Pročitaj mi članakDa kratka, jednodnevna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina ima veliki politički značaj za Srbiju, nije sporno, ali ekonomski dometi čitavog niza ugovora, čak ukupno 20 raznih sporazuma i memoranduma čije je potpisivanje najavljeno, „preti“ da ekonomske efekte ipak stavi u prvi plan.
Најзначајнији документи припремљени су за сектор енергетике, али их по вредности премашују пројекти у инфраструктури. Ту су још и споразуми у области науке, одбране, иновација, социјалне заштите, туризма и трговине… Све заједно, требало би да у релативно кратком року допринесе већој енергетској сигурности Србије, која је у том сегменту потпуно зависна од руских партнера, бржој модернизацији железнице, размени између научних институција, бољем спољнотрговинском билансу и обимнијем пласману наших пољопривредних и других роба на заједничко руско, белоруско и казахстанско тржиште.
Највећи значај аналитичари придају потписивању споразума о проширењу подземног складишта гаса у Банатском Двору, као и на документ којим ће бити одобрена изградња гасног транспорта кроз Србију, односно прикључења на крак гасовода из Турске којим би се на известан начин надоместила штета због заустављеног Јужног тока. Такође, у сектору енергетике очекује се и споразум који ће омогућити реконструкцију хидроелектране Ђердап 2, али и о коришћењу атомске енергије у мирнодопске сврхе и о иновацијама у сектору електричне енергије. На то се надовезује и меморандум о сарадњи у области развоја дигиталних технологија.
Према изјави потпредседнице Владе Зоране Михајловић, пројекти о изградњи железничког диспечерског центра и о ревитализацији дела барске и пруге од Старе Пазове до Новог Сада вредни су 230 милиона евра.
И сарадња научних институција биће крунисана уговором између Роскосмоса и министра Ненада Поповића, а односи се на области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе. Компанија НИС конкретизоваће стратешку сарадњу са Московским државним институтом за међународне односе МИП-а Русије, али и са два државна универзитета, рударским и за нафту и гас.
Иначе, Русија је у Србију до сада инвестирала више од четири милијарде долара, а од тога највише у енергетици. Убедљиво највећа инвестиција је куповина Нафтне индустрије Србије 2008. године у оквиру међудржавног споразума Србије и Русије који је обухватао и изградњу Јужног тока и складиште гаса у Банатском Двору. Сама куповина 51 одсто НИС-а 2008. године коштала је руску страну 400 милиона евра, али је од тада ова компанија уложила више од 2,5 милијарди евра у модернизацију производње. Друга велика инвестиција је куповина Беопетрола од стране Лукоила 2003. године за 117 милиона евра. Такође, НИС и Лукоил су према УППР-у Петрохемије 2017. године повећали власнички удео у овој компанији на 25,2 одсто (НИС 20,8 одсто, а Лукоил 4,4 одсто) конверзијом потраживања у капитал.
ПУТИН У СРБИЈИ: Решење за Косово мора да "печатира" Савет безбедности https://t.co/r7LbE5Yd7P
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 17, 2019
Друга област у којој је руски капитал инвестиран у Србији је банкарски сектор. На тржишту тренутно послују Сбербанка, ВТБ банка и Експобанка, али са прилично малим тржишним учешћем и укупним капиталом од 26,5 милијарди динара (око 200 милиона евра).
Руски капитал је присутан и у инфраструктурним пројектима, али само кроз кредитирање и извођење радова. Руска компанија РЖД ради на модернизацији пруге Стара Пазова – Нови Сад који се финансира руским државним кредитом. Ово је иначе постала сасвим уобичајена ствар у Србији да стране земље дају кредите за радове које изводе њихове компаније.
Пре неколико година говорило се и о изградњи индустријске зоне у којој би пословале руске високотехнолошке компаније, али од тога за сада нема ништа.
За већи извоз
Трговинска размена у највећој мери своди се на увоз нафте и гаса из Русије који чине 61 одсто укупног увоза (917 милиона долара) у првих девет месеци 2018. године, док у другом правцу иду јабуке (за 67 милиона евра у три квартала 2108), затим хулахоп чарапе (за 61 милиона евра) и производи од гуме за 50 милиона евра. На списку најважнијих извозних производа су и лекови, хартија, воће и поврће, машине и електрични уређаји.
Од значајне до историјске
Министар финансија Синиша Мали оценио је пре неколико дана да је посета руског председника „веома значајна“, а јуче је то унапредио у „историјска“, при чему је додао да ће бити речи и о трагању за стратешким партнером за српску Петрохемију. Две руске компаније које послују у Србији, НИС и Лукоил већ имају око четвртину власништва Петрохемије, па Мали вероватно рачуна на то да би и друге фирме из те земље могле да покажу интересовање за српски хемијски комплекс. Ипак, није пропустио да дода како се очекује да на тендеру за петрохемију очекује и компаније из других земаља.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
