групе. Тешко је замислити банку која ће дугорочни стамбени кредит од више десетина хиљада евра одобрити студенту. На основу чега? Каква је његова кредитна способност? Чији стан ће дати у залог? Којим новцем ће отплаћивати кредит у наредним годинама и деценијама?
Друго, ако је тренутно на банкарском тржишту учешће за стамбени кредит индексиран најчешће у еврима 20 одсто, како ће за ове кредите то бити једва нешто више од један одсто.
Логика налаже да је кредит скупљи уколико је учешће мање. Примера ради, ако некретнина коју купујете вреди 75.000 евра, а учешће је 20 одсто, то значи да заправо узимате 60.000 од банке, јер сте 15.000 евра већ дали за учешће.
За исти овај кредит, ако је учешће само 1.000 евра, клијент од банке узима 74.000 евра и толико ће морати да отплати.
Овде би требало да „улети“ држава и да уместо клијента отплати део овог кредита. Али није сасвим јасно на који начин. Јер са периодом отплате од 40 година и са субвенционисаном ратом првих шест година, у коначници кредит испадне скупљи.
То у пракси значи да је према Вучићевом калкулатору овакав кредит скупљи од онога на банкарском тржишту. И то је за банке важно. Оне неће бити оштећене. Напротив. А ко ће платити ту разлику, сами млади или сви порески обвезници преко буџета, за банке је далеко мање важно.
У првим реакцијама на Вучићев најновији план, банкари кажу да им још ништа није јасно.
Кажу да је и то могуће и изводљиво, али само уколико држава плати разлику између онога што је тренутна цена кредита на финансијском тржишту и онога што председник државе туђим новцем обећава младима.
И док банкари слежу раменима, упућени у тржиште некретнина верују да би ова мера могла додатно погурати тражњу за некретнинама. Али и овде постоји мали проблем.
Структура купаца станова у Србији прилично се променила од ковида на овамо, а променила се и структура станова који се граде.
У Србији се, а нарочито у великим градовима, све више граде кондоминијуми и елитни стамбено-пословни блокови, а све мање обичне стамбене зграде какве су доминирале у јеку Динкићевих мера.
А купци више нису млади брачни парови који купују стан од 50 квадрата из кредита, већ богати који за кеш пазаре луксузни стан у Београду на води или некој другој популарној локацији.
Чијим ће онда новцем студенти који се ових дана буне, купити један такав стан? И кога ће порески обвезници овога пута субвенционисати?
