Прочитај ми чланакУ европским престоницама више се не говори успутно нити кроз затворена врата. Како пише Политико, позивајући се на дипломатске изворе, европске земље су већ ушле у фазни развој сценарија одговора на могуће потезе Сједињених Држава у вези са Гренландом.
Оно што је до јуче деловало као политичко поигравање сада се, у Бриселу и унутар НАТО-а, тумачи као реалан безбедносни ризик за Европу. Изјаве председника САД Доналда Трампа више се не посматрају као пука реторика, већ као сигнал који захтева озбиљно планирање.
Прва линија одговора, бар за сада, остаје дипломатска. У европским круговима преовлађује став да је политички компромис и даље најпожељнији излаз. Идеја која кружи јесте проналажење формуле која би Вашингтону омогућила да јавно прогласи неку врсту „победе“, али без задирања у суверенитет Данске и Гренланда.
У том контексту се помиње и посредничка улога НАТО-а, по узору на раније ангажмане Алијансе у смиривању напетости између Турске и Грчке. Паралелно с тим, разматра се и јачање безбедносних капацитета на самом острву, како би се одговорило на америчке тврдње да Гренланд није адекватно заштићен.
У НАТО-у се, према истим изворима, размишља шире и дугорочније. На столу су опције које укључују веће издвајање за одбрану, додатне војне вежбе у арктичком региону, распоређивање савезничких снага у близини Гренланда, па чак и покретање нове иницијативе налик некадашњој Арктичкој стражи.
Циљ би био прерасподела војних ресурса Алијансе, уз јасну поруку да Европа ситуацију држи под контролом, али и да је безбедност острва схваћена озбиљно.
Истовремено, Брисел и Копенхаген покушавају да понуде Гренланду нешто опипљиво, као противтежу америчким обећањима. Према наводима Политика, Европска унија планира да у наредном буџетском циклусу готово удвостручи финансирање острва, на укупно 530 милиона евра, почев од 2028. године.
Тај новац не би био намењен само социјалним програмима, већ и развоју инфраструктуре и експлоатацији минералних ресурса, са јасном намером да се ојача економска самосталност територије. У преводу, да Гренланд добије више разлога да остане чврсто везан за европски оквир.
Ако политички канали не дају резултате, у Бриселу се размишља и о економским полугама. Конкретно, помиње се такозвани анти-присилни трговински инструмент, механизам који омогућава противмере у случају трговинског притиска.
Европски званичници отворено признају да обим извоза ЕУ у САД даје Унији одређени утицај, али упозоравају да би такав корак захтевао јасну и чврсту политичку одлучност, без калкулисања.
Најтамнији сценарио, о коме се говори тише али упорно, јесте могућност оружаног потеза Сједињених Држава. У том случају, Данска би, према закону, била обавезна да реагује на свако задирање у своју територију.
Европске земље већ разматрају и хипотетичку опцију распоређивања трупа на Гренланду, уколико би то Копенхаген затражио, с циљем да се потенцијални трошкови таквог потеза за Вашингтон учине што већим. И сами извори признају да такве снаге не би могле да зауставе САД, али би могле да делују као фактор одвраћања.
Додатну тежину свему дала је изјава из Вашингтона. Портпаролка Беле куће Каролина Левит саопштила је 7. јануара да Трамп са својим тимом за националну безбедност разговара о могућој куповини Гренланда.
Према њеним речима, интерес САД за острво везан је за јачање контроле над Арктиком и за одвраћање Русије и Кине у том региону. Левит је подсетила и да идеја о стицању Гренланда „није нова“, наводећи да су је амерички председници разматрали још од 19. века.
За сада, Европа балансира између разговора, инвестиција и дискретних припрема за сценарије које нико јавно не жели, али које нико више не игнорише. Питање је само колико дуго тај баланс може да се одржи пре него што нека од страна одлучи да повуче потез који ће променити правила игре на Арктику.
