Прочитај ми чланакСрпски ватерполисти су европски прваци. Са победничког постоља, правац на пријем код председника државе. Он је мало честитао, они се њему више захваљивали. Главна тема, ипак, постали су они који пријему нису присуствовали и они који су се, честитке, касно сетили.
Шести пут – шампиони Европе. Тако је синоћ ватерполистима, на свечаној додели медаља, уручена она најсјајнија. Златна. А и јутрос, атмосфера свечана, на пријему код првог човека државе. Иако, признаје председник, „правио се паметан да као нешто зна о ватерполу“, изненадио се, истиче, како су одиграли такмичење.
Јер о ватерполу можда не зна много, али је о репрезентацији знао свашта.
„Ја сам са Урошем, нашим селектором, причао и знао сам за све проблеме које имају, колико болесних играча имамо, колико вируса, колико свих мука. И да будем искрен, онакав намћор и мргуд какав сам, ја нисам очекивао златну медаљу, да не буде да сам био сигуран – пошто то воле људи да кажу, нисам, и толико сам срећнији и толико поноснији на њихов труд и рад“, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Чини се, међутим, свако ко је на дочеку данас говорио – на Вучићев труд и залагање био је још поноснији. И тако се, на пријему шестоструких европских шампиона – у првом плану нашао онај који ниједну златну медаљу, барем у ватерполу – није освојио.
„Заиста бих посебно истакао своју најдубљу захвалност председнику Александру Вучићу за сву подршку и труд који је уложио – у развој ватерпола не само овде у Србији, већ и у читавој Европи“, рекао је председник Европске федерације за водене спортове Антонио Силва.
Па иде председник Ватерполо савеза Србије Виктор Јеленић још даље, те се Вучићу захваљује, не само на помоћи ватерполу, већ и спорту генерално.
„Ја бих хтео сад да му уручим нешто, једну мајицу, шампионску… као што је Србија шампион, ево за господина председника… и имамо још једну плакету. Ево и ова плакета за председника“, каже Јеленић.
Вучић: А сад ће нешто по шта је стварно дошао.
Јеленић: Па, као и увек, по помоћ. Ја знам да је председник већ обезбедио за Ватерполо савез и за све, као што то увек уради – и то је највећа помоћ, стварно, која се дешава овде у спорту.
А то „по шта је дошао“ јесу, како је Вучић то још синоћ објаснио, „паре које су поштено зарадили, а које Влада треба да исплати репрезентацији“. Односно, по 20.000 евра играчима и тренеру. Ипак, ако вам је тако можда зазвучало, није то „добра воља“ председника.
„Што се тиче награда – оне су прописане законом, то није ништа ново, ништа епохално. Лепо је што је председник дао директиву да се то одмах уплати, сигурно ће ватерполисти бити задовољни, али то се у принципу увек догађа и са те стране нема никаквих проблема. Али би било много боље да се размишља о инфраструктури, нама фале базени, нама фали штошта кад је реч о пливачким спортовима“, наводи новинар Спорт Клуба Дејан Стевовић.
Али није баш председник, без обзира на све хвале, био главна тема после пријема. Јер, фалио је на ту – најкорисниији играч овог континенталног шампионата, Душан Мандић. Није било ни Милана Ћука. Убзро се о томе огласио и Ватерполо савез Србије:
„У појединим медијима појавили су се наводи да Ћук и Мандић из непознатих разлога нису били присутни, али Ватерполо савез наводи да се ради о проблему здравствене природе, који већ неколико дана муче велики број репрезентативаца, о чему је и селектор Урош Стевановић говорио после меча“, поручено је из савеза.
Управо су после меча, многи очекивали и реакцију првог човека града, па и некадашњег прослављеног ватерполисте Александра Шапића. Од њега, међутим, само – закаснела реакција и штура честитка: „Честитке на европској титули. Воли вас тренер“.
„Чињеница је да односи између градоначелника Шапића и врха Ватерполо савеза Србије одавно нису добри. И ово је можда био неки моменат да се те ствари изгладе, међутим, градоначелника није било ниједном на базену у Арени, што је мало чудно, с обзиром да је био велики број играча с којима је он играо и против којих је он играо – и био је заиста ред да се он појави тамо“, додао је Стевовић.
Већ је све, каже Стевовић, посматрао „са стране“. Ред би био, међутим, барем како је то традиција раније налагала, да се спортистима приреди дочек на балкону Старог двора. Али и Град је, изгледа, баш као и његов први човек, одлучио да све „посматра са стране“.
Они који су финалну утакмицу ипак гледали уживо из Арене, имали су гласну поруку за министра омладине и спорта, Зорана Гајића… „Пумпај! Пумпај!“
А можда и не – само за њега.
