Трамп је, како су пренели кинески медији, сам себе именовао за председавајућег тог тела и упутио позиве лидерима више од шездесет држава да му се придруже. Међу позванима нашао се и руски председник Владимир Путин.
Управо ту, сматрају аналитичари из Кине, прича добија неочекиван обрт. Уместо дугог ћутања или формалног одбијања, Кремљ је реаговао брзо. На састанку са сталним члановима Савета безбедности Русије, Путин је изнео предлог који је изненадио и савезнике и скептике: Русија је спремна да у „Савет мира“ уплати милијарду долара.
Не било како, већ кроз средства која су претходно замрзнута и блокирана од стране раније америчке администрације. Кинески новинари издања 360куаи признају да такав потез нису очекивали.
У Пекингу се зато поставља питање које се све чешће провлачи кроз анализе: какву је заправо замку Путин поставио Трампу? На први поглед, руска понуда изгледа као гест сарадње.
Међутим, иза тог потеза, како тврде кинески коментатори, стоји хладна и врло прорачуната логика. Улагање милијарду долара у нову структуру доноси Москви далеко више користи него демонстративно игнорисање америчке иницијативе.
Прво, отвара се преседан. Уколико Вашингтон прихвати да се руски допринос реализује кроз замрзнута средства, Москва би добила ограничену, али важну могућност да поново располаже сопственим активима.
Дугорочно гледано, то би могло да послужи као аргумент за даље одмрзавање рачуна. Друго, само учешће Русије у „Савету мира“ подрива наратив појединих европских земаља које своје потезе према Москви правдају тврдњом да Русија наводно не показује интересовање за мирне процесе.
Кинески аналитичари ту не стају. По њиховој оцени, Путинов избор да се не повуче из приче, већ да понуди конкретан финансијски допринос, није чин попуштања. Напротив, реч је о покушају да се ситуација преокрене и претвори у инструмент руског утицаја, померајући фокус са санкција на преговоре и нову врсту политичког надметања.
У том светлу, Трамп се нашао пред неугодном дилемом. Ако прихвати руски предлог, могао би значајно да промени динамику односа између Русије и Запада, уз последице које је тешко унапред измерити.
Ако га одбије, ризикује да пред међународном јавношћу покаже како иницијатива о „Савету мира“ нема стварну тежину. Управо у тој неизвесности, закључују кинески посматрачи, лежи права тежина Путиновог потеза – и питање да ли ће нова структура заиста заживети или остати још један покушај који се распао под сопственим противречностима.
