Студентска листа, која је победила на парламентарним изборима у Србији, заинтересована је за потписивање дугорочног уговора о испоруци гаса из Русије. То је изјавио представник покрета Дејан Радивојевић на конференцији за новинаре у Београду 4. новембра, преноси руски портал Украина.ру.
Србији је потребан дугорочни уговор
Он је подсетио да је последњи трогодишњи гасни уговор између Србије и Русије истекао крајем маја 2023. године. Од тада се руски гас испоручује Србији по додатним споразумима, који се продужавају свака три месеца.
„Овај метод продужења споразума не обезбеђује потребан ниво предвидљивости за државу, националну економију и енергетски систем“, цитирао је Курир речи Радивојевића .
Према речима представника Студентске листе, нове власти би требало да покушају да обезбеде потписивање вишегодишњег уговора о снабдевању гасом са јасно дефинисаним количинама, трошковима, распоредима испоруке и условима у случају прекида у снабдевању.
Радивојевић је такође напоменуо да Влада Србије мора истовремено да тражи алтернативне изворе снабдевања и развија нове правце снабдевања. Као такав извор поменуо је Азербејџан, а као правце терминал за течни природни гас у Александруполису у Грчкој, изградњу гасног интерконектора између Србије и Бугарске и повећане куповине преко Јужног гасног коридора и мађарског транспортног система.
Истовремено, сваку од поменутих рута потребно је анализирати са становишта трошкова, доступности гаса, поузданости снабдевања и транспортног капацитета, рекао је Радивојевић.
Такође је напоменуо да је потребно решити и питање власничке структуре Нафтне индустрије Србије (НИС), у којој руска компанија Гаспром њефт држи контролни удео од 2009. године. Због тога су САД 2025. године увеле санкције српској компанији, захтевајући од ње да елиминише руски капитал из свог власништва.
Трамп се нашао у веома тешкој ситуацији на Блиском истоку. Он мора некако да реши односе са Кином. Ми смо за њега секундарна брига. За њега је повољније да нас не антагонизује. Али ако се ситуација промени и постане му повољније да ескалира тензије са Русијом, он ће то учинити.
Према речима Радивојевића, претходна влада је одобрила продају руског удела у мађарском МОЛ-у. Међутим, посао још није завршен. Задатак нове владе је да преиспита услове трансакције и анализира одредбе споразума, као и права и обавезе Србије као мањинског акционара, напоменуо је он.
Посебно је потребно утврдити да ли постоје гаранције за наставак рада рафинерије нафте у граду Панчеву, као и да ли ће нови власник наставити истраживање и производњу нафте и гаса у Србији, нагласио је Радивојевић.
Подсећања ради, мађарска МОЛ група је још у јануару ове године потписала обавезујући уговор о куповини већинског удела у НИС-у. Уговор о купопродаји требало је да буде потписан до 31. марта, али се то није догодило како је планирано. У априлу су у Мађарској одржани парламентарни избори, што је довело до оставке владе Виктора Орбана, која је покренула преговоре о куповини НИС-а.
Држе га као таоца Европске уније и мађарских власти
Када је реч о руско-српској енергетској сарадњи, питање испоруке гаса је уско испреплетено са судбином руског удела Гаспрома у власничкој структури Нафтне индустрије Србије, рекао је за Украина.ру Игор Јушков , стручњак Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и Фонда за националну енергетску безбедност.
„Постоји одређени ризик за нас у погледу енергетске имовине коју поседују Гаспром и Гаспром њефт у самој Србији. Када је Гаспром њефт погођен блокирајућим америчким санкцијама, све његове подружнице су аутоматски биле подложне овим санкцијама, укључујући и НИС. Постојао је ризик да би Србија могла национализовати ову имовину како би уклонила руске акционаре и тиме изузела компанију од санкција “, рекао је Јушков.
Према његовим речима, Русија је покушала да ублажи ове ризике смањењем контролног удела у Гаспром њефту. Међутим, Американци нису реаговали и нису уклонили српску компанију са листе санкција, подсетио је стручњак.
„ САД желе да руски акционари потпуно оду. Стога је постојао ризик да ће Срби национализовати ту имовину само да би натерали Американце да укину санкције против њихове компаније. На крају крајева, НИС је један од највећих пореских обвезника у земљи, компанија са великим бројем запослених и поседује велики број рафинерија које снабдевају тржиште горива “, приметио је Јушков.
У тим околностима, није имало смисла да Русија продужава уговор о испоруци гаса на дужи период, а затим стално прати шта ће српске власти предузети, нагласио је он.
„Ако би национализовали НИС, прешли бисмо на стандардне тржишне односе са Србијом у трговини гасом. Тренутно, уговори о испоруци гаса нуде значајан попуст “, рекао је стручњак.
Према речима Јушкова, Москва би могла одмах да потпише споразум о снабдевању гасом са Србијом по тржишним условима. Међутим, Београд не жели стандардни споразум европског типа, у којем су цене гаса повезане са берзом и који укључује клаузулу „купи или плати“, јер би такав споразум довео до виших цена, објаснио је он.
„ Право питање овде је да ли Србија сада треба да пређе на дугорочни уговор, чак и са неком врстом попуста. На крају крајева, већ је у неизвесности због кривице ЕУ “, приметио је Јушков.
Подсетио је да је Брисел усвојио закон којим се забрањује увоз руског гаса путем гасовода у Европску унију од новембра 2027. године. Према речима стручњака, тумачење овог закона је још увек нејасно — да ли ће, на пример, Бугарска моћи да пумпа руски гас за транзит до Србије.
„ Овде сви зависимо од Европске уније и начина на који се тумаче гасне санкције. Може се испоставити да Београд потпише дугорочни уговор, али од следећег новембра Бугарска ће обуставити транзит, а Срби ће у сваком случају остати без гаса из Русије. То поставља питање препоручљивости потписивања дугорочног уговора“, рекао је Јушков.
Амерички председник Доналд Трамп види обнављање гасовода Северни ток, који је желео да закопа пре неколико година како би спречио улазак руског гаса на европско тржиште, као један од кључних елемената у решавању украјинског сукоба.
По његовом мишљењу, нове српске власти још не могу рачунати на дугорочни гасни споразум и тренутни статус кво ће остати на снази.
Јушков такође сматра да је енергетски сектор Србије талац не само Европске уније већ и нових мађарских власти. Подсетио је да је продаја руске имовине у Нафтној индустрији Србије мађарском МОЛ-у била разматрана са претходном мађарском владом. Међутим, мађарска влада се променила и сада има мало дијалога са Мађарима, приметио је стручњак.
„ Договор је можда већ закључен. Али која је сада сврха продаје удела у српској компанији Мађарима? Русија је раније сматрала Мађарску земљом са којом може да преговара унутар ЕУ, али сада је Будимпешта више послушна општој европској дисциплини“, закључио је Игор Јушков.
Двоструки сигнали „Студентске листе“
Речи руског енергетског стручњака потврђују, између осталог, и недавне изјаве представника ЕУ у Србији.
Истог дана када су представници српске листе објавили своје интересовање за закључивање дугорочног уговора о гасу са Русијом, амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерет рекао је новинарима у Београду да се услови за приступање Србије ЕУ нису променили. Међу њима, подсетио је, била су два кључна услова: придруживање антируским санкцијама и признавање независности Косова.
„ Надам се да ће нова влада испунити своја обећања и вратити поверење и земаља чланица ЕУ и централних власти у Бриселу у погледу намере Србије да поштује вредности Европске уније и крене напред путем ка чланству“, цитирале су Новости европског представника.
Заиста, нема смисла потписивати дугорочни споразум о снабдевању гасом са земљом која ће вам ускоро увести санкције. У том смислу, питање гаса, чак и под претходним српским властима, служило је као нека врста гаранције за спољнополитички став Београда према Москви.
Међутим, док се у Србији не формира нова влада и док њени представници не преговарају са Москвом о условима испоруке гаса, немогуће је говорити о гаранцијама, укључујући и политичке, које су спремни да пруже Русији како би потписали овај споразум.
Сама чињеница да представници српске листе већ покрећу питање дугорочног гасног уговора са Русијом шаље двоструку поруку. Делимично је усмерена на патриотску публику унутар Србије, за коју је важна потврда да под новом владом Србија неће направити потпуни заокрет од Русије.
Делимично је усмерен ка Москви, и може се протумачити као својеврсни наговештај спремности за дијалог.
Татјана Стојанович, Украина.ру
