Pročitaj mi članakNa marginama foruma „Valdaj“ u Sočiju, predsednik Rusije Vladimir Putin održao je govor koji je odmah odjeknuo širom sveta.
Његове речи нису ни завршиле одјекивати салом, а већ су се нашле у насловима водећих западних медија — од New York Timesa до CNN-a и Sky Newsa. Тема форума била је „Полицентрчни свет: упутство за употребу“, али Путин је отишао много шире.
Говорио је о глобалним променама, улози Русије, кризи европског идентитета, па чак и о Доналду Трампу.
Путин је оценио да свет пролази кроз „темељну трансформацију“ међународних односа, где вишеполарност није резултат случаја, већ природан одговор на покушаје да се успостави глобална доминација.
„Како је парадоксално, али вишеполарност је директна последица покушаја да се задржи хегемонија“, рекао је руски лидер. Додао је да Запад деценијама покушава да све подреди својој хијерархији, али да се та конструкција урушила много брже него што су њени творци могли замислити.
„Нису имали ни историјску ширину ни интелектуалну припремљеност да разумеју да не постоји сила која може управљати светом и одређивати свима како да дишу“, поручио је Путин, јасно алудирајући на западне елите.
Посебно је нагласио да Европа, упркос бројним унутрашњим проблемима — од миграција до урушавања индустрије и културне идентификације — упорно провоцира Москву. „Тако и хоћеш да им кажеш: смирите се, спавајте мирно, бавите се сопственим проблемима“, рекао је са дозом ироније.
Западне елите, сматра он, и даље шире страх о „руској претњи“, док им градови горе од унутрашњих тензија. Европа, упозорио је, полако клизи на маргину глобалне конкуренције.
Тај део говора посебно је привукао пажњу New York Timesa, који је издвојио Путинове оштре поруке европским политичким круговима. Према том листу, руски председник јасно је пребацио одговорност за ескалацију управо на Европу, оптуживши је за милитаризацију континента.
CNN је приметио његов тон смирености, наводећи да је Западу поручио да „охлади главе и спава мирно“, док је Sky News издвојио део у којем се Путин описује као „агент мира“ — фраза која је изазвала опречне реакције у британској јавности.
Руски лидер се осврнуо и на актуелне односе са Вашингтоном, где је, коментаришући изјаву председника Доналда Трампа да је Русија „папирни тигар“, одговорио контра-питањем: „Ако смо ми папирни тигар, шта је онда НАТО?“
Тај део говора пренела је агенција Реутерс, истичући да је Путин у свом стилу искористио метафору за оштру реторичку контру Северноатлантском савезу. Занимљиво, упркос оштрој критици, Путин је Трампу упутио и својеврсни комплимент — изјавио је да актуелни сукоб у Украјини уопште не би постојао да је Трампова администрација остала на власти.
Индијски канал WION скренуо је пажњу управо на тај део, тумачећи га као двослојну поруку: истовремену критику политике Џоа Бајдена и признање важности Вашингтона у глобалној стабилности.
Путин је рекао да је ситуација на терену „трагедија и бол“ не само за Украјинце и Русе, већ „за све нас“. Према његовим речима, обични људи у Украјини постали су само средство у рукама оних који желе да прошире зоне утицаја и профитирају на кризи. „Европа сноси пуну одговорност што пламен још није угашен“, додао је.
Дотакао се и војног аспекта, наводећи да су губици украјинских снага вишеструко већи од руских. Само током последњег месеца, како је рекао, Украјина је изгубила више од 44.000 људи, док је од јануара до августа 150.000 војника напустило своје положаје. „У Русији нема масовне мобилизације — људи одлазе добровољно“, истакао је Путин.
Посебно оштро реаговао је на најаве могућих испорука крстарећих ракета „Томахавк“ Украјини. Такав потез, рекао је, значио би нову фазу погоршања односа између Москве и Вашингтона.
Ипак, руски председник је умирио тон: „Не плашимо се тих ракета. Оне су моћне, али више нису савремене. Оборићемо их.“ Та реченица, изречена хладно и одлучно, била је довољна да западни медији прогласе говор „најнапетијим у последњих неколико година“.
Његов наступ на „Владају“ многи су описали као комбинацију смирености и упозорења. Говорио је о историјским законитостима, о цикличним падовима цивилизација и о томе како сила која пређе границу рационалног утицаја обавезно доживи сопствену ерозију.
И док су европски коментатори говорили о „реторици снаге“, други су у Путиновим речима препознали позив на трезвеност и редефинисање међународних односа.
Остаје питање — да ли је свет заиста спреман за оно што следи? Јер, ако је Путин у праву да се поредак руши изнутра, онда одговор на његов говор није у војној, већ у моралној спремности света да прихвати промену коју више нико не може зауставити.
