Прочитај ми чланак
Петар Искендеров – Због чега ЕУ минира „Јужни ток“?
Док нова влада Србије разрађује спољнополитичке приоритете и покушава да усклади курс ка Бриселу са интересима енергетске сарадње са Русијом, у развоју ситуације у области енергетике у Европи, дошло је до новог обрта.
Схватајући немогућност да у кратком року одустану од увоза енергената из Русије, руководство ЕУ мења тактику. Истичући своју намеру да настави сарадњу са Москвом у области енергетике, Брисел је одлучио да “позове на одговорност” друге партнере, како би они активније снабдевали Европу гасом.
Гинтер Етингер, Комесар ЕУ за енергетику, предложио је Европској Уији да спроведе саветовање по питању дугорочне стратегије диверсификације снабдевања енергентима.
Циљ је – сачувати сарадњу са Русијом, али притом увећати испоруке из Норвешке, Азербејџана, Алжира и Катара.
“Ми ћемо у септембру организовати састанак земаља-чланица са разрадом предлога о измени наше енергетске политике у следећој деценији. Ми се надамо да ћемо повећати број испоручилаца” – изјавио је Етингер, најављујући нови стадиј у вишепотезној партији ЕУ по питању гаса.
О каквим добављачима је реч? У изјави Гинтера Етингера – сва лица су позната: “Ми желимо да Русија остане наш партнер. Но, ту су и Норвешка, Алжир, “Јужни коридор”, по коме ће у следећих пет година почети значајне испоруке из Азербејџана преко Турске и Грчке у Албанију, Италију и Бугарску и на европско тржиште. Поред тога, биће повећане испоруке СПГ, у том смислу и из Катара”.
Политички смисао овакве изјаве је више него јасан: поћи у сусрет притиску САД (која захтева да ЕУ максимално снизи увоз руског гаса) али да се притом потпуно не посвађа са Москвом.Избори за Европски Парламент су на прагу, а после њих – компликовано формирање састава Европске комисије.
У тим условима плашити Европљане перспективом зиме без руског гаса, представљало би самоубиство за чиновнике ЕУ. Али у свом данашњем стању ЕУ не може одустати ни од принципа евроатланске солидарности.
Колико је оптимална географија снабдевача у предлогу Етингера? Прво, о “Јужном гасном коридору” предвиђеном за испоруку гаса из налазишта Шах-Дениз у Азербејџану преко Грузије, Турске, Грчке и Албаније, до јужне Италије. Предвиђено је да он за ЕУ буде алтернатива нереализованом пројекту Набуко, кога је убило одсуство добављача.
Са крахом Набука, проблем недостатка доступних капацитета гаса није нестао и сада тај проблем озбиљно подрива могућности “Јужног гасног коридора”.Како признаје Жан-Франсоа Сирели, председник гасног индустријског сектора ЕУ (Еурогас), азербејџански гас који је у овим цевима предвиђен не може постати алтернатива руском и способан је једино да буде “допунски извор сировина”.
Испоруке из “Јужног гасног коридора” планиране за 2019. годину износе свега 6 милијарди кубних метара гаса у Турску и 10 милијарди кубних метара гаса у Европу. А руски “Газпром” снабдева ЕУ са више од 160 милијарди кубних метара гаса годишње.
Разлика – десет пута више. Овакав дисбаланс чини још апсурднијим тврдоглаво одбијање ЕУ да призна стратешку важност пројекта “Јужни ток” који је географски близак “Јужном транспортном коридору”, а уз то ће почети да функционише већ крајем 2015. године, са достизањем транспортних капацитета од 63 милијарде кубних метара гаса годишње, већ током 2018. године.
Оно што је посебно важно – у овом тренутку су већ потписани сви уговори за почетак градње морске деонице “Јужног тока” – који су својевремено изазивали велика спорења. Конкретно, компанија СоутхСтреамТранспортБ.В.је издала налоге за испоруку више од 150 хиљада цеви за прве две деонице морског дела “Јужног тока” и потписала уговоре за њихову уградњу. “Напредак у реализацији морског дела гасовода представља сведочанство успешног рада европских и руских акционара.
Штавише, уверен сам да ће “Јужни ток” такође допринети сарадњи и у ширим размерама, јер ће гасовод донети узајамну корист и омогућити поуздане испоруке енергената у Бугарску и Европу у целини” – констатовао је Хенинг Фошерау, председник Надзорног одбораСоутх СтреамТранспорт Б.В. Хенн.
Игнорисањем овог и многих других сведочанстава успешне реализације пројекта “Јужни ток”, европски чиновници у суштини виде диверсификацију испорука као удаљавање Русије од њих.
Међутим, још више несолидности изазивају други испоручиоци гаса у ЕУ, које је набројао Етингер. Према подацима за први квартал текуће године, Алжир је смањио своје испоруке за 2,8% – до 9,1 милијарду кубних метара гаса, а Катар за 6,2% – до 4,9 милијарди кубних метара гаса. Своје испоруке је смањила и Норвешка за 2,7%. Практично, између свих главних испоручилаца енергената у земље ЕУ једино “Газпром” показује поуздану позитивну динамику.
Сергеј Комљев, начелник управе за структуирање уговора и цена за гас у “Газпром експорту”, ових дана је саопштио да је без обзира на суштински пад потрошње гаса у Европи за 38 милијарди кубних метара због практичног одсуства зиме, “Газпром” наставио да увеличава своје испоруке – за 2,6%, до 42,74 милијарде кубних метара.
“Ово повећање изгледа значајно, имајући у виду смањење учешћа других добављача. То јест, “Газпром” наставља са увећањем свог удела на европском тржишту, без обзира на смањење енергетске зависности од Русије коју је наговестила ЕУ” – истакао је стручњак.
Остаје да се надамо да диверсификација испорука енергената ипак неће бити сврха самој себи лишена сваког смисла за ЕУ и земље које јој гравитирају. У супротном Европљани (укључујући и Србе) ризикују да се једноставно смрзну.
(Фондск)
