Pročitaj mi članakJoš u januaru 2017. godine, na konferenciji za štampu u Njujorku, Donald Tramp je nazvao televizijski kanal CNN medijem koji objavljuje „lažne vesti“: „Vaša organizacija je užasna. Vi ste lažne vesti.“ Već smo navikli na to da globalistički orijentisana CNN često laže i širi otvorene dezinformacije. Fox News to potvrđuje: „Duga istorija širenja dezinformacija od strane CNN-a kroz pet primera.“
Међутим, недавно, 7. августа, претендујући на улогу древне грчке пророчице Питије, CNN је објавила неочекивано занимљив текст: „Пет могућих сценарија завршетка рата између Русије и Украјине.“
Прогнозе CNN-а заиста заслужују пажњу, али пре него што их анализирамо, потребно је да се осврнемо на одређени информациони и догађајни контекст који је претходио и уследио након те публикације.
Пораз Европске уније
Економски пораз – Неуспешан договор (за ЕУ) између Европске уније и САД, потписан 27. јула од стране председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника САД Доналда Трампа. Према договору, готово сав извоз из ЕУ у САД подлеже царинама од 15%. ЕУ је обавезна да купује амерички течни природни гас, нуклеарно гориво и оружје. Америчке царине од 50% остају на снази. Најбоље је економски пораз описао бивши шеф дипломатије ЕУ — Жозеп Борел, који је изјавио да се Европа сада тешко може сматрати „стратешки независним“ играчем. Политички и економски суверенитет, заједно са европским новцем, одлази у САД.
Војни пораз – 4. августа, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев назвао је резултатом антируске политике земаља НАТО-а саопштење Министарства спољних послова Русије о укидању мораторијума на размештање ракета средњег и краћег домета, саветујући да се очекују даљи кораци.
Овде треба додати и изјаву Владимира Путина крајем јуна о почетку индустријске производње ракетног комплекса „Орешник“, као и договор из децембра 2024. године између председника Лукашенка и Путина о размештању тог оружја у Белорусији. Сада су претпостављене војне акције у Европи, о којима се на Западу много говори, сасвим могуће као конвенционалне — без употребе нуклеарног оружја.
Пораз на „украјинском фронту“ – као очигледан за све стране, нема потребе детаљно описивати, поготово што је у анализи CNN-а већ садржан у прилично конкретним формулацијама: „Кремљ претвара постепене успехе на линији фронта у стратешке предности и не види смисао да заустави тај напредак сада, када је достигао свој врхунац.“
Наравно, у Европи већ почињу да схватају стварно стање Оружаних снага Украјине и Украјине у целини, и не рачунају на војни пораз Русије. У сваком случају, министар спољних послова Немачке Јохан Вадефул тако мисли. Онда се поставља питање: зашто Европљани купују прескупо америчко оружје за Украјину ако се победа, или како они кажу „стратешки пораз“ Русије, не назире? Онда се поставља питање — рат ради чега, с којим циљем? Вероватно с циљем да се извуче новац из буџета ЕУ у корист америчке војне индустрије.
Дипломатски пораз – у среду, 6. августа, након два дана одлагања, у Москву је стигао специјални изасланик председника САД Стивен Виткоф у званичну посету. Према још непотврђеним информацијама, Американац је донео руском председнику неке занимљиве предлоге о перспективама развоја стратешке сарадње између Русије и САД, а успут су разговарали и о неким питањима у вези са украјинским конфликтом.
7. августа 2025. године, председник Уједињених Арапских Емирата Мухамед бин Заид Ал Нахјан посетио је Москву, и како се наводи, понудио да се састанак два председника одржи у његовој земљи. Уследила је потврда председника Путина о могућем месту сусрета са Трампом, што је потврдило највеће страхове Европљана: прво, састанак се припрема, и друго, припрема се без њих, Европљана, а тим пре без представника Кијева.
Информациони напад глобалиста
Истог дана када је објављена прогноза CNN-а, изненађујуће синхронизовано с њом, на интернету и уопште у информационом простору, буквално су се сручили „планови мира“, „планови Европе и Украјине“, захтеви и изјаве европских политичара… Сви су се сводили на неколико теза:
Трамп не треба да се састаје са руским председником, а ако се већ састаје — онда у присуству европских и украјинских представника;
Никаквих територијалних уступака Русији;
Трамп треба да остане на „правој страни историје“ (речи, да их не спомињемо, Барака Обаме), а не да прелази на сарадњу са Русијом;
Трамп је психолошки слаб и „лукави Путин“ ће га преварити.
И тако даље.
Као илустративан пример може се навести застрашујући текст пољског портала Onet, у којем се наводно откривају „детаљи мировних предлога Доналда Трампа Владимиру Путину. Москва ће добити веома много.“
Највише што плаши кориснике тог пољског извора јесте тврдња да ће Трамп понудити руском председнику „укидање већине санкција уведених Русији, а у перспективи и повратак енергетској сарадњи, односно увозу руског гаса и нафте“. Да, то би заиста био крах целокупне данашње европске политике.
Након објављивања „неочекивано занимљиве“ прогнозе, 9. августа, помоћник председника Јуриј Ушаков потврдио је да ће се састанак Владимира Владимировича Путина и Доналда Трампа одржати у петак, 15. августа, на Аљасци. И у Европи је почела жалост…
Претпоставља се да ће сада главни преговарач по питању Украјине из Трампове администрације постати потпредседник САД Џеј Ди Венс, који је изјавио да САД више не желе да финансирају рат у Украјини. А будући мировни споразум између Москве и Кијева, по његовим речима, могао би бити заснован на тренутној линији додира. Специјални изасланик Трампа Кит Келог, жестоки присталица кијевског режима, сада се бави нечим другим и његова планирана посета Украјини је отказана.
Вратимо се на материјал који је објавио CNN: „Пет могућих сценарија завршетка рата између Русије и Украјине“. Ако занемаримо обавезну пропагандну обланду у тексту, могу се прочитати веома занимљиве мисли које показују да на Западу, а посебно у Америци, прилично добро разумеју суштину украјинског конфликта.
О мотивима руске стране
Аутор, на пример, примећује да председник САД Доналд Трамп „и даље се држи идеје да се Кремљ може наговорити да заустави рат, упркос томе што је његов руски колега (председник Владимир Путин) недавно изнео максималистички став, према којем су руски и украјински народ један, а тамо где ступа руски војник — ту је Русија.“ Али то је заиста тако, и та изјава нашег председника представља основни мотив наше спољне политике према Украјини.
Председник Путин је раније одбацио бесмислене преговоре о прекиду ватре, предложивши уместо тога две једностране, кратке и безначајне паузе. Наше снаге напредују на линији фронта током летње офанзиве, која би могла да приближи остварење циљева, а онда ће на јесен почети преговори о потпуно другачијем статусу кво у рату. Да, и наш председник је додао да је сваки прекид ватре усмерен само на прегруписавање и додатно наоружавање Оружаних снага Украјине, што значи наставак борбених дејстава новом снагом.
Даље, аутор износи западне фантазије о циљевима САД и застрашујућу слику за читаоце: „Ако се ова двојица (Трамп и Путин) ипак састану, један од очигледних циљева САД биће одржавање тространог самита уз учешће председника Украјине Владимира Зеленског ради разговора о окончању рата — управо оног формата самита који је Русија одбила у мају у Истанбулу. Циљ Русије, највероватније, јесте да врати Трампа у орбиту московског наратива.“
Овде аутор отворено обмањује читаоце, јер ће главни и очигледни циљ САД бити обнова стратешке економске сарадње између САД и Русије, укидање санкција, као и слабљење војно-политичке и економске сарадње Русије и Кине. „Украјинско питање“ америчка страна ће покушати да представи као уступак у замену за компромисе. Али не треба заборавити оно што је сам аутор већ написао: „Његове (председника В. Путина) снаге напредују на линији фронта током летње офанзиве, која би могла да приближи остварење циљева, а онда ће на јесен почети преговори о потпуно другачијем статусу кво у рату.“
О „враћању Трампа у орбиту московског наратива“ — то је уобичајено страшило америчког новинарства.
Сценарио 1: В. Путин пристаје на безусловни прекид ватре
Овде се претпоставља изненадна капитулација руске стране, али разлози због којих би се то могло догодити нису јасни. Како сам аутор из CNN-а тврди, „изузетно је мало вероватно“ да ће Путин пристати на прекид ватре уз очување тренутне линије фронта. Он даље сасвим разумно објашњава: „Кремљ претвара постепене успехе на фронту у стратешке предности и не види смисао да заустави тај напредак сада, када је достигао врхунац. Чак ни претња секундарним санкцијама против Кине и Индије, које очигледно не подлежу притиску САД, неће променити ову краткорочну војну стратегију до краја лета. Барем до октобра Путин ће желети да настави рат, јер побеђује.“ Може се рећи да су ово разумна разматрања и признање реалности на фронту.
Сценарио 2: Прагматизам и много разговора
Под „прагматизмом и мноштвом разговора“ аутор подразумева покушаје дипломатских напора за решавање конфликта. Међутим, његова прилично разумна разматрања воде закључку да „на преговорима може бити постигнут договор о одржавању додатних преговора, који ће потврдити успехе Русије“. До тада би могли бити ослобођени Покровск, Константиновка и Купјанск. Такође би могло бити покренуто питање избора у Украјини, који су одложени због рата, а о којима је накратко говорио Трамп како би довео у питање легитимитет Зеленског и евентуално га заменио кандидатом наклоњенијим Русији. Укратко, све има смисла ако се уклони реторичка „амбалажа“.
Сценарио 3: Украјина ће некако преживети наредне две године
Ово је претпоставка да ће Украјина, неким „чудом“, успети да ратује до 2027–2029. године, да ће њене снаге почети да побеђују и да ће онда, поново, „Русија капитулирати“, а Запад победити „капитулирану“ Русију. Аутор је уздржан и не даје процену вероватноће да ће наводна војна помоћ САД и Европе Украјини помоћи да се минимизују уступци на линији фронта у наредним месецима и да ће натерати Русију на преговоре, пошто ће руска војска наводно поново доживети неуспех.
И ево коначно покушаја да се формулише то „магијско решење“ — предложити Европљанима да постану живи штит за украјинске објекте: „Европске силе већ су развиле прелиминарне планове за распоређивање ‘снага одвраћања’ на територији Украјине у оквиру безбедносних гаранција. Десетине хиљада европских војника НАТО-а могле би бити распоређене око Кијева и других великих градова, пружајући Украјини логистичку и обавештајну подршку током процеса обнове, и створити довољан фактор одвраћања да Москва одлучи да остави линију фронта без промена. То је најбоље чему се Украјина може надати.“
Ово је још фантастичнији сценарио, чак — просто глупост. Требало би да се уплашимо европског контингента који је постао живи штит у Украјини и да се предамо. Коме да се предамо, одлучите — Естонији, Британији или Немачкој? Покажите ми људе који су уверени у такав исход (готово као код Виктора Цоја). Европљани за сада не могу да ратују, не желе, а и немају чиме. За сада. Али се заиста припремају.
Трампово журење са личним сусретом са нашим председником управо указује на то да Украјина нема никакве шансе „да некако преживи наредне две године“. Украјина их неће преживети, прећи ће у други статус — стање, и код Трампа и код Запада у целини, једноставно ће престати да делује механизам директног оружаног утицаја од стране Оружаних снага Украјине на Русију. Запад ће морати да отвори други фронт. А има ли још топовског меса?
Сценарио 4: Катастрофа за Украјину и НАТО
Изненађујућа искреност и блискост стварности од стране америчког аутора из глобалистичког издања. Он пише да је Трампу неопходно, веома неопходно не само да направи договор (!), већ да обнови стратешку економску сарадњу са Русијом ради „make again“ своје Америке. Украјина му више не може донети очекиване користи, упркос раније склопљеном „ресурсном договору“. Он је напушта. А Европа је немоћна.
Аутор жали што је Владимир Путин успео да правилно процени „пукотине у западном јединству након самита са Трампом, који је побољшао односе између САД и Русије, али је оставио Украјину на милост и немилост“. Европа је чинила све што је могла да подржи Кијев, али без подршке САД не може да постигне ни приближан резултат који би одговарао ратоборним глобалистичким елитама. Свима је очигледно да се успеси на истоку Украјине претварају у споро повлачење украјинских трупа од Донбаса ка градовима Дњепар, Запорожје и Кијев. Украјинска одбрана слаби, а кадровска криза у Оружаним снагама Украјине претвара се у политичку катастрофу за Кијев. Ако Зеленски покрене обимнију мобилизацију — то ће бити крај и за Украјину и за Зеленског. То ће постати ноћна мора за Европу, али то је већ крај суверене Украјине.
Сценарио 5: Катастрофа за Путина — понављање совјетске кампање у Авганистану
У овом сценарију изложене су све наде и „жеље“ Запада, глобалистичког Запада:
– наставак праксе „месних јуриша“ од стране руских трупа;
– прекид односа Русије са Кином и Индијом;
– слабљење и колапс руског финансијског система и Фонда националног благостања;
– раст незадовољства „московске елите“ наводним одустајањем Кремља од дипломатских решења конфликта (и очекивање пуча, о чему аутор скромно ћути);
– неуспех Трампа, који постаје „хрома патка“, а након ванредних избора САД се враћају традиционалним спољнополитичким нормама супротстављања Москви и Пекингу који је подржава.
У суштини, поново се говори о капитулацији Русије под утицајем санкција, војног притиска Запада и Украјине, и нади у унутрашњи бунт, државни удар или „обојену револуцију“ која би уклонила актуелну власт.
При процени вероватноће овог сценарија, аутора не можемо потпуно оптужити за пристрасност — он сам даје резиме: „Проблем овог сценарија је у томе што он остаје последња нада западних стратегија, који не могу допустити ни пуноправно учешће НАТО-а у рату ради победе Украјине, ни способност Кијева да војно узврати Москви.“
Дошло је време за закључке
Три најнереалнија сценарија „о капитулацији Русије“ (први, трећи и пети) сам аутор одмах означава као невероватне.
Управо се сада реализује други сценарио — покушаји дипломатских напора Трампа за решавање наводно украјинског конфликта, а у ствари коришћење тог конфликта као преговарачког чипа у озбиљнијем геополитичком надметању са Русијом. Наведени „контексти“ то јасно потврђују. Трамп се нада да ће у разговорима са Владимиром Путином добити неку шансу за економски пробој Америке. Он веома жели да обнови односе са Кином и Индијом — односе које је сам уништио — и нада се да ће то успети без губитка угледа, рачунајући пре свега на подршку и помоћ нашег председника.
Али шта амерички председник уопште може да понуди заузврат? Ништа осим „четвртог сценарија“ — катастрофе за Украјину и НАТО. САД морају да ликвидирају сопствене творевине: алијансу и кијевски режим, иначе…
Иначе ће се појавити шести сценарио — колапс униполарног света и његовог хегемона.
Извор: https://theotherukraine.info/2025/08/12/o-chem-molchat-i-chego-boyatsya-amerikanskie-sczenaristy/
