Прочитај ми чланакАко се узме у обзир да укупна дужина ауто-путева под наплатом износи 924,028 километара, произлази да држава просечно по једном километру ауто-пута годишње приходује готово 472.000 евра. Ипак, финансијски подаци показују да су уз приходе расли и расходи овог јавног предузећа, па је тако нето губитак Путева Србије у 2025. години скоро дуплиран - са 11,4 на 22,5 милијарди динара.
На тврдње возача да Србија има најскупље путарине у региону, па и у Европи, из Путева Србије одговарају да такви наводи немају чињенично упориште, пише Бизнис.рс.
– Чињеница је да је цена путарине у Србији за возила прве категорије средњег ценовног ранга у поређењу са европским земљама. У Србији се примењује систем наплате по пређеном километру, што је препорука директива ЕУ јер је такав вид наплате препознат као најправеднији – колико километара пређете, толико и платите – наводе у Путевима Србије.
Додају да су, поређења ради, у земљама попут Француске, Хрватске, Италије и Црне Горе, које примењују исти систем наплате, цене путарина по километру више.
– Када су у питању трећа и четврта категорија возила, разлика у ценама је још већа. У државама које користе вињету као вид наплате за путничка возила, цене путарине за трећу и четврту категорију возила формирају се такође по пређеном километру и она је знатно виша од цене у Србији – тврде у Путевима Србије.
Пред летњу сезону, када су гужве на наплатним рампама уобичајене, у јавности се често отвара питање увођење вињета. Међутим, у Путевима Србије наводе да се такав модел наплате путарина у нашој земљи не разматра. Како наводе, управо захваљујући масовном коришћењу електронске наплате путарина смањене су гужве на наплатним станицама.
