Pročitaj mi članakRuski predsednik Vladimir Putin primio je 6. avgusta u Kremlju posrednika u „razgovorima“ sa Donaldom Trampom Stiva Vitkofa. Iako Vitkof nema funkciju u američkoj administraciji već je „nezvanični specijalni izaslanik“, jasno je da ga je Tramp lično zadužio za pregovore sa ruskom stranom oko Ukrajine.
Поред тога Виткоф је укључен као изасланик Трампа и у израелско-палестинске преговоре о прекиду ватре па делује да је његова улога фокусирана на посредовање у решавању конфликата. Занимљиво је сазнати чиме се онда баве амерички саветници за међународне односе и безбедност? Можда продајом некретнина? Виткоф је дугогодишњи Трампов пријатељ и потиче из истог бизниса са некретнинама.
Многи Американци незадовољни су тиме што се најозбиљнијим међународним питањима бави човек који нема дипломатског искуства. Али упошљавање родбине и пријатеља је нешто по чему је Трамп био препознатљив и у претходном мандату. Све више се чини да САД недостају квалитетни кадрови какве су некада имали, што је вероватно последица негативне селекције коју западна политика форсира у свим правцима.
Како год, главна тема састанка Виткофа са руским председником били су „мировни преговори“ око Украјине које је Трамп иницирао по доласку на власт. У предизборној кампањи обећао је својим гласачима да ће решити украјински сукоб за 24 часа: „Once I’m back in the White House, I will end the Ukraine war in 24 hours“. То се наравно није десило јер Трамп нема магијске способности. Међутим његова политика све више личи на озбиљну конкуренцију Дејвиду Коперфилду шоу-бизнис „чаробњаку“ специјализованом за илузије које делују на велике масе.
Да ли су све наде у то да ће Трамп постићи мир само додатно стварање илузије? Да пођемо од тога да Трамп није представио никакав план за решавање украјинског конфликта. Он га једноставно нема, као што нема ни план за решавање економских проблема у САД. У оба случаја он игра на уцену спољних актера. Путин није направио проблеме у Украјини, као што ни Моди није уништио америчку економију. Државни удар на Мајдану након ког је почео конфликт, организовале су САД са својим специјалним службама. Како онда руски председник може да реши проблем који није ни створио и то кроз разговоре са истеклим председником Зеленским који нема легитимитет?
Слично је питање са Модијем. Како индијски премијер може да прихвати захтев САД да не купује руску нафту, када од тога зависи економија његове државе због тога што Американцима желе да буду главни трговци како би опоравили своју економију од шока?
Због свега тога, најављени могући састанак Трампа и Путина не улива превише оптимизма. Сем претње, уцене и временског рока, амерички председник нема шта да понуди. А то што нуди ни једној озбиљној држави није прихватљиво, посебно не Русији.
Да ли Трамп припрема клатно за хипнозу и нада се да ће тиме успети да убеди руског председника, бившег шефа главне руске обавештајне службе? Делује сулудо. Или су такозвани мировни преговори само још један спектакл док се тајни планови реализују иза завесе? Главно питање је ко уопште у САД доноси одлуке? Да ли је то председник његова родбина и пријатељи или структура моћи изван домашаја америчких грађана и међународне јавности?
Транснационалне финансијске елите, војни лоби, обавештајне агенције и корпорације? Можда је Трамп као добар шоумен изабран баш за такву улогу, да привлачи пажњу својим испадима на позорници и нуди разоноду кроз „мировне преговоре“ док се иза завесе припрема рат? Јер без рата САД ни колективни Запад не могу да реше своје економске проблеме. Једноставно, „no war, no money“.
За сада су ствари добро поодмакле у том правцу. Европа која нема никавог суверенитета, беспоговорно је прихватила да купује америчко оружје и шаље га у рат против Русије. Поред тога и сама се наоружава, како тврде европски званичници „За рат са Русијом“. „Оно што се данас дешава у Бриселу и Вашингтону — припрема јавног дискурса за могући директан војни сукоб. То је припрема за улазак Европе у рат“, изјавио је мађарски премијер Орбан. Немачки министар одбране Борис Писторијус изјавио је да су „немачке трупе спремне да убијају руске војнике“. Дакле није тајна. Западне обавештајне службе вршљају и по Централној Азији. Блиски исток је већ отворен.
Један од најбољих познаваоца америчког политичког и економског система, некадашњи званичник у Регановој администрацији г. Пол Крејг Робертс у јучерањем интервјуу је изјавио: „Трампова непредвидивост и променљивост значе да је договор далеко од извесног.
До сада се Трамп није ни потрудио да сазна која је Путинова позиција или шта Путин мисли када говори о „уклањању коренских узрока“ конфликта. Управо сам поново прочитао књигу А. Џ. П. Тејлора Порекло Другог светског рата — бескрајни састанци између Британије, Француске, Немачке, Совјетског Савеза и Пољске у потрази за миром завршили су се ратом, супротно свим намерама“.
У држави где дипломатију мењају ортаци из бизниса, а мир се обећава као да је промотивна понуда у Mc Donalds-у „данас поручите велики Big Mac и добићете бесплатно Coca Colu“, није чудо да су преговори о миру постали ријалити шоу. У позадини тога стратези су спремили понуду за европско тржиште „уз Mc Donalds обавезна је доплата за ракете и дронове“.
На крају, можда и не треба питати шта Трамп планира већ ко је сценариста. Обећао је Трамп и обрачун са „дубоком државом“ али изгледа да је он сам хипнотисан.
