Срби који још нису стрпани у шиптарске казамате масовно се исељавају, а хиљаду милијарди долара које смо моја и генерација мојих родитеља улагали на Косову и Метохији, шиптарски копиљ поклања сабраћи. Непријатељи Србије темељно припремају резолуцију о наводном геноциду који је Србија починила на АП КиМ, а последично се разрађује сценарио наплате ратне одштете. Копиља потражују студенти и народ, Додика међународни суд, са Дедиња испаравају међународни шпјуни, а пошто лоповске Весићеве коцке нису биле довољне, растурена војска копа београдски асфалт. Штета је огромна, а блам никакав. Режимски милијардери задовољно трљају дланове – ето прилике за крађу нових милиона. 

 

Закон о државним и другим празницима у Републици Србији, („Сл. гласник РС“, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011), наводи да су државни празници Републике Србије, Сретење, Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја. 

 

Члан 2. Закона прецизира да се у Републици Србији празнују и верски празници, први дан Божића и Васкршњи празници, а члан 5. Закона наводи да се празнује и радно обележавају Дан духовности, Видовдан, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и фашизма и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

 

Све укупно – седам чланова Закона и нигде „празника“ јединства и заставе. 

 

Лојалисти су у свом опробаном уставорушитељском маниру, трећеразредни административни акт, закључак/одлуку Владе о празновању српско-српског Дана јединства и заставе, поставили изнад закона. У тренутку кад је Србија територијално, духовно, политички и морално разједињена као никада до сада, када мигранти постају Срби, када Оскар подстиче поделе и закувава грађанске сукобе, а полицијско безакоње достиже врхунац, тенкови парадирају Новим Београдом, а Гаџин Хан бива извучен из недођије.  

 

Од Кадијевића до Мојсиловића, војска је све срамнија, а држава гола. Шиптарско-америчких 246 „џавелина“ довољно је да почисти сво парадно гвожђе у смеће. Уместо да омладину шаљу у редовну војску, Оскар и братија разоружавају народ и одузетим оружјем јачају парабатинаше, паравојску и мафију. Качкети, маске и црне мајице заменили су униформу. Морал, част и обавезу заменили су дрога, сендвич и олош.

 

„Српски свет“ и „српско јединство и застава“, преточени су у црвено-црног двоглавог орла. Вијори се и прешевска долина. Шајкача и опанци ускочише у Луј Витона, а косовке девојке претворише се у пластичне дроље. Дужни смо као Грчка.

 

На сцени је потпуно државно уништење. Маскировке више не помажу.

 

Шта је решење?

 

Масовни и јединствени отпор издајницима, мафији и окупатору и њиховим слугама. Покрет Моба апелује на све грађане Србије да се дозову памети и масовно и сложно пруже отпор. Кључ одбране је у масовности и упорном и дуготрајном тачкастом отпору. Потребна је саборност округлог стола и јединствени договор о начину за повратак грађанске суверености у складу са Уставом. Окупација, издаја и мафија се оловком, бирачким списком и камерама победити не могу.