Како је објавио ЦИНС, СНС је у кампањи за новембарске локалне изборе у Неготину, Мионици и Сечњу потрошила око 12 милиона динара, што је највећи износ за кампању од када је СНС на власти у тим општинама. На основу анализе извештаја Агенције за спречавање корупције о трошковима кампање за изборе одржане 30. новембра, ЦИНС је објавио да сума коју је уложила СНС више од три пута превазилази последња три изборна циклуса за све општине заједно.
„Највише је уложено у кампању у Неготину, где је СНС потрошила 7,5 милиона динара. То је готово 10 пута више у односу на изборе у истој општини из 2021. године, када је странка на кампању дала око 778.000 динара“, пише у анализи.
Наводи се и да је СНС издвојила око 4,3 милиона динара за билборде док су оглашавање на локалним телевизијским и радио станицама платили око 2,8 милиона динара.
„Управо су ова издвајања направила највећу разлику у односу на кампању из 2021. Према трошковима који су те године поднели Агенцији, СНС није имала издатке за оглашавање, док су за билборде дали 13 пута мање новца него прошле године“, објавио је ЦИНС.
Ситуација је била још алармантнија у Косјерићу и Зајечару, где је СНС званично уложила више од 58 милиона динара. У тим местима раније за изборне кампање СНС није трошила више од два и по милиона динара, показује анализа ЦИНС-а.
Тако је за изборну кампању у Косјерићу СНС потрошила више од 31 милиона динара, до на свим претходним изборима трошкови кампање владајућее странке у тој општини нису били виши од 459.000 динара.
У Зајечару је СНС за изборну кампању дао више од 27 милиона динара, док је на ранијим локалним изборима владајућа странка за кампању у том граду издвајала највише два милиона динара.
Чиини се да је власт желела на сваки начин да обезбеди победу на овим изборима, те да ју је требало “добро подмазати”.
Немања Ненадић из Транспарентности Србија каже да иако су ове бројке знатно веће него оне у претходним изборним цикусима у овим местима, то није ни део новца који је СНС уложила у кампању на локалу претходне године.
Функционерска кампања, активисти и предизборно асфалтирање
“Пре свега, у Србији не постоји ограничење за потрошњу ни за националне ни за локалне изборе, што је једна од ствари која би требало да се уреди. Чињеница је да је пријављено много више трошкова кампање овог пута него пре четири године када су одржавани локални избори у истим општинама. То јасно говори да су ови избори имали много већи политички значај. Међутим, кад је реч о финансирању кампање, мислим да мора да се има на уму да је оно што је видљиво из финансијских извештаја само мали део ангажованих ресурса за кампању”, каже Ненадић за Нову.
Он сматра да су сигурно постојали значајни трошкови за неке активности које се у финансијским извештајима и не виде.
“Ту мислим, пре свега, на додатне расходе из буџета, оне који су реализовани преко јавних предузећа у овим општинама. Међу њима су највидљивији свакако били трошкови који су везани за асфалтирање улица и сеоских путева, баш у овом предизборном периоду, а што је наравно искоришћено за промоцију актуелног локалног руководства из владајућих странака”, наводи Ненадић и подсећа да је током кампање у овим местима примећено значајно ангажовање страначких активиста из других градова.
“То је нешто што закон не забрањује, али би трошкови њиховог ангажмана требало да буду приказани. Судећи по ономе што се може видети из извештаја, није баш сигурно да су заиста уписани у те трошкове изборне кампање. Ту су, на пример, путни трошкови и томе слично. И најзад за кампање у Србији, нарочито када је реч о локалним изборима, незаобилазно место има функционерска кампања. Када министри и други републички функционери долазе у општине где се одржавају локални избори и наводно спроводе своје редовне активности”, каже Ненадић и истиче да мониторинг који Транспарентност Србија ради том приликом показује да је интензитет тих посета неколико десетина пута већи него у ванизборном периоду.
“То већ само за себе јасно говори да је реч о својеврсној злоупотреби јавне функције. Све те ствари би требало да се уреде или макар да покушају да се уреде, како би изборна трка била равноправнија. Главна препорука мисије ОДИХР, након посете током локалних избора у јуну 2024. године, била је да се јасно раздвоји партијско од државног, између осталог и кроз овакве појавне облике вођења кампање и провођења разних активности од стране државних функционера или државних институција”, закључује Ненадић.
