Председник СНС, који обавља и функцију председника Србије, Александар Вучић је генерално алергичан на сваку идеју уједињења опозиције и то је једна од неколицине ствари које га брину и плаше. С тим да је ситуација сада по њега делимично још и неугоднија јер кораци у правцу новог обједињавања опозиције овај пут долазе првенствено са „националне“ и десне стране политичког спектра.

И зато ће поделе постојећих партија, односно њихово свађање како не би формирале широку коалицију, и гурање на политичку сцену нових играча, бити Вучићева стратегија за релативизовање снаге деснице, сматрају саговорници Данаса које смо питали хоће ли Вучић покушати да разједини такозвану десницу као што је разјединио такозвану грађанску опозицију.

С обзиром на то да се ситуација око решавања односа са Косовом последњих месеци убрзава и да председник Србије пристаје на споразуме попут оног из Охрида 18. марта, које десни део политичког спектра неодобрава и оштро критикује, део јавности и бирача и симпатизера може бити поколебан Вучићевим одлукама. Зато му тај део опозиције може ако не знатно смањити, а оно мало окрњити рејтинг и садашње позиције.

И зато се посатвља питање хоће ли уочи нових избора Вучић покушати да политичким инжењерингом, на десници уведе нове играче који би одузимали гласаче десници и разјединити такозвани патриотски државотворни блок у којем су Нови ДСС, Двери, Завентици и ПОКС, будући да од једне опозиционе колоне у коју би стала и десница и такозвана левица одавно нема ништа, а и сама грађанска опозиција је међусобно посвађана и на изборе ће ићи у више колона.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Данас каже да је Вучић вешт технолог политичких подела, а у прилог његовој вештини те врсте иде застрашујућа контрола медија, специјалних служби и финансија.

– У таквим околностима, он релативно лако, служећи се нашим пословично великим егом што посебно долази до изражаја у политичкој сфери, дели и конфронтира партије и групације које сматра по своју власт опасним. То је већ увелико урадио са некадашњом великом Демократском странком у центру политичке сцене, док на њеном десном делу спречава иоле трајно груписање актера који мање-више имају исту идеолошку оријентацију и логично би било да се интегришу или бар наступе у великој коалицији – објашњава он.

Према његовим речима, сада када намерава да спроведе косовску капитулацију и отуда се посебно плаши реакције национално оријентисаног дела грађанства, Вучић ће баш ту појачати своје деструктивно деловање, јер су му опасне снаге које могу да артикулишу очекивано незадовољство значајног дела јавности.

– Уз поделе постојећих политичких фактора, Вучић ће се користити и пласирањем нових снага које или на неки начин контролише (новац, службе, медији) или пак само игра на сујете оних који слично мисле као наглашено патриотске парламентарне странке али у њиховим оквирима нису нашли личну сатисфакцију – процењује Анђелковић.

Како додаје, поделе постојећих партија, односно њихово свађање како не би формирале широку коалицију, и гурање на политичку сцену поменутих нових играча, биће Вучићева стратегија за релативизовање снаге деснице.

– Отужни хаос који је планирао да ту направи има за циљ да многим бирачима учини мрском и саму помисао на излазак на изборе, односно да у условима када се велики број фактора буде борио – међусобно се вређајући и бивајући сатанизован од стране режимских пропагандиста – за ограничено гласачко тело, да што више њих не пређе цензус и тако кроз последичну прерасподелу мандата буде повећан изборни колач СНС или тачније покрета који Вучић сада прави са намером да на изборима буде кишобран његовој већ истрошеној странци – каже Анђелковић.

И политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић мисли слично.

Он каже да је Вучић генерално алергичан на сваку идеју уједињења опозиције и да је то једна од неколицине ствари које га брину и плаше.

– И све такве покушаје или чак наговештаје у том правцу он свим средствима настоји да обесмисли и торпедује. А у томе му увек, директно или индиректно, припомаже и понеко из званичне опозиције – наводи он.

Он указује да не треба имати сумње да ће тако бити и овог пута.

– С тим да је ситуација сада по њега делимично још и неугоднија јер кораци у правцу новог обједињавања опозиције овај пут долазе првенствено са „националне“ и десне стране политичког спектра, што би могао да буде мамац за бар један део и СНС-ових бирача. Јер ни један Вучићев гласач сигурно неће гласати за Ђиласа, Поноша, Лутовца или Павла Грбовића, али за, например, Милицу Ђурђевић и Милоша Јовановића (или Бошка Обрадовић) би теоретски могао. Поготово ако су уједињени и делују као озбиљнија политичка снага – објашњава Вукадиновић.

Отуд, закључује, и режимска нервоза, па и оволики напади на управо овај национални део политичке сцене.

Туриста и пампур: Ево шта нам је Вучић заиста синоћ подметнуо као победуhttps://t.co/6e6N1QLz4f

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 3, 2023

Извор: danas.rs

Ознаке: Ђорђе Вукадиновић, Александар Вучић, опозиција