Прочитај ми чланакАлександар Вучић за: немачки „Цицеро“, 05.новембар 2025. - “Kупци нека раде са робом шта хоће”; „Џерузалем пост“, 7. јун 2025. - „Ја сам једини у Европи данас који тргује муницијом са Израелом“, „Сербиан Тимес&Украјинска Правда“ пре 4 месеца – „Немам проблем да српска муниција заврши у Украјини“, „Феноменалан допринос европској безбедности“.
Генерална Скупштина УН усвојила је 2. априла 2013. године „Споразум о трговини оружјем“ (The Arms Trade Treaty-ATT), а Република Србија га је потписала 12. августа 2013. године, ратификовала 5. децембра 2014. године, а ступио је на снагу 24. децембра 2014. године.
Устав Републике Србије, члан 16. каже да „Спољна политика Републике Србије почива на општепризнатим принципима и правилима међународног права. Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују“, а члан 194/4 каже да „Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права“.
На шта се ратификовањем и ступањем на снагу АТТ-а обавезала Република Србија?
На поштовање члана 26. Повеље Уједињених Нација, на поштовање и обезбеђивање међународног хуманитарног права у складу са Женевским конвенцијама из 1949. године и обезбеђивање поштовања људских права у складу са Универзалном декларацијом о људским правима.
На шта АТТ директно обавезује државе потписнице Споразума?
Члан 2/1 – „Овај уговор се примењује на све конвенционално наоружање у следећим категоријама: (а) Борбени тенкови; (б) Оклопна борбена возила; (ц) Артиљеријски системи великог калибра; (д) Борбени авиони; (е) Јуришни хеликоптери; (ф) Ратни бродови; (г) Ракете и лансери ракета; и (х) Лако и малокалибарско оружје“.
Члан 6/3 – „ Држава потписница неће одобрити било какав трансфер конвенционалног оружја обухваћеног чланом 2/1, или предмета обухваћених чланом 3 или чланом 4, ако у време одобрења има сазнања да ће се оружје или предмети користити у извршењу геноцида, злочина против човечности, тешких повреда Женевских конвенција из 1949. године, напада усмерених против цивилних објеката или цивила заштићених као таквих, или других ратних злочина како је дефинисано међународним споразумима чија је потписница“.
Члан 11/1 – „Свака држава уговорница укључена у трансфер конвенционалног оружја обухваћеног чланом 2/1 предузеће мере за спречавање његовог преусмеравања“.
Шлан 11/4 – Ако држава уговорница открије преусмеравање пребаченог конвенционалног оружја обухваћеног чланом 2/1, држава уговорница ће предузети одговарајуће мере, у складу са својим националним законима и у складу са међународним правом, како би се позабавила таквим преусмеравањем“.
Нема никакве дилеме да је од доласка на власт 2012. године, највише руководство Републике Србије, а посебно командни ланац Вучић/Дачић/Орловић/Мацут/Вучевић/Брнабић/Мојсиловић/Гашић/Вулин/Стефановић, било упознато са тим да српско наоружање завршава на ратишима у потпуној супротности са ратификованим АТТ обавезама и пратећим домаћим законодавством.
Српско оружје је нанело огромно разарање, смрт и патњу са свим елементима геноцида, тамо где му није било место ни по једном основу, осим по основу криминала и богаћења појединих чланова црвено-црне коалиције смрти и потока крви.
Апсолутно је нељудски, неморално и недржавнички, али пре свега законски неприхватљиво, давати изјаве попут „Баш ме брига“, „Нека раде шта хоће“, „Ја сам једини који тргује муницијом са Израелом“, итд.
Нанета је катастрофална штета Републици Србији и њеном међународном угледу, уставном и правном поретку, свим њеним становницима, а сва је прилика да ће то имати далекосежне последице на међународни правни и дипломатски положај државе. Такође, флагрантно је угрожена безбедност државе и свих њених грађана.
Шта је решење?
Покрет „Моба за спас Србије“ овим путем јавно позива Јавно тужилаштво за ратне злочине и Јавно тужилаштво за организовани криминал, да донесу Наредбе о спровођењу истраге против свих умешаних лица, због чињења тешких кривичних дела у продуженом трајању: организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, стављање у промет веће количине оружја, муниције или средстава или оружја велике разорне моћи противно правилима међународног права.
Запрећена казна затвора учиниоцима је од две до дванаест година затвора, а за најтеже доказане злочине против човечности и доживотни затвор.
Оба тужилаштва посебну пажњу треба да усмере и на откривање и расветљавање свих околности и сведочења поводом навода у случају „Сарајево сафари“.
Почните да радите то за шта вас плаћамо!
Председник Управног одбора покрета „Моба за спас Србије“,
Проф. Давор Калајжић
