Прочитај ми чланак
Области предвиђене за диктат delivery units су оне из Меморандума ММФ и извештаја Светске банке и EBRD. Оно што треба продати.
Влада Србије је – наводно на наговор свог новог саветника, бившег британског премијера Тонија Блера – оформила такозване delivery units, тимове службеника технократа које би у име председника владе требало да контролишу провођење владине политике и о томе обавештавају премијера. Није сасвим јасно зашто се председник владе одлучио на такав корак, а још је нејасније који су то стварни разлози да спровођење владине политике практично преузму безимени тимови људи без икакве одговорности, које препоручује само веровање да су верни и лидеру и страним компанијама које би да покупују оно што је преостало у Србији.
Тај механизам се до сада у свим земљама у којима је примењен показао не само као неефикасан и штетан него и погубан за државну инфраструктуру и основно функционисање државног апарата. Пре пет година укинут је и у Великој Британији. Владина пропагандна машинерија тврди да је аутор идеје новопечени саветник Тони Блер како би се побољшала ефикасност спровођења реформи и владине политике. Сугерише се чак да је Блер патентирао систем delivery units-а. То, међутим, није тачно. Такав механизам је постојао одавно у многим земљама и нигде, ни у једној земљи, није успео. Блер је додуше први који је тај механизам назвао delivery units, а у другим земљама је био под различитим другачијим називима, од rande grupe до task force.
Мало је ризично превести тај Блеров назив на српски језик. У штампи се углавном користи енглески израз или као „јединица за испуњавање циљева“. Ако се сагледа шта је тај механизам радио у влади Тонија Блера у Британији, онда би много прикладнији био назив „акциони тим“ или „акциони тимови“. Блер је додуше владао кроз много таквих акционих тимова, па је, поред delivery unit, постојало још неколико „unit-а“ а које је на неки начин обједињавао strategy unit.
ВЛАДАВИНА ПРИВАТНОГ КРУГА
Одласком Блера и његовог наследника Гордона Брауна већ пет година ти тимови више не постоје у кабинету британског премијера. И у време Блера ти акциони тимови су били веома нестабилни и мењали су своје шефове, али већина није имала неопходан политички кредибилитет, па је, на пример, један од њих, Ијен Ватмор на то место дошао као председник Фудбалског савеза Енглеске. Delivery unit је уствари био приватни Блеров кабинет, како Енглези кажу kitchen cabinet, што је у слободнијем преводу на српски али и у стварном значењу „приватна влада“. То значи да земљом влада приватни круг премијерових пријатеља или разним интересима повезаних људи који никоме нису одговорни, а они за које је народ гласао морају пред њима да дрхте и подносе извештаје.
Занимљиво је да су delivery units постојале само за одређене области за које је био заинтересован међународни крупни капитал. У Блеровој влади то су били тимови за образовање, здравство, криминал и саобраћај. Све су то области за које се у Британији под изговором реформи тражи приватизација и за које су заинтересоване међународне корпорације. Чак и за криминал јер су под изговором реформи многи полицијски послови приватизовани, а преко акционих тимова банке, новине и крупни капитал су успоставили контролу над полицијом. Врло брзо се показало да је систем акционих тимова (delivery units) једна велика и веома опасна обмана.
То важи и за Србију. И у Србији је то обмана и веома опасна авантура, утолико штетнија јер су државне институције и демократски поредак на климавим ногама. Механизам акционих тимова је погубан за неколико кључних стубова државне структуре. Пре свега, постојање акционих тимова који подносе извештај о раду министарстава јесте рушење институција. Јер каква је онда стварна улога министара ако њих практично сваког јутра преслишава неки безимени намештеник, који онда све то преноси председнику владе. То није само увреда за сваког министра и министарство него и директно рушење демократског поретка, онога што се зове државна инфраструктура или управа у демократском парламентарном систему. Притом, министри у Србији ипак имају одговорност, они су изложени суду јавности и посланицима Скупштине, а чланови акционих тимова су ослобођени те одговорности. У анализи листа Данас се тако упозорава да чланови тих акционих тимова неће за свој рад одговарати пред посланицима Скупштине.
Потом, акциони тимови обесмишљавају било какву демократску процедуру, такозвану демократију, као и саме парламентарне изборе. Јер шта вреде гласање, Скупштина и министри када све зависи од тога шта ће акциони тимови рећи председнику владе, коме ће, како је саопштено, свако јутро подносити извештај. А шта ће онда да раде министри?
Блерова технологија акционих тимова је увреда за демократски поредак и она је признање кризе политике и политичког система. Тако је и намера Србије да уведе тај механизам, вероватно нежељено, признање дубоке кризе и неповерења у политичкој елити, али и упозоравајућег скретања ка ауторитарном систему владања. То је и понижење за саме министре јер председник владе њима очигледно не верује иако су они његов избор, него ће преко неких других миљеника са њима контактирати и издавати задатке.
![svetska-banka]()
АКЦИОНИ ТИМОВИ И РАСПРОДАЈА РЕСУРСА
Уз све то, поставља се питање ко ће бирати и по којем критеријуму именовати чланове тих (елитних) акционих тимова. Ко су ти људи? Одговор би требало потражити у областима за које ће ти тимови бити формирани. Најављено је да ће акциони тимови бити за директна улагања, реструктурирање великих државних система, реформу државне управе, инфраструктуру и пољопривреду.
Да ли избор области значи да све друго у влади Србије добро функционише, а да само овај део има проблема јер акциони тимови се наводно формирају због ефикасности спровођења политике?
Не, то не значи то. Области предвиђене за диктат акционих тимова су исте оне из Меморандума Међународног монетарног фонда и извештаја Светске банке и Европске банке за обнову и развој (EBRD). Другим речима, оно што треба продати, што било шта вреди као и реформу државне управе која као таква представља претњу било којим пљачкашким плановима тих међународних институција иза које се крију политичке власти Запада. То је улога акционих тимова и, наравно, председника владе, којем ти тимови, како је саопштено, подносе извештаје.
Нејасно је, међутим, ко ће суштински руководити тим акционим тимовима. Јавно је саопштено да ће подносити извештаје председнику владе Србије, али и да је све формирано под инструкцијама саветника Тонија Блера. Колика ће бити Блерова власт? Или ће можда ипак главну реч имати ММФ, Светска банка и EBRD као представници страних банака и компанија. И, наравно, ко ће све то да плати. Нејасно је, уз све то, да ли ће све то функционисати, па ће се на крају цела авантура, као и многе до сада, претворити у заборав и забрањено подсећање. Купљен је још један политички дан и нема више.
БЛЕРОВ ПАД И СРПСКО БОЛНО ИСКУСТВО
Сумње постају све веће и због судбине саветника и аутора пројекта Тонија Блера. Блер постаје све мање пожељна личност у међународним круговима и, како је објављено у Лондону, све су веће сумње у његове послове. Ускоро би требало да поднесе оставку и на место представника Четворке (Америка, Европска унија, Уједињене нације и Русија) за економску обнову и мир на Палестинским територијама. Блер је, како пише британска штампа, постао озбиљан проблем. Прво, није ништа урадио за осам година, колико је на том месту, и ту позицију је пре свега користио као прилику за своје приватне послове широм света. Блером су незадовољни и Американци, који су његови заштитници. На листи његових сумњивих послова се, како наводи штампа у Британији, налази и оно шта он ради у Србији. То што ради у Србији је део Блеровог проблема са пословима које има са Абу Дабијем, и са тамошњом влашћу и инвестиционим фондом Мубадала.
У светлу сукоба интереса посебан је проблем то што Абу Даби финансира Палестинца Мухамеда Дахлана у његовој кампањи да сруши лидера Палестине Абаса и да он постане лидер Палестинаца. А Дахлан је директна веза између Абу Дабија и Србије, тачније садашње владе Србије, и сада се у тој комбинацији у Београду појављује Блер. Неспосредно пред Блеров долазак у Београд Србија је Дахлану доделила српско држављанство. То је, према неким изворима у Лондону и Вашингтону, била кап која је прелила чашу.
Поводом Србије лондонски Дејли меил открива разлоге зашто више у Београду нема Блеровог духовног творца, бившег министра и европског комисионара Питера Манделсона, који је Блерова конкуренција у саветодавним пословима по свету. Подсећа се да је пре Блера саветник владе Србије био Питер Манделсон, а онда се све променило и дошао је Блер, за кога Манделсон тврди да је скупљи од њега. Лист тврди да Блер ради под заштитом Американаца и да су сви његови послови везани за подручја које Америка сматра својом интересном зоном и простором од америчког интереса. Манделсон, тврди се, није у тим пословима и више је близак личним саветовањима, а посебно је везан за руске олигархе, што значи и Русију, а то Америци није по вољи. Ако је веровати лондонском листу, та Блерова улога га је и довела у Београд, па самим тим и акциони тимови су део те Блерове улоге.
За Србију је све то ризична авантура а за њене грађане још једна колосална обмана. И то опасна обмана јер ће урушити државне институције, отворити још дубље развалине какве такве демократске инфраструктуре и отворити пут ауторитарном систему власти. А резултат ће бити веома негативан, изузетно скуп и болан.
