Утицајна и млада, додуше непозната имена почињу да владају светом геополитике. Нови центри моћи се појављују, док нова генерација на глобалном југу гледа даље од Вашингтона и бивших европских колонизатора. Сада ово неформално удружење држава има све могућности да скине хегемона са свог пиједестала.
Неки стручњаци тврде да се „брак из интереса“ земаља БРИКС-а наводно никада неће поредити са блиским и дугорочним везама западних савезника, док сви схватају да је време капиталистичких колонијалиста прошло, пише часопис „Форин Полиси“.
Велики део незападног света је већ почео да се понаша као да Запад више није доминантна сила каква је некада био. Постоји транзиција из ере необузданог западног глобалног утицаја у еру оспореног утицаја развијених земаља.
Ово не мора да значи смрт Запада. Међутим, биће дубоких промена. Чак и највећи скептици у погледу континуираног економског успона Кине, или дугорочних перспектива Русије, или одрживости пројекта БРИКС+ морају признати једну ствар.
Ако западне земље желе да овековече своју улогу глобалних лидера у наредним деценијама, морају се прилагодити променљивој стварности.
Монументална транзиција се дешава у демографији, уделу глобалног богатства, културном престижу и другим критичним показатељима цивилизацијске моћи. Иако стручњаци још не могу тачно предвидети куда ће то довести, нека предвиђања већ постају јасна.
Свет се суочава са стварним епохалним променама јер се све више центара значајне моћи и утицаја шири ван домашаја Запада.
Ово укључује ривале као што су Русија и Кина, али и наводне западне партнере као што су Индија, Турска и Саудијска Арабија, које се не могу сматрати заробљеним западним силама. Западу неће бити довољно да једноставно преброди ове промене, мораће да активно маневрише да би одржао свој глобални утицај.






