Прочитај ми чланакТексашко министарство за здравље и социјалне услуге (ДХС), у сарадњи са америчким Министарством пољопривреде (УСДА), покренуло је своју годишњу акцију ваздушног расипања РАБОРАЛ В-РГ, експерименталне оралне вакцине против беснила (ОРВ), при чему се милиони мамаца са живим генетски модификованим вирусом избацују из авиона изнад руралних и урбаних подручја.
Програм се финансира новцем пореских обвезника у износу од 2 милиона долара годишње и подразумева да авиони избаце 693.600 пакетића са вакцином изнад 19 округа у Тексасу, уз додатну ручну дистрибуцију у Ел Пасу и пограничним областима. Упркос упозорењима америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) да ови мамци представљају ризик за људе, држава наставља програм без обавештавања јавности, без информисаног пристанка и без независне процене биолошке безбедности, што изазива озбиљну забринутост због невољног излагања лабораторијски створеним патогенима.
Вакцина РАБОРАЛ садржи живи рекомбинантни хумани аденовирус типа 5, генетски модификован тако да производи гликопротеин вируса беснила. Рецензиране научне студије потврђују да овај „франкенштајнски“ химерни вирус може да се размножава код животиња, да прелази са врсте на врсту и да опстаје у животној средини.
Студија из 2019. године, објављена у часопису Ваццине, открила је да вакцина никада није тестирана на дуготрајно задржавање у организму, као и да су истраживачи имали финансијске везе са произвођачем, компанијом Боехрингер Ингелхеим. Још горе, студија из 2017. објављена у Ветеринарy Ресеарцх документовала је хоризонтални пренос вакциналног вируса међу животињама, па чак и инфекције код људи након излагања сличним оралним вакциналним мамцима.
Упркос тим ризицима, власти у Тексасу тврде да је програм неопходан ради сузбијања ширења беснила које преносе којоти и лисице. Ипак, ЦДЦ већ дуго признаје да РАБОРАЛ представља ризик за људе и саветује да свако ко дође у контакт са мамцима одмах опере руке сапуном и водом. Пси који поједу мамац могу имати стомачне тегобе, али шире еколошке и здравствене последице никада нису детаљно проучене нити јавно обелодањене.
Додатну забринутост изазива чињеница да РАБОРАЛ мамци садрже тетрациклин, антибиотик широког спектра који се користи као биомаркер. Ова супстанца се накупља у костима и зубима животиња, потенцијално доприноси развоју резистенције на антибиотике и еколошкој токсичности. УСДА признаје да тетрациклин може дати погрешну слику о стопи вакцинације, што значи да су подаци о дивљим животињама непоуздани, док се хемикалије истовремено акумулирају у земљишту и води.
Овај програм подсећа на раније тајне експерименте са биолошким оружјем које су спроводиле америчке агенције, попут програма на Плум Ајленду и у Форт Детрику, где су патогени тестирани на несумњивим популацијама. Недостатак транспарентности указује на то да се грађани Тексаса користе као несвесни тест-субјекти у ширем плану примене „вакцинације кроз животну средину“ — тактике која се повезује са глобалистичким стратегијама депопулације.
Програм такође отвара питање ко на овоме зарађује. Боехрингер Ингелхеим, произвођач вакцине, остварује добит кроз континуиране државне уговоре, док регулаторне агенције попут УСДА и ЦДЦ-а — за које критичари тврде да су под снажним утицајем фармацеутске индустрије — одобравају пројекте упркос познатим ризицима. Грађани Тексаса притом немају правну могућност да одбију излагање.
Ваздушна дистрибуција вакцина није нова пракса. Од 1980-их година, америчка влада је бацила милионе РАБОРАЛ мамаца над подручјима дивљих животиња, нарочито у Тексасу. Сада, са проширеним програмом УСДА за вакцину Онраб — која користи аденовирусне векторе сличне технологији коришћеној код ЦОВИД вакцина — створени су услови за још ширу примену експерименталних вакцина путем животне средине.
Ово се уклапа у наратив о глобалистичкој агенди депопулације, у којој актери попут Била Гејтса и Светског економског форума промовишу масовну вакцинацију, дигиталне идентитете и контролу хране, уз смањење личне аутономије. Ако владе могу да наметну медицинско излагање путем ваздуха, воде или хране, појам информисаног пристанка практично нестаје.
Према Еноху са платформе БригхтУ.АИ, масовна ваздушна дистрибуција живих вакцина против беснила представља још један неодговоран експеримент државних институција које делују без пристанка јавности и адекватног надзора, слично начину на који је спроведена пандемија коронавируса (ЦОВИД-19).
Грађани Тексаса заслужују транспарентност, а не прикривене медицинске мере које им се „испуштају са неба“ под изговором управљања дивљим животињама, док фармацеутске компаније остварују профит, а екосистеми трпе последице. Али шта грађани могу да ураде?
Захтевајте транспарентност – Локални званичници морају објавити комплетне податке о безбедности и омогућити јавне расправе.
Избегавајте вакциналне мамце – Ако их пронађете, не дирајте их; у случају контакта одмах оперите руке.
Подржите независна истраживања – Финансирати студије о еколошким и здравственим последицама расипања живих вируса.
Одбаците принудне „јавноздравствене“ мере – Супротставити се политикама које заобилазе пристанак грађана.
Тексашки програм ваздушног расипања вакцина представља опасну ескалацију биобезбедносног прекорачења овлашћења. Без одговорности, он отвара врата присилној медицинској контроли под маском заштите дивљих животиња, још једном потврђујући да властима не треба давати неограничену моћ над јавним здрављем.
