Прочитај ми чланакУз искуства аутократских колега - Путина, Мила Ђукановића, Орбана, Ердогана - Александар Вучић, после два председничка мандата, пуца поново на положај премијера
Док је Александар Вучић на некој функцији у држави – о новом мандатару за то место се не размишља. Тако је он био на позицији премијера од 2014 до 2017. у два мандата, а избори су тада превремено одржани чисто да би напредњаци зацементирали позицију и боље се позиционирали у односу на коалиционе партнере.
Ипак, од када Вучић више није на премијерској, већ на председничкој позицији, за осам година Србија је имала чак три председника Владе у пет мандата. Што због криза власти и студентских протеста, што због Вучићевог незадовољства кадровима, или просто да би одржавао атмосферу варедног стања у којој се пажња скреће са суштинских ствари.
„Србија 2035“
Политиколог Ђорђе Вукадиновић је за Нову рекао да мисли да председник Србије Александар Вучић планира да буде премијер у будућности и да његове раније најаве о повлачењу из политике нису биле искрене. Он је навео да најава представљања програма „Србија 2035“ јасно указује на то да Вучић планира да заузме нову функцију.
„Потпуно је неважно како се његова функција зове, он може да буде и портир у Влади, али ће палица бити код њега“, казао је поликолог.
Вучић је најавио да ће, „након што прођу годишњице“, у марту на политичком митингу у Београду бити представљен програм развоја Србије до 2035. године. Казао је да ће тај скуп бити одржан 20, 21. или 22. марта, испред Дома народне скупштине или на Тргу републике.
Сеча премијерских глава
Вучић је са места премијера 2014. „склонио“ Ивицу Дачића, јер је сматрао да то није воља бирача Србије и да он треба да буде председник Владе.
Након што је 2017. године предао премијерску палицу, чак три премијера у пет мандата имала је Србија. Ивица Дачић је привремено обављао ову функцију, да би преузела Ана Брнабић. Након што се испоставило да је председник Вучић јако незадовољан био њеним учешћем у изборима, а посебно оствареним резултатима у Београду, опет су уследили ванредни парламентарни избори.
Један од најкраћих мандата имао је Милош Вучевић, који је у јануару 2025. поднео оставку, после напада на студенте у Новом Саду у току претходне ноћи.
„Сматрамо да смо објективно одговорни за оно што се десило и стога подносимо оставке“, рекао је Вучевић, који је на место премијера изабран у мају 2024.
Александар Вучић скратио је мандат 2017. због „лоше атмосфере у друштву“, али и да би учестовао на изборима и постао председник.
Доживотни владари
Довијањем како да што дуже остане на власти, а одржи привид демократког процеса, Вучић Србију одржава као „хибридни режим“ или ти земљу са делимично слободним статусом. Њих и воде слични њему политичари. Тако је турски председник Реџеп Тајип Ердоган непрекидно на власти више од три деценије. Он је дошао је на позицију премијера Турске 2003. године. На тој функцији налази се непрекидно од августа 2014. године, када је постао председник државе.
Најдуже је на председничкој позицији у Европи председник Белорусије Александар Лукашенко, који је на тој функцији непрекидно још од јула 1994. године. Седам пута је побеђивао на председничким изборима. Сваки пут, осим првог, победио је у првом кругу. Чак је организовао и референдум, на којем је око 80 одсто белоруских бирача гласало за укидање ограничења у броју председничких мандата.
Медији су Лукашенкову нову победу у јануару 2026. објавили насловом: Лукашенко и Белорусија: Док их смрт не растави.
Вучић се свакако угледа и на Владима Путина, који је на власти дуже од било ког лидера Русије после совјетског диктатора Јосифа Стаљина. Русију води непрекидно од краја 1999. године, мењајући места премијера и председника. 2000. је по први пут постао председник Русије, реизабран је 2004. године, да би у периоду од 2008. до 2012. године обављао функцију премијера Русије, а на месту председника је за то време – нашао адекватну замену, Дмитрија Медведева, да би се променио закон и опет постао вођа државе.
У овом друштву је свакако био и некадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић, који је први пут изабран 15. фебруара 1991. године, на свој 29. рођендан, па је у то време био најмлађи шеф владе у Европи. Након тога, још шест пута је био на челу црногорске владе, а у своју политичку биографију уписао је и два мандата на функцији председника Црне Горе.
У екипи се још истичу и некадашњи председник Републике Српске Милорад Додик и садашњи премијер Мађарске Виктор Орбан, али они су ипак један период од доласка на власт, провели и у опозицији. И након што је Додик отишао са чела Републике Српске, власт тамо и даље ради – по његовој палици.
Актуелни мађарски премијер, кога воле и Путин и Трамп, а посебно Вучић, провео је у опозицији осам година након истека првог премијерског мандата, који је обављао од 1998. до 2002. године. Орбан се вратио на власт 2010. године и од тада је не испушта.
