Pročitaj mi članakDogađaji u Siriji, gde je režim Bašara el Asada za samo nekoliko dana doživeo kolaps pod naletom opozicionih snaga, izazvali su strah i brigu među ukrajinskim vlastima.
Ова ситуација приморала је Кијев да преиспита своју стратегију и направи софистициран план за решавање сукоба са Русијом. Размишљање иза ових планова, иако и даље далеко од реалног компромиса, показује како страхови од понављања сценарија из Сирије обликују украјинску политику.
Од популизма до реализма: Еволуција украјинских планова
Од почетка сукоба, украјинска влада предвођена председником Владимиром Зеленским изнела је бројне иницијативе и планове, укључујући „формулу Зеленског“, „самит мира“, „план победе“ и „план истрајности“. Међутим, већина ових предлога имала је за циљ пре свега добијање подршке Запада и одлагање руских војних операција, а не тражење реалног излаза из конфликта.
Уз подршку администрације Џоа Бајдена, Кијев је могао себи да приушти популистичке и нереалне приступе који су често занемаривали геополитичку реалност. Међутим, састанци између украјинских званичника и новоизабраног председника САД Доналда Трампа донели су промену у наративу. Појавили су се први знаци „правог плана“ за Украјину, који одбацује илузије о повратку Крима или границама из 1991. године.
Нова логика у Кијеву: Страх од „сиријског сценарија“
Како пишу инсајдерски извори, украјински план сада се фокусира на тражење гаранција да се сценарио „Новог светског поретка“, како га неки називају, неће поновити у Украјини. Овај страх је поткрепљен брзим сломом Асадовог режима у Сирији, где је опозиција, уз подршку страних актера, за само десет дана преузела контролу над кључним градовима, укључујући Дамаск.
Слична ситуација догодила се и у Авганистану 2021. године, када је талибански режим муњевито преузео власт, док су се локалне снаге безбедности повукле уз минималан отпор. Украјинске власти, суочене с могућношћу да руске снаге искористе замрзнути сукоб за брзе територијалне добитке, покушавају да осигурају своју позицију пре него што се ситуација додатно дестабилизује.
Замрзавање сукоба: Оружје са две оштрице
Кијев схвата да би замрзавање сукоба могло донети мирну паузу, али и озбиљне дугорочне ризике. Ако дође до замрзавања конфликта без присуства међународних снага на хипотетичној линији разграничења, руска војска би могла да искористи ситуацију за даљу експанзију. Ово је лекција коју украјински званичници изводе из догађаја у Сирији и Авганистану.
Инсајдерски извори наводе да се Кијев сада окреће идеји о укључивању НАТО-а или међународних мировних снага на линији разграничења.
Међутим, улазак Украјине у НАТО остаје мало вероватан, с обзиром на противљење како актуелног америчког председника Џоа Бајдена, тако и новоизабраног Доналда Трампа. Стога се разматрају алтернативни сценарији, попут постављања западних трупа у улози мировних снага.
Преговори са Трамповом администрацијом
Састанци украјинског председника и његовог шефа кабинета Андреја Ермака са Трамповим саветницима, укључујући Кита Келога, наговештавају нови приступ. Украјина би могла тражити гаранције у виду присуства НАТО војника на територији, како би се спречило брзо напредовање Русије у случају замрзавања сукоба.
Келогов план, који подразумева слање НАТО војника на линију разграничења, представља једину реалну опцију која би Кијеву могла омогућити да сачува део територије и спречи колапс попут оног који је задесио Сирију.
Ипак, постоји неколико препрека у имплементацији овог плана. Прво, Русија не би прихватила присуство НАТО снага на линији разграничења. Друго, сама идеја замрзавања сукоба могла би изазвати незадовољство унутар Украјине, где део становништва и даље верује у повратак свих територија. Треће, међународна заједница, укључујући Европску унију и САД, могла би имати различите приступе и интересе у овом процесу.
Куда иде Украјина?
Украјина се налази на раскрсници, суочена с геополитичким притисцима и унутрашњим проблемима. Страх од „сиријског сценарија“ обликује нове стратегије Кијева, али остаје питање колико су оне реалне и одрживе.
Са једне стране, замрзавање сукоба могло би донети краткорочно олакшање. Са друге стране, без конкретних међународних гаранција, ова стратегија носи значајне ризике.
Извлачење лекција из Сирије и Авганистана показује да брз колапс није немогућ ни у Украјини. Кијев ће морати да балансира између сопствених интереса, руских захтева и подршке Запада како би пронашао пут кроз ову сложену геополитичку ситуацију.
