Овог децембра пензије су скочиле за 12,2 одсто, а власт најављује да ће у наредној години бити на историјском максимуму. Да ли ће стварно животни стандард пензионера бити бољи?

Пензије у Србији су овог децембра нагло скочиле. Ако је веровати државном врху, то је само почетак, пошто се већ за наредну годину најављују „историјске” цифре. Међутим, ако је веровати подацима Светске банке, Србија једино може да очекује успоренији привредни раст у односу на претходне године, као и пораст инфлације.

Поводом повећања од 12,2 одсто које су пензионери добили почетком месеца, министар финансија Синиша Мали саопштио је на Инстаграму да се просечна пензија у Србији тиме попела на 437 евра, док се у 2026. години очекује да ће износити 488 евра.

Није ништа ново да се представници власти на челу са Вучићем хвале порастом пензија, али се притом прећуткује да на реалан квалитет живота наших најстаријих суграђана у већој мери утичу и привредни раст и инфлација, за које Србија нема баш најведрије прогнозе.

Светска банка је у октобру објавила процену да ће привредни раст Србије пасти са очекиваних 3,5 на 2,8 одсто, док се у наредним годинама очекује стагнација између три и четири одсто. С друге стране, инфлација је током године излазила из циљаног коридора Народне банке Србије, а цене су и даље расле.

„Треба гледати и инфлацију”

У свом свечаном Инстаграм посту, Мали је додао и да ће бројка од 488 евра у наредној години бити „огромна разлика у односу на 2012. годину када је просечна пензија износила 204 евра“.

Пензије јесу прогресивно расле, посебно последњих година, од 26.324 динара колико су износиле 2018. па све до 50.686 динара ове године. Ипак, како за „Време“ каже економиста Милан Ковачевић, од тога није било значајних бенефита.

„У последњих пет или шест година имамо у Европи највећу инфлацију, што значи да нам нема користи од тог повећања. То је још и горе, што и једно и друго повећавамо и постајемо мање конкурентни према свету“, објашњава Ковачевић и додаје да није толико важно циљати саму цифру пензије.

„Паметније је циљати колика ће бити инфлација, јер је инфлација досад код нас била проблем за животни стандард, а не повећање“, каже он.

„Повећање у политичке сврхе“

Ковачевић каже и да се повећање пензија углавном користи у политичке сврхе, док се реални животни стандард не побољшава.

„На разне административне начине ми смо просечне плате и пензије повећавали. Ево сада су и пензије одједном повећане за 12,2 одсто. Потпуно је арбитрарно одлучивано, да би се у политичке сврхе искористиле номиналне вредности и плата и пензија. Ми и сада већ трпимо велике губитке јер не решавамо проблем око деривата нафте. Ту можемо очекивати само смањење животног стандарда“, додаје Ковачевић.

Санкције

Санкције Нафтној индустрији Србије, одражавају се на читаву економију, али уколико се не задрже само у оквирима НИС-а, сматра Ковачевић, последице по животни стандард могу бити још веће.

„Имамо уведене санкције, наша рафинерија не може да ради. Ако то потраје и не успемо да то решимо, могу да нам се уведу и финансијске санкције. То значи да нећемо бити у стању да плаћамо девизни увоз и наплаћујемо извоз. Санкције 1992. године су биле у тежим општим условима и биле су шире, није био дозвољен увоз и извоз. Али овај пут ако добијемо санкције само за плаћање и наплаћивање, ми ћемо имати катастрофални пад друштвеног производа“, закључује Ковачевић.

Извор: vreme

Ознаке: инфлација, ПДБ, пензије