Pročitaj mi članakU Srbiji sve češće niču privatna groblja bez ikakvih dozvola ili zvanične evidencije o sahranjivanjima, što dovodi do haotičnih situacija i potencijalnih zloupotreba.
Jedan od najnovijih slučajeva zabeležen je u Vrčinu, u opštini Grocka, gde je na privatnoj parceli već obavljena prva sahrana, a identitet pokojnika ostaje misterija.
Kada se lokalna groblja popune, stanovnici često posežu za proširenjem na susedne njive ili parcele, ali ovaj proces bi trebalo da bude pod strogom kontrolom javnih komunalnih preduzeća. Međutim, u praksi se dešava suprotno: privatni vlasnici grade grobnice i grobna mesta bez nadležnih odobrenja.
U Vrčinu je vlasnik parcele čak i betonom zalio prostor za nove grobove, što se smatra građevinskim radovima van nadležnosti komunalne inspekcije.
Nebojša Petković, šef Komunalne inspekcije u Opštini Grocka, izjavio je za medije da su primili preko 50 prijava zbog ovog novog groblja. „Svaku prijavu smo proverili na terenu i prosledili Građevinskoj inspekciji, jer to ulazi u njihovu nadležnost“, rekao je Petković, prenosi RTS.
Prema Zakonu o sahranjivanju i grobljima, sahrane su dozvoljene samo na zvaničnim grobljima u upotrebi. Ukoliko se neko sahrani van tih lokacija, slučaj se prosleđuje sudiji za prekršaje, sa kaznama od 1.000 do 50.000 dinara.U slučaju Vrčina, ugovor o kupovini parcele prebacuje odgovornost na novog vlasnika, a prethodni se ogradio od bilo kakvog znanja o budućim radovima.
Vlasnik parcele, Vlada Kuzmanović, tvrdi da u Vrčinu jednostavno nema dovoljno mesta za sahrane i da je lokalno groblje već na privatnom zemljištu. „Ja sam sedmi vlasnik koji je kupio parcelu, a niko nema dozvolu za sahranjivanje“, rekao je Kuzmanović, naglašavajući da ova praksa nije izuzetak.
Posebno zabrinjavajući je detalj o prvoj sahrani na ovom privatnom groblju, koja se dogodila pre oko 15 dana. Meštani Vrčina kruže razne priče: neki kažu da je sahrana bila improvizovana samo da bi se ozvaničilo otvaranje groblja, dok drugi veruju da je u pitanju beskućnik sahranjen o trošku opštine.
Opština Grocka demantuje ovu tvrdnju i ističe da u matičnim knjigama nema evidencije o osobi tog godišta. Prema nezvaničnim informacijama, pokojnik je možda dovezen iz inostranstva, ali opština čeka zvaničan odgovor.
Eksperti iz JKP za pogrebne usluge podsećaju da groblje mora biti definisano urbanističkim planovima ili opštinskom odlukom, sa jasnim uslovima za lokaciju i prateće objekte. Kada opštine ne grade nova groblja ili ne otkupljuju zemljište, građani se okreću privatnim rešenjima, što dovodi do rasta cena grobnih mesta – one često dostignu astronomske iznose zbog nedostatka prostora na starim grobljima.
Ova pojava ukazuje na širi problem nedostatka regulacije u oblasti sahranjivanja u Srbiji, gde male kazne ne sprečavaju ilegalne aktivnosti. Nadležni apeluju na strožiju kontrolu kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
