YоуТубе цхаптерс:

0:00 Вучић и Зеленски у сузама — увод у „Прелиставање”
1:58 Поздрав гледаоцима, вера и право на различитост
9:22 Долазак Зеленског и украјинска порука о „Олуји”
18:02 Рат против Словена и намера да се Србија одвоји од Русије
23:56 Фабрика дронова у Србији и оружје за украјински фронт
32:40 Протест у Београду — Украјина и КиМ као „меки трбух”
41:21 Маскове црвене линије и опасан заокрет српске политике
44:47 Део прозападне опозиције и борба за студентску листу
57:37 Украјински амбасадор, сарадници на терену и зарада од оружја
1:10:58 „Суверенисти” који осуђују Зеленског, али не именују Вучића
1:21:31 Украјинска православна црква, Григорије и митрополит Теофан
1:35:29 „Елбит”, дронови, КиМ, ћутање „Информера” и завршне теме

У новом издању емисије „Прелиставање”, заједничког пројекта медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, Дејан Петар Златановић и проф. др Душко Кузовић отворили су питање шта за Србију значи долазак Владимира Зеленског у Београд на разговор са Александром Вучићем. Емисија је снимљена у петак, 7. августа 2026. године, док је главни сусрет Зеленског и Вучића био најављен за суботу, 8. август. Саговорници су нагласили да посету не посматрају као уобичајен дипломатски догађај, већ као могућу прекретницу у односима Србије са Русијом и као тест стварне политике власти у Београду.

Од „Олује” до Београда: порука коју власт прећуткује

Кузовић је анализу започео подсећањем на објаву Амбасаде Украјине у којој је, према његовим речима, „Олуја” представљена као победа и слобода. Он је ту поруку довео у везу са страдањем српских цивила на Петровачкој цести и са масовном гробницом српских жртава, оценивши да је за Србију понижавајуће да без јасног одговора дочекује представника власти која такву поруку шаље. Посебно је указао на то да злочин над избегличком колоном до данас није добио судски епилог који би задовољио правду за жртве и њихове породице.

„Украјински режим покушава да Хрватима говори оно што они желе да чују, а Србима оно што Срби желе да чују”, оценио је Кузовић. Према његовом виђењу, управо таква политика показује да Београд не сме да се задовољи протоколарним реченицама, већ мора да тражи јасан одговор о односу Кијева према српским жртвама. Он је додао да је Србија дужна да штити достојанство прогнаних Срба и да не дозволи да проток времена злочин потисне у заборав.

Дронови као суштина разговора

Златановић је оценио да се иза дипломатских формулација о европском путу, економској сарадњи и енергетици може налазити много важније питање — производња дронова и другог наоружања у Србији које би могло да заврши у Украјини. Он је упозорио да би тиме Србија била непосредно увучена у рат две словенске и већински православне земље. Према његовим речима, намера да се производња пресели у Србију била би посебно опасна ако би погони на српској територији постали легитимне мете држава против чијих се грађана то оружје употребљава.

У оштром делу излагања Златановић је упоредио садашњу политику са црвеним линијама које, како је навео, ни Милан Недић под немачком окупацијом није прешао када је реч о слању српских војника и оружја на Источни фронт. Његова порука била је да се одговорност не завршава на једном потпису, већ обухвата све који учествују у производњи, посредовању и политичком прикривању послова од којих Србија може имати дугорочну моралну и безбедносну штету. Он је затражио да свако евентуално кршење закона и Устава једног дана буде испитано пред институцијама Србије.

Кузовић је додао да се опасност не може мерити само новцем који би неко зарадио од фабрике. Ако би оружје произведено у Србији било употребљено против Русије или Ирана, упозорио је, ризику би били изложени и радници и становништво у околини производних погона. Он је питао ко би сносио последице у случају напада на такве објекте и закључио да би цену, као и обично, платили обични грађани, а не политички и пословни посредници који су послове уговарали.

„Украјина је меки трбух Русије као што је КиМ меки трбух Србије”

Кузовић је повукао паралелу између положаја Украјине према Русији и положаја Косова и Метохије према Србији. По његовој оцени, у оба случаја су спољни центри моћи искористили простор унутар истог историјског и културног круга како би га окренули против матичне државе. Он је упозорио да се такви процеси најлакше спроводе када власт преузму људи који не деле вредности, искуство и интересе већине становништва.

Косово и Метохија, саставни део Србије који се налази под окупацијом албанских сепаратиста, у емисији је посматрано и као кључно питање односа Београда и Москве. Кузовић је изнео бојазан да би власт могла намерно да провоцира Русију док Москва не одустане од досадашње подршке Србији у Савету безбедности УН, а затим да руску реакцију представи као „издају”. Указао је и на огромне резерве угља на Косову и Метохији, наглашавајући да борба за територију истовремено има историјску, државну, безбедносну и привредну димензију.

Маскове црвене линије и Вучићева политика

Златановић је као упоредни пример навео тврдњу да Илон Маск није дозволио употребу система „Старлинк” за навођење украјинских удара дубоко у међународно признату територију Русије. Његов закључак био је да је чак и амерички предузетник, иако изложен притисцима, поставио извесну црвену линију, док српска власт, према речима аутора емисије, није показала исту меру опреза када је реч о српском оружју и муницији. Златановић је нагласио да Србија мора да помаже окончање рата, а не да зарађује на његовом продужавању.

У емисији је затим отворено питање ко заиста зарађује од наменске индустрије. Кузовић је навео да државне фабрике често раде на граници исплативости и са ниским зарадама радника, док највећи део добити остаје посредничким предузећима. Позвао је јавност да истражи власништво и везе тих посредника са режимом, јер, како је рекао, становници градова у којима се производи оружје носе ризик, а немају корист која би одговарала обиму и опасности производње.

Део прозападне опозиције и борба за студентску листу

Златановић је упозорио да део прозападне опозиције, под утицајем појединих европских и бивших америчких структура, може покушати да после избора сачува главне правце Вучићеве спољне политике: санкције Русији, подршку Украјини и даље одрицање од државних интереса на Косову и Метохији. Као опасност је означио модел у којем би један део власти формално био промењен, док би суштина система и његове међународне обавезе остале нетакнуте.

Он је именовао више бивших функционера Демократске странке (Душана петровића, Горана Јешића и Бојана Пајтића) и људи из окружења Зелено-левог фронта (синови бившег председника САНУ, Владимира Костића), за које тврди да настоје да се уграде у студентски покрет и преузму утицај над студентском листом. Све изнете оцене представљају став Дејана Петра Златановића у емисији, а прозванима је остављена могућност да на њих одговоре. Златановић је изричито понудио јавну расправу и сучељавање аргумената, наглашавајући да идеолошка разлика није проблем, али да прикривено очување истог система јесте.

Кузовић је додао да страни утицај не може да делује без сарадника на терену. Говорећи о улози украјинског амбасадора и праћењу производње оружја, он је позвао институције да утврде ко у Србији посредује у тим пословима, ко контролише податке и куда одлази добит. Према његовој оцени, пребацивање одговорности на студенте и народне протесте служи да се пажња склони са људи блиских власти, који имају приступ државним фабрикама и поверљивим пословима.

Критика „суверениста” који не именују Вучића

Златановић није штедео ни део национално и суверенистички опредељених интелектуалаца. Анализирао је протестно писмо поводом доласка Зеленског и замерио ауторима што Александра Вучића готово уопште не именују, иако је управо он домаћин и политички носилац посете. По Златановићевом суду, није довољно осудити Зеленског, а истовремено ублажавати одговорност Вучића који га је позвао и са њим преговара.

Посебно је полемисао са професорима Милошем Ковићем, Слободаном Антонићем и Зораном Чворовићем, тврдећи да њихови јавни наступи пречесто скрећу пажњу са одговорностиВучићевог режима. Истовремено је нагласио да цени њихов научни рад, нарочито Чворовићево познавање црквеног права, али да управо зато од њих очекује јаснији и храбрији јавни став. Прозване је позвао да одговоре на његове тврдње и да се расправа води јавно, чињеницама и без еуфемизама.

Украјинска православна црква и случај митрополита Теофана

У опширном осврту Златановић је објаснио разлику између канонске Украјинске православне цркве и Православне цркве Украјине, коју подржавају власти у Кијеву и Цариградска патријаршија. Он је указао на притиске, суђења, физичке нападе и законска ограничења којима је изложена канонска црква. Говорећи о митрополиту Теофану, нагласио је да су његови ставови често оштро критички према Русији, али да он ипак није напустио канонску Украјинску православну цркву и да је истовремено био под ударом режима Зеленског.

Златановић је оценио да се посета владике Григорија митрополиту Теофану не може аутоматски прогласити подршком расколу, већ да је реч о подршци црквеном великодостојнику коме је претило суђење. Иако је поновио своје озбиљне несагласности са појединим ставовима владике Григорија, затражио је да се у процени поступака људи у Украјини узме у обзир чињеница да живе под ратним и политичким притиском који се не може поредити са условима у Београду.

„Елбит”, Шимановци и могућа производња за Украјину

Кузовић је у завршном делу навео да је раније најављена сарадња српског „Југоимпорт-СДПР-а” и израелског „Елбит система”, уз производни погон у Шимановцима. Позивајући се на медијске наводе, он је казао да се разматра и производња дронова у Србији, можда уз финансирање Уједињених Арапских Емирата, који би могли бити испоручивани Украјини. Он је затражио да власт јавно одговори шта је договорено, ко би био власник производње и коме би оружје било продавано.

Кузовић је упозорио и на сценарио по којем би Вучићево приближавање Кијеву било употребљено да се Русија испровоцира, а затим окриви за последице. По његовој оцени, таква политика би могла да угрози руску подршку Србији у УН и додатно ослаби положај Београда у одбрани Косова и Метохије. Он је поручио да грађани морају да процењују потезе власти по последицама, а не по телевизијским најавама о „дипломатским победама”.

Ћутање „Информера”, власти и странака

Златановић је скренуо пажњу да „Информер”, у тренутку када су аутори емисије прегледали његову насловну страну, није истицао посету Зеленског као наводни успех Александра Вучића. Он је то протумачио као знак да чак ни најгласнији режимски медиј не налази убедљив начин да посету представи бирачима који годинама слушају проруску реторику. Кузовић је, са друге стране, указао на ћутање СНС-а, СПС-а, Српске радикалне странке и такозване Руске странке, оценивши да се у том ћутању види њихова стварна политичка природа.

На крају емисије Златановић је похвалио трибину у Нишу на којој су учествовали Иван Нинић, Мило Ломпар и Алек Кавчић, уз професора Драгана Милића као домаћина. Позвао је да се слични разговори организују на отвореном и пред већим бројем људи, са представницима националне и грађанске Србије који се разликују у погледу спољне политике, али се слажу да су потребни правна држава, слободни избори и смена система. Кузовић је емисију закључио примером уговора за униформе за Експо, тврдећи да се и из тог случаја види куда одлази новац грађана.

Главна порука овог „Прелиставања” јесте да посета Зеленског није само питање једног протоколарног сусрета. За Златановића и Кузовића, она отвара питања оружја, новца, страних утицаја, судбине Косова и Метохије, односа са Русијом и способности друштва да именује одговорне без обзира на њихову идеолошку заставу. Целу емисију, са свим аргументима и полемичким тоновима двојице аутора, погледајте у видео-прилогу.

Извор: Србин.инфо