Прочитај ми чланак
Извори Данаса из државног врха тврде да нема договора са Русијом и да није било назнака да ће Москва повући овај потез * Дипломатски извори кажу да ће и Меркелова имати шта да поручи по овом питању.
Подршка Дејтону
Идеја Русије је да СБ УН још једном потврди подршку Дејтонском споразуму и да се најоштрије осуде сви злочини почињени током сукоба у бившој Југославији. Сталне чланице СБ би, према писању медија, одмах требало да почну консултације о нацрту који је Москва доставила. Како медији сазнају, у руској резолуцији се поименце не наводи Сребреница нити било који други злочин, већ се осуђују сви ратни злочини почињени на простору бивше Југославије деведесетих година.
Србија и Русија нису направиле никакав аранжман и договор о међусобној помоћи око важних питања две земље на међународном плану, тврде за Данас наши извори у државном врху Србије поводом вести да је руска делегација у Уједињеним нацијама поделила свим чланицама Савета безбедности нацрт своје резолуције о Босни и Херцеговини, као контрапредлог британском документу о Сребреници.
С друге стране, наши дипломатски извори пак кажу да Запад не верује у потпуно неутралну позицију Србије када је реч о понашању Русије око резолуције и очекују да ће о овом питању имати шта да каже и немачка канцеларка Ангела Меркел, која у Београд долази 8. јула.
На питање Данаса да ли ће Русија заузврат од Србије тражити неку услугу, извори Данаса у власти су нам одговорили да верују да се то неће догодити, да Москва може то да покуша, али да то ни за њу не би било добро. Наши саговорници наводе и да Београд није имао никаквих индиција да ће се Русија одлучити за овај корак.
О томе шта би Русија заузврат могла да тражи од Србије, треба узети у обзир оно што је приликом недавне посете Београду говорио председник Одбора за међународне послове Државне думе Руске Федерације Алексеј Пушков.
Он је рекао да је Србија једна од ретких земаља која није подржала увођење санкција Русији и изразио наду да ће Русија имати подршку Србије када се у јануару 2016. буде одлучивало о укидању санкција. Пушков је пренео да Русија такође очекује подршку Србије у Парламентарној скупштини ОЕБС-а у Хелсинкију, на којој ће бити представљени нацрти резолуција о супротстављању неонацизму и о укидању санкција ЕУ Русији. Како је тада саопштено из српског парламента, Пушков је истакао да је за Русију приоритет поштовање Минског споразума и нормализација ситуације на истоку Украјине, што је предуслов за отпочињање процеса укидања санкција.
Према спекулацијама које су се могле видети у медијима, помоћ Русије око резолуције о Сребреници повлачи за собом и одређена очекивања Москве и то да се Србија не прикључи НАТО, да дозволи нове руске инвестиције и да, као председавајућа ОЕБС, пружи помоћ Кремљу у решавању украјинске кризе.
Иванић упутио писмо
Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић изјавио је у Бањалуци да је као српски члан колективног шефа државе упутио писмо амбасадорима земаља чланица СБ УН и затражио да се не усвоји резолуција о Сребреници. Казао је да се на овај корак одлучио јер о резолуцији нема консензуса у Председништву БиХ те да стога не види ни смисао њеног сазивања.
Став Запада, односно Немачке као најмоћније земље ЕУ, о односу Србије према догађајима у Сребреници могао се видети још 2012. када је у Београд стигло такозваних седам услова Бундестага за почетак преговора са ЕУ.
У једном од њих се јасно каже да „иако је Србија протеклих година предузела видљиве кораке у превазилажењу прошлости, потребно је даље напредовање“. „Корак назад је изјава да у Сребреници није било геноцида“.
Бундестаг очекује јасне сигнале у правцу наставка помирења у региону. Како Бундестаг даје сагласност својој влади у доношењу позитивних одлука које се односе на даље проширење ЕУ, у овом случају напредак Србије у интеграцијама, осим нормализације односа са Косовом, на начин како га дефинише Берлин, јасно је да се од Београда још тада очекивало јасно одређење Србије и по питању наводног геноцида у Сребреници.
Садашњу иницијативу Москве да поднесе контрапредлог СБ УН индиректно је медијима потврдио саветник руског Министарства спољних послова Анатолиј Капустин. Он је за руски портал Спутњик изјавио да до 7. јула може бити још предлога резолуција.
„Гледа се зависно од тога кад су и којим редом стизали нацрти резолуција, али може бити још неколико предлога резолуција. Циљ неколико нацрта је увек један – да се скине онај који је неприхватљив, а ако се појаве још предлога, да се они обједине у један. У таквој ситуацију може се десити да у гласању ниједан неће добити већину гласова. То је смисао предлагања таквих пројеката, којих може бити неколико“, каже Капустин.
Подсетимо, наш лист је први објавио у суботу да су британску резолуцију о Сребреници оспориле Кина, Русија и Венецуела, и да се консултације настављају ове недеље. Сарадници Саманте Пауер, амбасадорке САД у УН, рекли су нашем листу да се детаљи консултација неће износити у јавност до 7. јула, када је заказан брифинг у СБ УН. Ипак, након тога су београдски медији објавили незваничну информацију о томе да је Москва уложила контрапредлог, те да је Министарство спољних послова Србије поново послало писмо сталним чланицама СБ. Такође су спекулисали и да британску резолуцију подржава осам од седам чланица СБ, као и да Британија очекује помоћ од Новог Зеланда, који 1. јула преузима председавање СБ.
Посета Меркелове израз поверења
Александар Вучић честитао је јуче немачкој канцеларки Ангели Меркел 70 година од оснивања Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) коју предводи. „Као лидер СНС, упућујем вам најсрдачније честитке поводом седамдесетогодишњице оснивања Хришћанско-демократске уније, коју ви тако успешно водите последњих петнаест година. Желим да ви и ваша партија још дуго наставите да дајете пример како се озбиљно воде држава и друштво, како у Немачкој, тако и у Европи“, речено је у честитки, пренела је државна агенција Тањуг. Вучић додаје да је за њега предстојећа посета Меркелове „израз изграђеног великог поверења између Србије и Немачке“.
Извор: Danas
