Politički, ekonomski, diplomatski, geostrateški i svaki drugi bankrot koji je doživeo režim Aleksandra Vučića, uvodi ga u poslednji krug trinaest godina duge diktature. On više ne raspolaže novcem koji je imao na početku obećanog „zlatnog doba“, troškovi održavanja faraonskih projekata daleko su prevazišli mogućnosti koje njegov razboijnički režim ima, a apetiti njegove horde postali su sve veći. Policija, pravosuđe, vojska, sve to traži finansiranje. Čak i Vučićevi uličarski i „duhovni“ agitatori, crkvena i navijačka mafija, batinaši, parapolicijske snage, špijuni, botovi i drugi „pešaci“, plus 600 hiljada zaposlenih u državnoj upravi, odnose desetine i stotine miliona evra mesečno. Došao je kraj tom cirkusu.

Већ месецима, потпуно погубљени режим Александра Вучића исплаћује пензије и плате јавног сектора само из позајмица од Међународног монетарног фонда. Овај подивљали самодржац увео је Србију још одавно у банкрот, а народ, преосталих 6,5 милиона људи, увео у дужничко ропство које ће трајати генерацијама.

Задужио се сулуди злочинац код највећих светских финансијских корпорација (Светске банке, ЕБРД, ММФ, америчких „хеџ фондови“, арапских инвестиционих фондова, кинеских државних банака, Парискога клуба поверилаца, Банке за развој Савета Европе, Међународног удружења за развој, Немачке развојне банке, руских банака, и ко зна где још).

Има ту још и „невидљивих“ дугова: код италијанске, руске и кинеске мафије и код „виђенијих“ нарко картела. „Заложио“ је, кажу извори МТ, све фабрике наменске производње (производњу оружја и опреме), који раде даноноћно не би ли отплатили барем део дугова. „Заложио“ је и два национална парка и све његове ресурсе, па на крају и новостечену имовину својих најближих пријатеља, кумова и сарадника, којима је он то богатство „обезбедио“ па је сад слободан и да га „стави у залог“. Кад ординарни криминалац, какав је Синиша Мали, Вучићев финансијски „консиљере“, заједно са својим „вођом“планира стратегију пљачке државе, то на крају овако изгледа: само јавни дуг Србије у мају 2025. ближи се цифри од 40 (четрдесет) милијарди долара, што је већ премашило 55 одсто бруто друштвеног производа, а то значи да режим болесног диктатора неповратно тоне, јер са спољним дугом укупан „терет“ дужничког ропства грађана Србије није мањи од 100 милијарди америчких долара.

Ружан крај овом режиму тек следи, у околностима кад се Европска унија спрема да му заблокира оних 250 милиона евра годишње које добија из предсприступних (ИПА) фондова, и уведе санкције водећим људима разбојничке странке под командом Алексаандра Вучића.

Само годину дана раније, посланици Европског парламента изгласали су Резолуцију којом су позвали на спровођење независне међународне истраге о нерегуларностима на претходним парламентарним, покрајинским и локалним изборима у Србији.

У финалном предлогу Резолуције о ситуацији у Србији, Европски парламент позвао је Европску комисију да започне ревизију средстава датих Влади Србије у оквиру ИПА ИИИ и других финансијских инструмената. Делимично, то је спроведено. Скоро идентичан сценарио за режим Александра Вучића, биће активиран до почетка лета 2025., а расправа о томе у ком облику и каквих размера, још се води у Бриселу.

Овом приликом то неће бити никакве „козметичке“ мере, већ дугорочна блокада средстава које је режим АВ годинама користио у личне сврхе, за финансирање своје медијско пропагандне машинерије, једине ове врсте у Европи, а вероватно, међу реткима у свету, попут Северне Кореје, Ирана и сличних деспотија. Та средства, на очиглед администрације ЕУ, разних посматрача и комесара, та средства није користио само за манијакалну, болесно пропаганда, него и за финансирање сопствене странке, крађу избора и формирање својих пара-полицијских група, хитлеровских СА јединица за пребијање грађана, разбијање скупове, организивање паљевина, застрашивања и убиства по потреби. Све ове најпрљавије послове финансирао је директно „конверзијом“ ЕУ средстава у „ненаменско трошење“ и све то му је било толерисано до недавно.

Вучићево министарство за европске интеграције почетком године најавило је да ће Србија добити овај проценат предвиђеног новца – 111 милиона евра, и то почетком априла 2025. године. Од тада до данас, те милионе добиле су Црна Гора, Северна Македонија и Албанија, али не и Србија.

Према сазнањима извора МТ из Брисела, Европска комисија тренутно довршава разматрања како да ускрати новац из предфинансирања Србије, а да она не погоде грађане него режим АВ. Најгоре ће, ипак, у овоме проћи пољопривредници, јер додатних 74 милиона евра из Инструмента за претприступну помоћ ЕУ у области руралног развоја ( ИПАРД 2) намењеног Србији неће бити искоришћено у периоду одређеном за њихово повлачење (према извештају „Еуропиан Wестерн Балканс“, а потврђују то и извори у Европској комисији).

Вучићево министарство пољопривреде дало је једно криминално, цинично „објашњење“ зашто се ово дешава па у њему између осталг пише: „До сада нису искоришћена средства која су била опредељена за прве године програма, из разлога што је број захтева корисника за исплату средстава био мали, док се корисници и администрација нису прилагодили новом систему и начину остваривања права на подстицај“. Из Европске комисије, сад већ отворено, јасно се тражи објашњење, где су онда нека ранија средства за те намене потрошена, а повучена су!

Обилата документација о нестанку новца из предприступних фондова у Србији, одавно је већ у рукама Европског тужилаштва. Све су то разлози због кога режим српског диктатора неће видете новац из најновијега ИПАРД 3 програма, предвиђеног за период до 2027, који подразумева помоћ Европске уније од 288 милиона евра, као и поменуту најновију траншу мултимилионских средстава из редовних ИПА фондова за земље-кандидате за чланство у ЕУ. Само их Србија није добиле и неће до даљег.

За 13 година диктатуре АВ, Европска унија је исплатила Србији 10 милијарди евра, што у виду помоћи, делом као бесповратну помоћ, делом кроз финансирање и суфинансирање 300 највећих пројеката, за које српски диктатор упорно тврди: „Ја сам вам ово изградио!“

Према истраживању једне од горе поменутих банкарских корпорација, у које је имао увид извор МТ, од јануара 2013. године до краја прошле, 2024. године, режим Александра Вучића, извукао је из буџета Србије око осам милијарди евра само за финансирање своје пропаганде, од чега је највећи део новца отишао на одржавање живота Радио телевизије Србије (РТС), РТВ Пинк и свих осталих телевизијских станица са националним фреквенцијом као и више од педесет локалних и регионалних канала под контролом његове разбојничке империје.

Како је српски диктатор своју кампању током протеклих 13 година водио свакодневно, на разне начине, не само одржавањем у животу комплетне медијске сцене коју је практично претворио у пропагандни ланац око врата сваком грађанину ове земље, него и неуспешним улагањем у култ своје личности, та цифра се може са великом вероватноћом „заокружити“ на милијарду евра годишње!

Ако једног дана дође до једне поштене, детаљне анализе пословања РТС уназад по годинама АВ диктатуре, доћи ће до запањујучих података да су размере пљачке у РТС-у међу највећим у новијој српској историји, скоро „раме уз раме“ са аферама Крушик, ЕПС и Телеком. Истине ради, треба рећи да је РТС један од Службиних стубова, где се радило све и свашта и годинама раније, Или, како је то у једном поверљивом писму сабрао пензионисани режисер РТС.а Р.Р. : „Од Тијанића, па до Бујошевића, из касе РТС-а отишло је у приватне џепове, покрадено и проневерено преко 950 милиона евра. Екипа око садашњег генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића постављеног на то место заслугом британских амбасадора Дејвида Говена и Дениса Кифа, само је наставила где је онај претходни стао…“

Данас, на половини 2025. године РТС је и даље међу највећим праоницама новца у Србији, кроз гомилу започетих а неурађених пројеката, кроз „текуће“ пројекте којима се ни почетак ни крај не знају и на бројне друге начине, разним експерименталним врстама пљачке до које светска наука још није стигла. Друга највећа медијска праоница новца, РТВ Пинк, налази се годинама међу четири највећа пореска дужника, због чега би у свакој нормалној земљи та отровна канализација била угашена а њен власник утамничен на дугогодишњу робију.

На дан 3. Априла 2025. године, са говорнице Европског парламента чуло се више пута како су „санкције режиму Александра Вучића неизбежне“. А, онда је уследио низ координационих састанака са члановима Европске комисије (који су трајали и крајем маја текуће године), где је донет закључак да треба поступити „хируршки“ и одредити шок-санкције самом врху власти у Србији и њеним најважнијим полугама, и то најдаље до краја лета 2025., док се у међувремену буде пратио ток општенародне побуне у Србији и његових реалних ефеката.

Српски диктатор је већ дуже времена због недостатка средстава, па је у очајном стању почео да пљачка и буџете локалних самоуправа. Тако „срезао“ њихов новац за 30% до 50 % док су средства за ЕXПО и национални стадион дуплирана. Од 174 јединица локалних самоуправа у Србији у 2024. години 44. локалне самоуправе је било у категорији изразито сиромашне, фактички без средстава за функционисање, а највећи део њих „на резерви“ преживљава.

Свакодневним задуживањем којим је диктаторски режим годинама закопавао Србију, енормно је порастао број сиромашних, а на другој страни се дословно „накотио“ један број доларских милијардера који су уз Вучићеву манијакалну пљачку државе остварили своје најлуђе снове: та мала али моћна групација данас је власник свега што у Србији има неку вредност.

Њихови су читави градови, све велике грађевинске површине у њима, све највеће пољопривредне површине, њихове су шуме, рудници, делови националних паркова, хотелски и трговински ланци, они су највећи увозници робе најшире потрошње са монополом…И док број милијардера у Србији стално расте, пензионери обилазе контејнере а млади радно способни напуштају Србију. Оваквим темпом догађаја, Србије може да рачуна на убрзани нестанак.

За неколико наредних деценија биће сведена на три велика града „у мешовитом власништву“, а све остало ће бити у рукама најопаснијих лихвара који на европском континенту нису виђени у последњих 100 година, још од „раних радова“ италијанског и немачког фашизма.

Режим Александра Вучића интензивно подстиче исељавање највиталнијег становништва из Србије. Његови разбојници, агитатори и провокатори БИА увелико нападају народ на улицама градова и прете: „Ако ти се не свиђа овде, иди, сели се у другу државу!“. Чује се та реченица у разним облицима све чешће, све гласније и све дрскије широм Србије, а то код народа изазива бес, огорчење, изазива на одговор, на оно што ће се неизбежно десити.

Као тешко искомплексирани злотвор и крвожедни психопата који је спреман да уведе Србију у грађански рат, српски диктатор верује да ће изаћи као победник. Не би му било први пут, јер је свој паклени поход на здрав разум и почео као ратни хушкач, нарцисоидни лудак који је позивао српски народ на изгинуће „до последњег“, у исто време док се он у најбољем делу Новог Београда „проширивао“ на пар стотина квадратних метара стана које му је доделила ондашња држава („Служба“ уствари), због добро обављене пропаганде и сталних претњи упућиваних „унутрашњим непријатељима државе“ међу којима је означио и новинара Славка Ћурувију.

Четврт века касније, на половини 2025. године, овај разбојник и психопата и даље је на сцени, али овај пут у улози главног покровитеља мафијашких банди међу којима су и његови кумови, родбина и најближи сарадници, активни у сваком мафијашком послу, од производње такозваних „меких“ дрога, до дистрибуције тешких опијата које транспортују према Европи, од шверца оружја и белог робља до прања новца свим познатим и мање познатим методама. Њихово је данас све у Србији, њихова моћ је неограничена као и њихови животињски апетити.

Његова невелика али врло гласна и дрска војска криминалаца пуштених из затвора и насилника са нацистичким методама напада на грађане, спровод брутална одвођења у приватне затворе…На сцени је његова параполиција у садјеству са регуларним полицијским снагама које хапсе грађане „по слободном избору“ без основа, гажења аутомобилима, пребијања палицама, шипкама, напади ножевима, претње ватреним оружјем, па на крају и незапамћен напад на масе грађана такозваним „звучним оружјем“.

Остало је да се деси само још отворени грађански сукоб са великим жртвама. Коме он треба? Само корумпираној банди под командом полуделог диктатора чија мафија је одговорна за смрт преко 50 људи: афера хеликоптер (7 мртвих), афера Дољевац (2 мртва), рудник угља „Соко“ Алексинац (8 мртвих) ОШ „Рибникар“ (9 мртвих), села Дубона и Мало Орашје (9 мртвих и 12 рањених), надстрешница у Новом Саду (16 мртвих). То је, наравно, само мали пример, тек део пакла које је лични диктат Александра Вучића произвео, већ од првих година своје „суверене“ владавине (2014., велике жртве у поплавама у Обреновцу, за које су одговорни и он његови „стручњаци“ у локалним самоуправама, још веће жртве током пандемије

Цорона вируса 2020-2021, кад се масовно умирало на респираторима сумњиве производње и порекла и од недовољно испитаних вакцина). У рудницима и фабрикама муниције, такође су радници гинули „у присуству власти“. Нико никад није одговарао јер су сви директори партијски кадрови Вучићеве хорде примитивне под именом Српска напредна странка. У сваком од ових случајева он је био директно или посредно одговоран, као и функционери његовог режима јер су се све трагедије дешавале због непоштовања прописа и потпуног одсуства државних структура (полиција, судови), које је он практично суспендовао, стављајући себе „на командно место“ против закона и Устава.

Суноврат и потпуно помрачење режима АВ, видело се и по огромној нервози која влада унутар такозваноиг безбедносног сектора. Половином маја 2025. године, на једној од приградских путних мрежа, дошло је до физичког обрачуна између члана обезбеђења новопеченог режимског мандатара Ђуре Мацута и члана обезбеђења Александра Вучића. У председничком аутомобиле није био диктатор него његова бисексуална шефица за медије и доушничке делатности, Сузана Васиљевић, која је, видевши сукоб двојице „безбедњака“, истрчала из аутомобиле галамећи на Мацутовог „горилу“: „…

Сад ћу да ти јебем матери, одмах да си показао службену легитимацију!!!“ Видео снимак овог догађаја нашао се на друштвеној мрежи X, објавио га је народни посланик Срђан Миливојевић. Сниумак је направљен из председничког аутомобиле (био је још неко у њему), а, како и зашто је експресно доспео на друштвене мреже, није тешко закључити: дивља хорда око Вучића има жарку жељу да на сваком кораку покаже моћ, а посебно пред својим „потчињеним“. Један коментар свакако је заслужио пажњу: „…

Ово Сузана Васиљевић постројава обезбеђење Ђуре Мацута као ономад Дијана Хркаловић што се иживљавала над полицијом? Није ни чудо што полиција по налогу Специјалног тужиоца не сме да претресе кабинет министра Селаковића!“.

Нешто пре овог догађаја, смењен је начелник новосадске полиције Горан Радоњић а до смене је дошло због интервенције полиције над подивљалим присталицама Српске напредне странке испред страначких просторија на Булевару ослобођења који су гађали полицију свим што им је било доступно. Полиција је интервенисала пендрецима, испровоцирани полицајци у пуној опреми за разбијање демонстрација, угурали су у страначке просторије најнасилније батинаше СНС. И то је само једна од слика из мозаика догађаја који сведоче о трулом режиму АВ, његовој имплозији, трулежи и потпуној анархији која је завладала око њега.

Претходно, смењен је и Новак Недић, Вучићев „командант“ разних разбијача, навијача и уличних батинаша, а разлог смене био је то што су српском тужилаштву достављени најновији транскрипти телефоснких разговора преко Скy апликација. Новак Недић је у тој Скy комуникацији препознат као неко ко одаје поверљиве информације о дешавањима у самој Влади Србије, „коментарише председника и његову породицу и даје слику криминалним организацијама и тим његовим пријатељима да могу да делују и да могу да планирају неке своје пословне и криминалне активности“.

Један бивши члан Вучићеве владе и бивши члан СНС, у сасвим приватном разговору са једним од извора МТ, овако је описао целокупну ситуацију у Србији данас: „Ми смо заглављени на европском путу. Од 2021. године немамо преговоре о приступању, није отворено ниједно поглавље ниједан клистер. Ниједна држава кандидат од како постоији ЕУ, никада није била у оваквом стању. Ми директно изазивамо проблеме, блокирамо приступне преговоре, „овај“ ради шта хоће, не договара се, не слуша ничије мишљење…“

А 1.

Сукоби и оставке и у Рио Тинту

Вероватно да не постоји држава где злогласни Рио Тинто послује а да ова корпорација није била јединствена у одлукама које доноси. Али, у Вучићевој Србији, чак се и злогласни Рио Тинто поделио, избили су сукоби, неспоразуми И узајамна оптуживања. Оставку је ових дана поднео директор компаније Јакоб Штаусхолм, а избор новог ће највероватније зависити од тога колико је будући менаџер бити агресиван у погледу налажења бакра којег је све мање. Мање је познато да управо на пројектима бакра, Рио Тинто Дунав Еxплоратион сарађује већ дуже време са Кинезима у Бору, где је недавно и нађена нова количина овог метала.

„Рио Тинто Еxплоратион Дунав д.о.о. тренутно не поседује дозволе за истраживања минерала у Србији, те у складу са тим не спроводимо активности на терену.

Међутим, ми разматрамо све потенцијалне прилике за истраживање лежишта бакра како у Србији, тако и у ширем географском региону. Као неоперативни партнер у сарадњи са компанијом Зијин Мининг учествујемо у истраживањима минерала у одређеним деловима источне Србије,“ наводи се на сајту компаније у Србији. Групација Рио Тинто је у априлу 2018. године основала Рио Тинто Еxплоратион Дунав д.о.о. компанију основану за спровођење истраживања минерала, док је раније основана Рио Сава Еxплоратион искључиво повезана са развојем лежишта Јадар.

Један извор упознат са ситуацијом рекао је за Ројтерс да је одбор последњих месеци одржао састанке о сукцесији уз помоцì фирме за регрутовање руководилаца МWМ Цонсултинг, проверавајуцìи интерне кандидате, укључујуцìи извесне Болда Батара, Сајмона Трота и Џероума Пекреса, док је истовремено тражио и екстерне лидере. „Следећа генерација великих рударских лидера мораће бити агресивнија од претходне. Има мање бакра и морацìе да преузму вецìе ризике да би га добили“, рекла је Ројтерсу једна особа која се бави консултацијама за именовања високих руководилаца у индустрији.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, bankrot, diktatura