Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић је још једном најавио офанзиву у погледу отпризнавања независности Косова, те најавио да ће се Србија борити објављивањем оног “што има у сефу”. Ипак, судећи по овогодишњим резултатима на овом пољу и новим признавањима Косова, питање је како ће то тренутна власт успети да уради.
Ове године Косово се могло похвалити са четири нова признања њихове независности, од стране Кеније, Судана, Бахама и Сирије.
Ова четири признања прва су још од 2021. године када је Израел признао Косово након потписивања Вашингтонског споразума.
Након првог признања ове године од стране Кеније, Вучић је најавио да ће бити послата делегација у Африку која ће се бавити заустављањем признавања Косова, док је пар недеља након тога и министар спољних послова Марко Ђурић разговарао баш са министром спољних послова Судана.
Ипак, само две недеље након тог разговора и Судан је признао Косово.
Августа је дошло и признање од стране Сирије у којем је посредовала Саудијска Арабија, а пре непуних недељу дана то су урадили и Бахами.
Још од априла ове године Вучић је најављивао и отпризнавање Косова од стране “важне афричке државе”, али за сада нових отпризнавања није било.
Обраћајући се на Амбасадорској конференцији Вучић је рекао да се кренуло са новим таласом признања Косова од стране светских и регионалних фактора.
„Реч је о туђим претензијама не само на нашу територију него и на цео регионални простор, и ми ту морамо да будемо сасвим недвосмислени и потпуно јасни“, рекао је Вучић.
Најавио је и да ће Србија морати да настави рад на отпризнавању Косова.
„Ми имамо одређене ствари у нашем сефу, питање је тренутка када ћемо то да покажемо и обелоданимо јавности, а чували смо се обелодањивања да не бисмо повредили велике јер имају могућност притиска на њих. Нема више разлога за то, ми смо притиснути уз зид и борићемо се за своје“, рекао је он.
Колико земаља признаје независно Косово?
Број земаља које признају Косово за сада остаје упитан. Док на сајту Канцеларије за Косово и Метохију стоји да су Косово признале 84 земље (не рачунајући Судан, Сирију и Бахаме), председница Косова Вјоса Османи тврди да је Косово признала 121 држава.
Са друге стране на сајту Канцеларије за КиМ се наводи да 108 држава не признаје Косово, међу којима има и 27 земаља које су повукле признање.
Станковић: Власт не крије да спроводи Охридски анекс
Коментаришући ову изјаву председника Србије, члан председништва Новог ДСС-а Милош Станковић за Данас каже да Вучић и СНС воде “нескривено капитулантско-издајничку политику” у погледа Косова и Метохије.
“То се ради још од прихватања Француско-немачког споразума и Охридског анекса у пролеће 2023. године, којима се сецесионистичком Косову дају готово сви елементи државности”, појашњава саговорник.
Он тврди да иако је власт пред изборе у децембру 2023. обмањивала грађане да ови споразуми нису прихваћени, сада више не крију да их спроводе.
“О томе је у више наврата, чак и пред страним званичницима говорио сам Вучић, а Охридски анекс је истакнут и на сајту Владе Србије”, каже Станковић.
Саговорник Данаса наглашава да је све чему сведочимо у погледу Косова последица штетне политике власти, за коју тврди да ће једног дана несумњиво бити предмет вођења кривичноправних поступака.
“Стога је приоритетан циљ променити и спречити ову власт у даљим корацима у признању сецесионистичког Косова, да бисмо успешно могли да се боримо против нових признања других држава”, закључује Станковић.
Бишевац: Последице Вучићеве борбе највише осећају Срби на КиМ
Председник Српског народног покрета са Косова Милија Бишевац за Данас каже да четири овогодишња признања јасно показују домете спољне политике Србије.
“Ипак, суштински проблем није само у броју нових признања, већ у чињеници да ми већ више од дванаест година, откако је актуелна власт на челу државе, нисмо чули ниједно озбиљно, одрживо решење за питање Косова и Метохије”, појашњава Бишевац.
Уместо тога, додаје, грађанима се годинама нуде флоскуле, политичке пароле и поруке које се понављају, док се реалност на терену одвија у потпуно супротном правцу.
“Све оно што председник Вучић данас говори о борби против нових признања, о наводним „тајним адутима“ и нечему што се, како каже, „чува у сефу“, делује као наставак исте политике манипулације јавношћу”, наводи наш саговорник.
Он каже да реторика о томе да „Србија неће дати Косово“, да ће се „борити за свој народ“ и да ће држава заштитити своје интересе, и даље одзвања у ушима грађана, док се се у пракси догађају управо супротне ствари.
“Оно што би било одговорно и поштено према јавности јесте да се отворено и у целости објави Охридски споразум, у којем се Србија обавезала да неће утицати на друге државе у вези са њиховим односом према Косову, укључујући и питање признања”, иситче Бишевац.
Ипак, он наглашава да то није став грађана Републике Србије, већ обавеза коју је преузео званични Београд, односно лично председник Вучић.
“Због тога данашње најаве о кампањама отпризнавања или новим механизмима притиска делују неозбиљно и служе искључиво за унутрашњу политичку употребу”, каже саговорник Данаса.
Бишевац додаје да док се у јавности води оваква реторика, а кључни процеси се одвијају далеко од очију грађана, последице тих одлука највише осећају Срби на Косову и Метохији.
“Зато је крајње време да се престане са политиком симболичних порука и да се јавности саопшти пуна истина о обавезама које је држава већ преузела”, закључује саговорник.
