Прочитај ми чланакНадлежне службе које су у обавези да рашчишћавају снег и омогуће неометан пролаз возила кроз главне саобраћајнице, како у Београду и другим већим градовима, тако и у мањим местима, очигледно спавају, јер је кроз завејану Србију протеклих дана било немогуће проћи. Снег и лед на путевима изазвали су тотални колапс и парализу, не само у саобраћају, већ су мање општине остале без струје и воде. Највише су заказала јавна предузећа, чији је посао да током зиме буду спремна на управо овакво невреме какво нас је снашло последњих дана. Међутим, за посао који не обављају, челни људи одговорних служби, које наводимо у наставку текста, зарађују стотине хиљада динара месечно.
Први на листи надлежних који су заказали у главном граду и оставили грађане да се сами боре са снегом, је ЈКП Београд пут. Осим ове фирме, за хаос у којем смо се преко ноћи нашли, крива су и јавно комунална предузећа, попут Градске чистоће, Зеленила, ГСП-а…
„Када је Београд дочекао овакав хаос са снегом, шта да кажемо за остатак државе. Ово је колапс читавог градског комуналног система јер се ниједно ЈКП није показало на делу, ниједно предузеће није имало довољну пристуност на терену, што због интерних проблема и дуговања, или тога да неће да плате раднике ванредно, што из неких других разлога. Ово је дебакл Београд пута, пре свега. Они су носеће предузеће и они су се распали до тачке да су јуче читав центар Београда оставили под снегом. Помоћна возила ГСП-а морала су да чисте окретнице и стајалишта, што није у опису њиховог посла“, објашњава за Нова.рс директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС) Никола Јовановић.
Прва линија одбране од снега су Београд пут, Зеленило, Градска чистоћа и ГСП.
“Сва четири предузећа немају директоре, већ годинама руководиоце у В.Д. статусу. Најодговорније је руководство Београд пута, чија је Зимска служба прва линија одбране Београђана. Иако су на папиру имали довољан број материјала и механизације, очигледно људство није било организовано или плаћено да ради, тако је то гурнуло Београд у хаос и парализу. Невероватно је да је јуче цео шири центар града био под снегом иако није било нових падавина, да су просипи болницама и породилиштима били залеђени, као и да окретнице аутобуса нису биле очишћене. То је колапс највећих размера, то је издаја Београда”, наглашава Јовановић.
Међутим, плате директора надлежних служби, које као да су преспавале претходне дане под снегом, износе и по неколико стотина хиљада динара, а за њихова примања заслужени су грађани који их плаћају, да би се у ситуацијама невремена сами сналазили са уклањањем последица.
Једна од најодговорнијих за колапс у Београду, Марина Гајић Гламочлија, директорка Београд пута, прима плату у висини од 272.046, али како смо објавили на Нова.рс, у 2026. години јој се смеши повећање, које ће према Програму пословања, који је недавно усвојен, у нето износу бити око 340.000 динара.
Такође, за хаос у главном граду одговоран је и челни човек ГСП-а Зоран Шарац, који према подацима Агенције за спречавање корупције зарађује месечно 250.000 динара. Поред њега је и Душан Тојагић, који као директор Зеленила прима плату 270.000, али и додатних 59.700 као члан Надзорног одбора ЈП за развој планинског туризма „Стара планина“ Књажевац, што је укупно 329.700 динара.
Међу одговорнима је и директор ЈП Градска чистоћа Марко Попадић, који прима плату у износу од 299.000, а као члан Управног одбора Центра за промоцију науке још 25.000, што је укупно 324.000 динара.
А зашто је оваква ситуација у граду, нажалост, била очекивана?
“Снежне падавине показале су потпуни колапс градског комуналног система, о чему смо месецима говорили и упозоравали. Не може се очекивати од предузећа која немају легалне руководиоце изабране на конкурсу, која дугују стотине милиона добављачима, у којима се намешта сваки тендер – да ефикасно одговоре на реалну ситуацију у реалном животу. Сада смо видели цену јавашлука, корупције и нестручности у градским службама – баш када нам највише требају, као што то обично бива”, каже Јовановић.
Посебна прича је то што нигде није било првог човека града, да се обрати грађанима и покаже да је научио неке лекције, већ се само писмом обратио издалека где је завејане Београђане назвао дилетантима.
“У уређеном и спремном систему Град мора да одговори ефикасно на ванредне ситуације и кад градоначелник није ту, тако да је непостојање система и служби суштински проблем. Снег је у многим деловима Србије изазвао хаос, али у Београду има најмање оправдања. Само Београд пут плаћамо 6,2 милијарде динара, односно 53 милиона евра. Иначе, ово је предузеће које дугује близу 800 миллиона динара добављачима. Они су у тешкој организационој и финансијској дубиози. У овом тренутку од укупно 76 возача, ради само 40, док су остали на боловању. Разлог незадовољства је што запослени имају и до 2.000 прековремених сати који им нису исплаћени“, наглашава Јовановић.
Стање на путевима широм Србије – катастрофално
Проблем у овим снежним данима није то што је снег пао, већ што систем зимског одржавања није функционисао у складу са плановима које су саме институције усвојиле.
“ЈП Путеви Србије има законску и уговорну обавезу да аутопутеви и магистрални правци буду проходни у кратким роковима након почетка падавина. Међутим, грађани су сведочили дуготрајним застојима, неочишћеним тракама и потпуном колапсу саобраћаја, чак и на највишим категоријама путева. То не може да се правда ‘великим снегом’, јер управо за такве ситуације постоји систем, буџет и зимска служба. Ако падне пет центиметара снега и систем стане – онда проблем није у времену, већ у управљању. Овде се не ради о грешци једног путара, већ о одговорности руководства Путева Србије и надзора Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који морају да објасне зашто планови постоје само на папиру”, каже наш саговорник.
Међу најодговорнијима за стање на међуградским путевима је директор Путева Србије Зоран Дробњак, који према подацима Агенције за спречавање корупције, као челни човек овог предузећа, месечно зарађује 251.341 динара.
Наиме, Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја за Нова.рс објашњава зашто су одговорни баш Путеви Србије.
„Закон о путевима одређује да је Управљач јавног пута, што су у овом случају Путеви Србије, дужан да обезбеди трајно, непрекидно и квалитетно одржавање и заштиту пута у циљу несметаног и безбедног одвијања саобраћаја. Такође, Закон о путевима одређује да управљач јавног пута одговара за штету која настане корисницима пута због пропуштања благовременог обављања радова на одржавању пута, што укључује и зимско одржавање. Потом Закон о безбедности саобраћаја одређује да свако лице које одржава путеве или управља путевима, то чини на начин који омогућава безбедно одвијање саобраћаја“, каже Окановић.
Јавни путеви морају бити у сваком тренутку безбедни или проходни.
„Ако управљач пута није у стању да обезбеди проточност и безбедност, у обавези је да обустави саобраћај односно затвори пут до успостављања безбедности и проточности. ЈП Путеви Србије управљају државним путевима, а градови и општине управљају локалним путевима и улицама на својој територији, па је тако јасно ко је за шта одговоран“, наглашава Окановић.
Кад грађани могу да туже надлежне
О катаклизмичном стању на путевима Србије, Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета у пензији за Нова.рс наводи у којим ситуацијама грађани могу да туже надлежне службе.
„Хаос је због снега у градовима, али и на међуградским путевима. Снег, међутим, не пада само код нас, па је корисно знати како ове ситуације решавају у најразвијенијој земљи Европе, Немачкој. Тамо од тренутка кад почне да пада снег, у прва четири сата нико не одговара за стање на путевима, јер је потребно време да изађе механизација и све среди. Ако је њима потребно четири, нашима бисмо могли да дамо осам сати, јер смо много у заостатку за поменутом земљом. Међутим, све преко тога је недопустиво. Ако се настави хаос, онда је проблем на путарима и грађани могу да их туже!“, објашњава проф. Вујанић.
Према Закону о безбедности саобраћаја, путеви у Србији морају бити безбедни, а ако нису, морају да се затворе.
„Уколико нису безбедни, а нису ни затворени, то је подложно тужби коју грађани могу да поднесу против надлежних предузећа“, наглашава професор.
Судећи по снимцима који су емитовани у медијима и објављивани на друштвеним мрежама, као и по жалбама грађана, јасно је да је у протеклих неколико дана готово цела Србија парализована снегом. Нажалост о мањим местима сувисло је причати, кад су се житељи главног града, у 21. веку, нашли у ситуацији да не могу да изађу из својих домова, да стигну на посао, нити да заврше било какве обавезе изван куће. У Београду је све стало, а у општинама у унутрашњости земље, као и селима удаљеним од главних међуградских саобраћајница, људи су данима живели без струје и воде, снегом одсечени од света, али и од надлежних служби и институција, које су заборавиле да ови делови Србије уопште постоје.
