Прочитај ми чланакУ расправи о организовању опозиције за предстојеће парламентарне изборе, у јавности се појавио још један предлог – студентска листа која би укључивала и представнике опозиције, али само оне који долазе са универзитета. Коментаришући ову опцију наши саговорници истичу да су студенти већ формирали критеријуме за кандидате, да се на листи могу наћи баш такви људи уколико нису функционери странака, те додају да опозиција не треба да се меша у формирање те листе.
Иако су студенти од позива за расписивањем ванредних избора кренули са формирањем изборне листе, развијањем критеријума за кандидате на истој и одабиром личности, у јавности и даље опстаје полемика о томе који је најбољи начин организовања опозиције у најширем смислу речи.
Тако су се могли чути предлози о једној листи – студентској, затим о две листе – студентској и једној опозиционој, и на крају, опција која ће се највероватније реализовати, више опозиционих листа међу којима би биле студентска, проевропска и десна.
Гостујући на телевизији Н1, универзитетски професор Мило Ломпар истакао је још једну варијанту о којој се није много причало, а која не звучи поларизујуће колико прве две.
Ломпар је нагласио да би било најбоље да буде једна листа, да опозиција има места на тој листи, али да опозиција учини и уступак – да њени кандидати буду из академске сфере, и да шефови странака не буду ту.
„Професори морају да подрже право својих студената на побуну. То не значи да увек морају да се сложе, али правда да се буни припада њима. Ја то нисам могао да напустим. Сад је ситуација другачија, заоштренија и могло би се рећи да ја заступам једно, мало распрострањено мишљење у нашој јавности, да без заједничког дејства национално и грађански оријентисаних људи врло тешко наћи формулу за смењивање режима и развој друштва на било ком нивоу развијености. Овај степен друштвених сукоба изазива трајну неурозу. Режим на томе инсистира“, рекао је он.
Ђорђевић: Координација са политичким партија је потребна
Доценткиња Факултета политичких наука и копредседница Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић за Данас истиче да се не би бавила одређивањем ко треба да буде на студентској листи, али додаје да је “некако очигледно да на њој недостају студенти због којих листа и ужива велику подршку”.
“Не знам да ли је идеја професора Ломпара само апстрактна, академска идеја за расправу или је то његов покушај да утиче на студентски покрет да почну да се координишу за политичким партијама опозиције што сматрам да је потребно”, каже Ђорђевић.
Говорећи о конкретном предлогу она тврди да разуме да Ломпар мисли да људи из опозиционих партија који су из академске сфере нису политички препознати као функционери.
“То свакако не важи за ЗЛФ који чини велики број универзитетских професора у врху партије, али генерално не сматрам да се до координације антирежимског фронта долази преко приче о позицијама на листи, као што не заступам елитизам према којем будући народни посланици треба да буду само професори са универзитета”, појашњавав наша саговорница.
Говорећи о тренутним кандидатима студентске листе, она напомиње да нису искључиво универзитетски професори.
“Важније је да су на свим антирежимским листама проверени и чврсти кандидати, јер су сви, ако постану посланици, власници својих мандата и они ће бити под највећим притиском и имаће највећу одговорност”, каже Ђорђевић.
Из истог разлога, додаје, изузетно је важно и за шта се ти људи политички залажу јер једном кад буду изабрани они ће имати пуно право да гласају онако како хоће.
“Њих нико не може сменити осим ако сами не одлуче да поднесу оставке”, каже саговорница Данаса.
Према мишљењу наше саговорнице потребно је да се уложе напори да се координацијом дође до укључивања свих релевантних антирежимских политичких актера у смену режима, било кроз једну листу која има поуздане кандидате и јасан програмски минимум иза којег ти кандидати стоје, или договор о координацији и ненападању неколико идеолошки профилисаних антирежимских листа, зависно од тога шта се покаже као оптималније у Србији каква је она данас и каква ће бити у моменту расписивања избора.
“Предуслов за ову координацију је поштовање и комуникација са саборацима и саборкињама, који се годинама боре против режима и који су све време на улици и подржавали су студенте, а који су често у протеклих годину дана били искључивани и у оквиру зборова или пленума само зато што су чланови партија који прихватају одређени политички програм и залажу се за његово спровођење”, закључује Ђорђевић.
Доцент на Правном факултету и председник Нове демократске странке Србије такође истиче да су то унутрашња питања студентске листе, те да Нови ДСС нема обичај да се меша у ствари које се тичу других изборних листа.
“Бавимо се искључиво собом, још једном понављајући чињеницу да без листе аутентичне деснице не може бити победе над режимом Александра Вучића нити може бити отварања могућности за истинску промену политике за коју сматрамо да је Србији неопходна”, кратко наводи Јовановић.
Професорка Биолошког факултета и чланица председништва Демократске странке подсећа да су студенти већ одредили критеријум за место на листи, те додаје да он може укључивати професоре који су чланови странака, све док нису били или су сада функционери у тим странкама.
“Они су ту представљени као професори, стручњаци и подржаваоци студентске листе. Предлог који смо чули од професора Ломпара, вероватно подразумева да преко тих професора странке добију већи утицај, а кроз њих и ефекте централа тих политичких организација”, каже Стојковић.
Она истиче да то није најбоља идеја јер се, како каже, на тај начин уноси још једна линија раздора у студентски покрет.
“Знам како функционишу страначки договори о изборним листама и не бих то студентима препоручила”, каже наша саговорница.
Стојковић додаје и да није сигурна да је тако нешто прихватљиво за опозиционе странке “чије се инсистирање на изласку на изборе заснива на образложењу да им је битно да уђу у парламент због финансија”.
