Како пише британски Гуардиан, протести су крајем децембра почели као економски бунт због наглог пада вредности валуте, али су се веома брзо претворили у отворени политички изазов властима и врховном вођи ајатолаху Алију Хаменеију.

Док државна телевизија емитује слике „нормалног живота“ и провладиних скупова, ноћу се у бројним градовима окупљају хиљаде људи. Снаге безбедности, према сведочењима учесника, одговарају силом. Педесетогодишња предузетница из Техерана, која се представила као Сара, испричала је да је у суботу увече у елитној четврти Андарзгу атмосфера била мирна и да су међу окупљенима биле породице, старији људи и деца, све док се нису појавиле безбедносне снаге. Тада су, како тврди, подигли јуришне пушке и запуцали на ненаоружане демонстранте из непосредне близине. На снимку који је послала чује се пуцњава док се удаљава и понавља само једну реч: „Бесрамно.“

Сличну слику описује и деветнаестогодишњи студентски активиста, који истиче симболику онога што се дешава на улицама. „Вечерас марширамо у хиљадама. Видео сам децу на раменима родитеља, баку обучену у чадор како виче ‘Смрт Хаменеију’. Схватате ли колико је то значајно?“ рекао је он, наглашавајући да протести више нису само економски, већ отворено усмерени против режима.

Иако је председник Масуд Пезешкијан јавно позвао на дијалог и најавио истраге о злоупотребама, снимци са терена сведоче о све бруталнијим интервенцијама. Један од њих приказује упад интервентне полиције у болницу у западној провинцији Илам, где су лечени рањени демонстранти. Соран, учесник протеста из Керманшаха, каже да се ради о добро познатом обрасцу репресије. „Деценијама гледамо како власт користи максимално насиље против нас. Ни сада није другачије. Пуцају на све и свакога“, рекао је он.

„Намерно пуцају људима у лица“

Посебно узнемирујуће сведочење стигло је из Машхада од двадесетосмогодишње новинарке Махсе, непосредно пре него што је веза са спољним светом прекинута. Она је испричала да су снаге безбедности јуришале на масу комбијима и мотоциклима, успоравале и потом, како каже, „намерно пуцале људима у лица“. „Многи су рањени. Улице су пуне крви. Плашим се да ћу гледати море мртвих људи“, поручила је.

Из северног дела Техерана стигле су и тврдње о снајперистима који су пуцали на масу. У исто време, друштвеним мрежама круже снимци тела на поду болница и импровизованих мртвачница са десетинама врећа за лешеве. Државна телевизија, међутим, тврди да су у врећама особе које су убили демонстранти и да обдукције показују убодне, а не прострелне ране.

Према подацима америчке организације за људска права Хуман Ригхтс Ацтивистс Неwс Агенцy, које преноси Индеx, до сада је убијено више од 570 људи, међу њима више од 500 демонстраната, док је преко 10.600 особа ухапшено. Протести су, према истим подацима, захватили свих 31 иранску провинцију и ушли у трећу недељу.

Криза је добила и снажну међународну димензију. Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да Иран наводно тражи преговоре, али и да Сједињене Државе разматрају војне опције. Европска унија је, истовремено, поручила да је спремна да уведе додатне санкције Ирану због насилног гушења протеста. Иранске власти, с друге стране, оптужују Запад и Израел за подстицање нереда и поручују да су „спремне и за рат и за дијалог“.

Упркос готово потпуном прекиду интернета, повремене поруке ипак стижу из Ирана. Један демонстрант из Техерана успео је да се кратко повеже на мрежу и пошаље поруку спољашњем свету: „Уз огромне напоре, хиљаде нас је успело да се повеже како бисмо пренели шта се дешава. Боримо се за револуцију, али нам је потребна помоћ.“

Та реченица, као и сведочења о пуцњави и крви на улицама, можда најпрецизније осликавају размере кризе у Ирану – земљи у којој се протести више не доживљавају као инцидент, већ као отворени и крвави сукоб између грађана и власти.