Према сведочењима припадника јединице, са руководећих позиција уклоњени су сви шефови тимова, тројица од четворице помоћника командира, као и више старешина који су годинама обављали кључне оперативне и инструкторске функције. Истовремено, поједини припадници су против своје воље пребачени у Јединицу за обезбеђење личности и објеката, у којој је Жмирић раније био заменик команданта.

Посебно је спорно то што се све кадровске промене за сада спроводе усменим налозима, без формалних решења, под образложењем да је у току израда нове систематизације радних места. Те промене, како наводе извори, редовно прате и умањења плата, што додатно појачава притисак на припаднике јединице.

Као кључни разлог за чистку наводи се однос појединих старешина према пензионисању бившег команданта Спасоје Вулевић. Према тврдњама више извора, управо они који су се противили његовом уклањању означени су као „непожељни“ у новој структури јединице.

Вулевић је, како се наводи, током прошлогодишњих протеста у Београду одбио да ангажује САЈ против грађана на улицама, што је убрзо након тога резултирало његовим пензионисањем. Унутар јединице се тај потез тумачи као директан разлог за касније кадровске чистке и довођење нових људи блиских новом руководству.

Додатну контроверзу изазвало је именовање Тање Дробњак за саветницу команданта САЈ-а, полицијске службенице која је јавности постала позната након снимака на којима током интервенције испред Правног факултета у Београду грубо поступа према студенткињи. Према наводима извора, за њу је обезбеђено и ново службено возило марке БМW, што раније није била пракса у јединици.

У САЈ су, такође, доведени и поједини припадници Јединице за обезбеђење, као и Владан Бабић, кога су учесници протеста прошле године препознавали као једног од људи укључених у насилне интервенције и привођења.

Све ове промене унутар једне од најелитнијих полицијских јединица у Србији изазвале су дубоко незадовољство међу професионалцима који годинама граде њену оперативну снагу. Уместо стручности и искуства, како упозоравају извори, као главни критеријум напредовања све отвореније се намеће политичка и лична лојалност.

Ако се овај тренд настави, упозоравају саговорници, САЈ би од ударне антитерористичке формације могао да постане још један инструмент политичке контроле, са озбиљним последицама по безбедност и професионалне стандарде унутар полиције.