Pročitaj mi članakGrađanima na blokadama u više gradova stigle su prekršajne prijave, iako nisu bili legitimisani. Iako ne znaju na koji način je policija utvrdila da su napravili prekršaj, neki od njih znaju da su ih pripadnici policije snimali i fotografisali. Tehnički je moguće da policija snimke sa lica mesta uporedi sa fotografijama iz baze podataka za izdavanje ličnih dokumenata, ali je pitanje da li je to dozvoljeno i da li na taj način podignute prekršajne prijave mogu da opstanu na sudu.
Знамо шта сте радили овог јула – ово не пише у прекршајној пријави, али могло би, пошто се сваки корак грађана прати, па тако прекршајне пријаве стижу и онима које полиција током блокада није ни легитимисала.
„Мене су по налогу препознала два полицајца, а трећи је полицајац писао. Одакле њима мој матични број, адреса становања? То су подаци које саобраћајац не може да има тек тако кад пише казну… Како су ме препознали? Ја ту казну нећу да платим, код адвоката па да на суду утврдимо како се ја то познајем са та три господина који су сведочили да ме знају и који су дали моје податке, да видим одакле им моји подаци“, каже Стеван Михаиловић.
Крагујевчанин Стеван Михаиловић објашњава да шета већ осам месеци и да га никада раније, па ни пре ових протеста, полиција није легитимисала. Оно што додатно компликује овај случај је и чињеница да је Стеван недавно због селидбе променио адресу.
„И чак сам због те адресе био обрисан у бирачком списку, нисам могао да гласам због промене адресе, а они су имали ту нову адресу. Шурак ми из шале рекао стигла ти честитка брзо си возио, а кад је отворио рекао ми је а не ово ти је честитка директно са Андрићевог венца“, каже Михаиловић.
А такве честитке, тј. прекршајне пријаве у којима се грађани препознају без увида у њихове личне документе шире се Србијом. Своје искуство препричала је и Мирјана Марковић из Сремске Митровице.
„Послали су нам прекршајне пријаве због преласка пешачких прелаза, а да током тих десетак дана нико није легитимисан. У пријаве које су нам стигле унети су погрешни лични подаци. Познајем све полицајце који су били на улици и који су фотографисали грађане, а међу потписанима на пријавама није ниједан од њих“, навела је она.
Чак и ако претпоставимо да је полиција поступила по прописима снимајући грађане на блокадама, поставља се питање обраде тих снимака и препознавања лица на њима.
„Таква брза идентификација лица на основу снимка без легитимисања, упућује на закључак да се користи вештачка интелигенција тј. софтвер за биометријску идентификацију лица и то је само по себи незаконито“, каже адвокат Родољуб Шабић.
Адвокат Шабић каже да је хипотетички могуће да се идентификација, без легитимисања, врши и употребом видео надзора, али да чак и то тзв. обично снимање полиција мора претходно да најави, да о томе обавести јавност. Дакле, опет контроверзно.
„По мом мишљењу судови би такве прекршајне пријаве морали да одбаце, јер не може нико, па ни држава, да се користи доказима који су незаконито прибављени“, каже Шабић.
Н1 је овим поводом писао МУП-у: На који начин је утврђиван идентитет особа којима су стигле прекршајне пријаве и по ком правном основу? Одговора нема.
