Прочитај ми чланакУ европским институцијама се већ неко време говори тише него иначе, али нервоза је опипљива. Разлог је исти онај који је Politico недавно изнео у јавност: страх да би администрација Доналда Трампа могла да покуша да уклопи Гренланд у шири политички пакет везан за Украјину.
Не као директну размену, не у форми “ово за оно”, већ као део много шире, сложеније погодбе какве се праве далеко од камера.
Како наводи Politico, поједини званичници ЕУ отворено се прибојавају да би Трампов тим могао покушати да “купи” Гренланд у оквиру велике нагодбе око Украјине.
Један високи извор из Беле куће покушава да смири тон, уз тврдњу да је мало вероватно да би се такав потез десио у скорије време. Али та реченица се завршава познатом дипломатском резервом – околности се мењају.
Важно је, међутим, разумети шта се заправо крије иза те формулације која звучи драматично. У дипломатским круговима не говори се о буквалној размени територија или о томе да би САД “одустале” од Украјине у замену за Гренланд.
Реч је о сценарију који се описује као безбедност за безбедност. Другим речима, Трамп би могао да тражи конкретне уступке или сагласност Европе по питању америчких интереса на Арктику, док би заузврат понудио наставак или обликовање америчке подршке Украјини под условима који одговарају Вашингтону.
У пракси, то би могло да значи неколико ствари. Европске дипломате спекулишу да би САД могле инсистирати на јачем војном и политичком присуству на Гренланду, дугорочним базама, инфраструктурним пројектима или већој контроли безбедносних питања на острву, без формалне промене суверенитета.
Заузврат, Америка би могла да задржи кључну улогу у подршци Украјини, било кроз војну помоћ, политичке гаранције или дипломатски притисак, али под јаснијим условима и уз већи утицај на европске одлуке.
Да овакве бојазни нису настале из ничега, показује и низ ранијих извештаја. Британски Даилy Маил је, позивајући се на изворе, писао да је Трамп наводно наредио израду плана за преузимање Гренланда.
Telegraph је отишао корак даље, наводећи да ЕУ разматра санкције против америчких компанија уколико Вашингтон не одустане од захтева везаних за острво. Паралелно с тим, Велика Британија је, према истим изворима, започела разговоре са другим европским државама о могућем распоређивању НАТО мисије на Гренланду као алтернативи.
Додатну тежину свему дао је и потез из децембра 2025. године, када је Трамп именовао гувернера Луизијане, Џефа Лендрија, за специјалног изасланика за Гренланд. Лендри је убрзо потом јавно потврдио намеру Сједињених Америчких Држава да острво постане део њихове територије.
Такве изјаве изазвале су оштру реакцију Данске. Шеф дипломатије Ларс Леке Расмусен поручио је да је дубоко огорчен и најавио позивање америчког амбасадора у Копенхагену на разговор.
Премијери Данске и Гренланда, Мете Фредериксен и Јенс-Фредерик Нилсен, заједнички су упозорили САД да очекују поштовање њихове територијалне целовитости.
У том контексту, Украјина се појављује као кључна полуга. Европске земље и даље у великој мери зависе од америчке политичке и војне подршке Кијеву. Трамп, познат по трансакционом приступу политици, могао би управо ту зависност да искористи како би отворио простор за преговоре о другим стратешким питањима, укључујући Арктик и Гренланд.
За неке у Бриселу, такав сценарио делује као “мање зло” у односу на могућност да се САД повуку из украјинског питања или додатно дестабилизују односе унутар НАТО-а.
За сада, све остаје на нивоу спекулација, дипломатских разговора иза затворених врата и медијских анализа. Нема званичних преговора, нема потврђених планова.
Али сама чињеница да се о овоме говори у европским институцијама довољно гласно да заврши у Политицу говори да се Гренланд и Украјина више не посматрају као одвојене тачке на мапи.
Питање је само да ли је реч о пролазној епизоди у геополитичком надмудривању или о наговештају ширег преслагања односа, чије последице још нико не жели да изговори наглас.
