Pročitaj mi članakŽeljko Mitrović otkazuje poslušnost Vučiću i najavljuje formiranje svoje stranke, pod radnim nazivom Digitalna Srbija. Gubitak uticaja na Pink, dosadašnju najopasniju medijsku trovačnicu, Vučić namerava da kompenzuje preuzimanjem kontrole nad televizijama i novinama iz United Media Group-e. Kupovina N1, Nove S, Danasa i Radara realizovana je preko luksembruškog i portugalskog fonda, i to na isti način koji je primenjivao nedavno svrgnuti mađarski diktator Viktor Orban. Vučić zna da će to izazvati dodatni odijum prema njemu u Evropskoj uniji, ali ne može da se odupre nagonu da vlada u političkom i medijskom mraku. Turbulencije koje su zahvatile naprednjački kartel analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski Vučićev saradnik i prijatelj.
Ne postoji način da organizovana kriminalna grupa, koja se na političkoj sceni predstavlja kao Srpska napredna stranka, opstane na vlasti. Kartel Aleksandra Vučića je ostao bez novca, a svakodnevno trpi ozbiljne gubitke u ljudstvu. Ta dva povezana procesa – besparica i dezertiranje – najavljuju Vučićev neminovni pad s vlasti.
Niko u to nije mogao da poveruje, ali vesnici slobode su postali Željko Mitrović i Predrag Ranković Peconi. Obojica su svoje poslovne imperije napravili pre tri decenije, da bi ih potom razvijali pod svakim režimom, na vreme prelazeći na stranu novog vladara. Međutim, uvek su se transferisali u tabor pobednika tek posle poraza prethodnika, koga su podržavali do poslednjeg časa. Ovo je prvi put da su se distancirali od gubitnika, koji se još, makar formalno, nalazi na vlasti.
Mitrović je taj proces počeo još pre četiri godine. Čim je počeo rat između Rusije i Ukrajine, Mitrović je stao na stranu Sjedinjenih Američkih Država. U skladu sa svojim ružičastim životnim stilom, teatralno se stavio na raspolaganje tadašnjem ambasadoru Kristoferu Hilu, ali i američkim obaveštajnim službama. Poučen iskustvom desetogodišnjeg boravka na američkoj crnoj listi, od 1998. do 2008, Mitrović nije hteo da dozvoli ni trunku sumnje u svoje amerikanofilstvo, bez obzira na štetu koju je takvim izborom napravio Vučiću.
I Vučić je, odmah po izbijanju proksi rata na istoku Evrope, podržao Ukrajinu, odnosno Evropsku uniju, Ameriku i NATO, ali prikriveno, da proruski deo naprednjačkog biračkog korpusa to ne primeti. Upravo zbog tih glasača, Vučiću nije odgovarao zaokret u uređivačkoj koncepciji Televizije Pink, do tada glavne medijske močuge OKG SNS.
Osim toga, Mitrovićevu odluku da za gospodara izabere SAD, Vučić nije shvatio samo kao izraz nelojalnosti, nego i kao opasan primer koji će, pre ili kasnije, početi da slede i drugi tajkuni.
U obostranom interesu, Vučić i Mitrović su sklopili dogovor o nenapadanju. Informativni program Pinka je zadržao istu trovačku tradiciju, ali bez Mitrovićevih uvredljivih i besmislenih „otvorenih pisama“ opozicionarima, provociranja građana i sličnih gadosti koje je do tada radio. Ipak, Vučić nije mogao da se uzdrži od osvete. Udario je tamo gde je Mitrović najosetljiviji – po novčaniku.
Pink Media Group je poslovnu 2023. godinu završila sa čistim profitom od 1,6 milijardi dinara, odnosno oko 14 miliona evra. Pod Vučićevim pritiskom, mnogi marketinški komitenti su napustili Pink ili su drastično smanjili cene oglasa, pa je zarada u 2024. pala na samo 186,5 miliona dinara, odnosno 1,6 miliona evra. Prošle godine, 2025, profit Pinka se popravio, skočio je na 644,7 miliona dinara, tj. na 5,5 miliona evra. Ali, račun je jednostavan, u poslednje dve godine, zbog Vučićevih sabotaža Mitrović nije ostvario očekivani profit od oko 24 miliona evra. Pritom, ukupna dugovanja Pink Media Group su porasla na čak 13,7 milijardi dinara, što je za 700 miliona dinara više od vrednosti kapitala Mitrovićeve medijske imperije.
Istorija je pokazala da je Mitrović spreman na sve, samo ne da bilo kome, pa čak ni Vučiću, oprosti 24 miliona evra. Zaista, nije oprostio. Kao što je Magazin Tabloid najavio pre tri meseca, Mitrović se definitivno otrgao sa Vučićevog lanca. Umesto na poslove Pinka, koncentrisao se na razvoj kompanije Pink Research and Development Center (PR-DC), koja se bavi proizvodnjom borbenih dronova IKA Bomber 20-M. Suprotno Vučićevom zahtevu, ministar odbrane Bratislav Gašić je prošle godine sklopio ugovor sa PR-DC o kupovini određene količine Mitrovićevih dronova. Ministarstvo odbrane je taj ugovor označilo kao državnu tajnu.
Opet protiv Vučićeve volje, Mitrović je još mnogo bolje ugovore, finansijski i politički unosnije, dobio od jedne izraelske i dve američke kompanije, čvrsto povezane sa njihovim vojnim strukturama, o investiranju u proširenje programa i pogona u Šimanovcima. Osim za potrebe izraelske vojske, Mitrovićevi dronovi se proizvode i za Ukrajinu.
Ruska medijska agencija RIA Novosti pre nekoliko dana je objavila vest o novom kontingentu srpskog naoružanja, koje je završilo u Ukrajini. Prema tim navodima, isporučeno je 50.000 raketa kalibra 122 milimetra za višecevne bacače „Grad“ iz srpske kompanije Zenitprom. Odluka Vlade Srbije, iz juna prošle godine, o zabrani izvoza oružja zemljama u kojima se vodi rat, zaobilazi se tako što srpski trgovci stranim firmama prodaju komponente, koje se sklapaju u trećim zemljama. Ruski mediji tvrde da rasklopljene rakete odlaze u Češku, Bugarsku i Poljsku, tamo se sklapaju i prebacuju ukrajinskoj armiji.
Agencije RIA i TASS su, nešto ranije, objavile informaciju da su ruske vojne snage otkrile da Ukrajinci koriste dronove koje proizvodi PR-DC. Vučić je te dve vesti iz ruskih medija uklopio u optužbu protiv Mitrovića. Tobože, da Mitrović ne prodaje dronove Ukrajini, Rusi ne bi otkrili da Vučić preko Zenitproma i SDPR Jugoimporta prodaje rakete.
Uz poslovne i medijske, Mitrović pravi i političke probleme Vučiću. Tihe, ali uporne najave da će vlasnik Pinka formirati svoju stranačku organizaciju počele su da dobijaju svoje konture.
Pod radnim nazivom „Digitalna Srbija“, Mitrović ubrzano okuplja domaće i strane saradnike. To radi po modelu koji je primenio Vučić nakon napuštanja Srpske radikalne stranke.
Kao što je Vučić angažovao bivšeg američkog ambasadora Vilijama Montgomerija za lobiranje u Americi i Evropskoj uniji, tako je Mitrović, u nedostatku američkog, iznajmio usluge aktuelnog britanskog ambasadora u Beogradu Edvarda Fergusona. Iskusan u mešetarenju na Balkanu, Ferguson je Mitroviću preporučio za saradnju Marka Ridlija, bivšeg pripadnika MI6, koji već nekoliko godina radi u britanskom ministarstvu odbrane. Ridli je organizovao nekoliko sastanaka Mitrovića i „vladara iz senke“, koji u odlučujućoj meri utiču na stavove centara moći u Vašingtonu, Briselu i Londonu.
Opet po uzoru na Vučića, Mitrović im se predstavio kao faktor stabilnosti, čovek koji ideološki i strateški u potpunosti podržava zapadne vrednosti, a ima medijski uticaj i tehnološke mogućnosti da stabilizuje domaću političku scenu i zaustavi aktuelnu krizu. Kao svoje prednosti, Mitrović ističe sposobnost da, uz pomoć veštačke inteligencije, prati politički algoritam i utiče na rezultate izbora. Ukratko, Mitrović se preporučuje kao modernija verzija Vučića.
S obzirom da su obojica upućeni na iste gospodare, kojima je Vučić postao teret zbog svojih kriminalnih i koruptivnih afera, Mitrović očekuje brz i lak uspeh na političkoj sceni. Nezvanično, već je krenuo u predizbornu kampanju. Posećuje egzistencijalno ugrožene porodice, nosi im poklone i novac, naravno sve pred kamerama svoje televizije. Kad dođe vreme za to, Pink će postati glavni promoter „Digitalne Srbije“ i mesto okupljanja svih budućih pobegulja iz naprednjačkog kartela, pa i njihovih glasača.
Vučić nema dobrog rešenja za problem koji mu pravi Mitrović. Zasad, ćuti i trpi kako se ne bi dodatno zamerio zapadnim gospodarima. U sličnim je odnosima sa Predragom Rankovićem Peconijem, vlasnikom Televizije Happy i niza drugih kompanija.
Vučić je prošle godine sabotirao Rankovićevu nameru da kupi velelepnu zgradu u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Očekivao je da Ranković podvije rep. Umesto toga, vlasnik Happy-a je pokazao zube i dopustio da se emituju prilozi o akcijama pobudnjenih studenata i građana. Za kaznu, Vučić je sa te televizije uzeo svoj inventar, odnosno Milomira Marića. Pokušavajući da izbegne sukob, ali i da u svom okruženju ne stvori utisak da se plaši, Vučić povremeno nađe načina da pecne Peconija, ali tako da mu ne pomene ime.
Smanjenje uticaja na Pinku i Happy-u, Vučić namerava da kompenzuje preuzimanjem televizija i novina United Media Group-e. Iz vrha SNS-a se najavljuje da će taj posao biti obavljen u sledećih nekoliko nedelja, najkasnije do sredine juna. Iako su takve glasine plasirane i ranije, po svemu sudeći sada u njima ima istine.
Investicioni fond BC Partners, većinski vlasnik United Media Group, i luksemburški fond European Future Media Investments S.C.S. (EFMI) dogovorili su se o kupo-prodaji televizija i novina iz tog medijskog sistema. Nacrtom ugovora je definisana cena od 30 miliona evra, za koju će biti prodate televizije N1 u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, zatim N1 i Nova S u Sloveniji, TV Vijesti i Nova M u Crnoj Gori, kao i televizije N1 i Nova S, dnevni list Danas, nedeljnik Radar i portal Nova u Srbiji. Kupovina je ponuđena Draganu Šolaku, ali on je odbio da učestvuje u tome, navodno zbog cene koja mu je bila previsoka.
Fond EFMI je povezan sa portugalskim investicionim fondom Alpac Capital, koji je 2022. godine preuzeo većinski udeo u pan-evropskoj televiziji Euronews. Ta trgovina je realizovana mađarskim kapitalom. Mađarski državni fond Szechenyi Funds (SZTA) uložio je 45 miliona evra u EFMI, a kompanija New Land Media Kft, koju vodi Đula Balaši, politički i poslovni ortak Viktora Orbana, dala je kredit od 12,5 miliona evra mađarskoj filijali Alpac Capital-a za kupovinu Euronewsa.
Veza između tih fondova i, s druge strane, Vučića i Orbana, vidi se i po tome što je advokatska kancelarija Moore Legal Kovacs iz Budimpešte angažovana kao pravni savetnik EFMI fonda u kupovini medija u Srbiji. Takođe, poznati su Vučićevi kontakti sa Pedrom Vargasom Davidom, izvršnim direktorom Alpac Capital-a, i njegovim partnerom Alfonsom Guerom. Na jednoj od njihovih večera dogovoreno je da Minja Miletić bude postavljena na mesto regionalne direktorke Euronewsa.
Preuzimanje kontrole nad televizijama i novinama iz United Media Group-e, Vučić neće dobiti mnogo. Deo opozicione publike ostaće bez izvora vesti, ali nema sumnje da će zadržati kritičke stavove prema naprednjačkom kartelu. Pritom, primenom Orbanovog modela trgovine medijima, Vučić privlači odijum Evropske unije. On zna šta ga čeka, zato onoliko kuka zbog „osvetničkog progona koju sprovodi nova vlast u Mađarskoj“.
Kao što mu se često dešava, Vučić je dozvolio da mu karakter bude jači od inteligencije. Uslovljen mržnjom prema normalnim građanima Srbije, koji se protive njegovoj tiraniji, Vučić tera po starom, nastavlja putem tiranije i oblači se u Orbanovo političko i poslovno mrtvačko odelo, koje je do juče bilo diktatorsko, a sutra će biti robijaško.
