Прочитај ми чланак

ВУК ЈЕРЕМИЋ: Ни дедови ми се нису повлачили са бојишта

0

Када се Вук Јеремић пре шест година борио за место председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација, неко му је цитирао реченицу Махатме Гандија: ”На почетку ће ти се смејати, потом ће те игнорисати, онда ће се свим снагама борити против тебе, а на крају ћеш победити!”.

Тако је некако и било. У међувремену је овај дипломац Кембриџа и Харварда атерирао на склиску писту српске политичке сцене где важе нека друга правила од софистицираних висина светске дипломатије. Осим што “балканска правила” укидају обзирност и ферплеј у односима, она подразумевају и другачији речник – најчешће и сиров и суров. Тако је прекјуче у неким медијима Јеремић крштен као “врачарски хазјајин”, па га за почетак питамо како му прија та титула.

– Ха-ха! Питао сам се колико ће времена проћи пре него што искажу отворену фрустрацију мојим породичним окружењем и Инстаграм налогом! Препустићу читаоцима „Блица“ да сами закључе шта то тачно власт толико нервира – мој налог је @jeremic_vuk!

То је још и симпатично, председник државе вас најдиректније назива лоповом, најбахатијим и најкорумпиранијим човеком у српској политици, наравно после Ђиласа… Оптужују вас и да сте део међународне криминално-коруптивне мреже… Шта је истина?

– Истина је да сам га због његовог простаклука и неваспитања тужио у парници за повреду части, а да је он суочавање на суду кукавички избегао, кријући се иза председничког имунитета. Али пошто сам ја прилично упоран човек, поднео сам жалбу Апелационом суду, и сада стрпљиво чекам да и она по Вучићевом налогу буде одбачена. Након што исцрпимо све могућности које постоје у домаћем правосуђу, отићи ћемо у Стразбур, где ће бити понижен, како је и заслужио.

Шта је на крају било са суђењем у Њујорку, по којем основу сте тамо позвани?

– Суђење у Њујорку је одавно завршено, а ја сам се тамо појавио као сведок тужилаштва. Амерички државни тужилац је у званичном писму саопштио да никада нисам био окривљен или осумњичен. Против мене никада није вођена истрага, нити сам имао, што је тужилац такође експлицитно навео, било какву нагодбу са њима. Све оне десетине насловних страна и сати специјалног програма у режимским медијима су биле бескрупулозно, неистинито блаћење. Водио сам прецизну евиденцију ко је све у тој харанги учествовао, и сви до једног ће за то платити – неки од њих и захваљујући америчком правосудном систему, под чију су јурисдикцију потпали својом глупошћу.

Јесте ли очекивали оволико блата кад сте се вратили у гротло српске дневне политике?

– Искрен да будем – не. Али сад, шта је ту је – не жалим због тога. Нисам човек који се предаје, какво год било зло преда мном. Можда то има неке везе и са генима – један деда ми је у Другом светском рату прегазио Сутјеску и Неретву и на крају са Црвеном армијом 1944. ушао у Београд, а други, официр краљевске војске, преживео немачке концентрационе логоре Маутхаузен и Дахау, а касније и Голи оток. Ниједном од њих није пало на памет да се повлачи, нити у било ком тренутку доводи у питање своје идеале и достојанство.

И шта је “хазјајин” радио у Бањалуци за време ових најновијих протеста у случају Драгичевић? Само уживао у луксузном хотелу испијајући еспресо или нешто друго?

– Био сам позван на годишњу скупштину ОССИ (Организација српских студената у иностранству, у чијем сам оснивању као студент Кембриџа учествовао 1996. године), да им се обратим као главни говорник. Са задовољством сам то прихватио јер верујем да је међу тим хиљадама младих људи који образовање стичу на најпрестижнијим светским универзитетима много оних чије ће знање и контакти бити неопходни да би се Србија подигла из дубоке коме у којој се данас налази. Нажалост, скуп је у последњем тренутку отказан због немилих догађаја у Бањалуци.

Пре неколико дана “обзнанили” сте како се Александар Вучић састао са Алексом Соросом, што је демантовано, а ви сте се запитали какве поруке ће Сорос млађи пренети Тачију. Да ли само претпостављате или имате и уверљиве доказе да се воде тајни преговори са Тачијем о разграничењу?

– Није демантовано – покушала је Соросова пи-арка да то дипломатским речником забашури, али јој нисам то дозволио. Као што нисам дозволио ни да се од јавности сакрије да Тони Блер за огромни новац саветује српске власти и обилази свет лобирајући у наше име за поделу Косова. То је испод сваког моралног нивоа – што би се рекло, дно дна. А тајни састанци Вучића и Тачија су нешто друго, то је далеко опаснија и у кривично-правном смислу озбиљнија ствар. Вучић је опијен влашћу помислио да има право да се игра стварима као што је државна територија, вековно наслеђе и идентитет једног народа. Данас се, као последица тога, налазимо на корак од потписивања споразума којим би „Косово“ постало члан УН и у међународно правном смислу неповратно отуђено од Србије. Ко ми није веровао свих ових месеци када сам излазио у јавност са локацијама и детаљима тих тајних састанака, могао је да прочита званично писмо председника Америке Доналда Трампа Вучићу и Тачију, којим се то несумњиво потврђује.

Сад кад смо дошли до теме Косова и граница, хајде да прво коначно разјаснимо кад су тачно и за време које власти постављени интегрисани гранични прелази на северу Косова?

– Ја сам тада био председник Генералне скупштине УН, а на власти у Београду је били иста камарила као и данас. Овај режим је тзв. Бриселским споразумима расформирао институције српске државе на Косову и Метохији, које су опстајале упркос свим недаћама и притисцима све до 2012. године. Ништа заузврат на КиМ нису добили – чак ни ту „очерупану“ Заједницу српских општина (ЗСО) – јер ништа заправо нису ни тражили од међународне заједнице осим подршке за увођење страховласти и пљачку сопствене земље.

Шта је ваш став о проблему Косова, да сте на власти и у прилици да о томе одлучујете – шта бисте урадили?

– Често бивам нападан у режимским медијима да сам против преговора и постизања компромисног решења са Албанцима. То је још једна у мору лажи које се о мени пласирају. Дијалог свакако треба наставити, али на далеко осмишљенији и компетентнији начин, почевши од кључних питања која до сада практично нису ни дотакнута, као што је на пример српска имовина или гаранције за заштиту нашег културног наслеђа у покрајини.

Сме ли и хоће ли Србија признати Косово и шта је алтернатива?

– Мој став, као и Народне странке, јесте да Србија не сме да призна Косово – посредно или непосредно – никада, ни под каквим околностима, нити за било какву надокнаду. Нико на тако нешто нема право, нити би било где на свету неко здраве свести тако нешто прихватио. Постоји сијасет рационалних алтернативних решења, до којих је могуће доћи, уз мало добре воље и под условом да преговарају људи који нису уцењени својим неделима из прошлости.

Какво је ваше мишљење о формирању војске Косова? Компликује ли то регионалне односе, нарочито оне између Приштине и Београда?

– Непотребна, опасна провокација са потенцијално далекосежним последицама по мир и стабилност у региону. Трагично је што је то учињено уз прећутну сагласност Београда, како би се дигла тензија и споразум о тзв. разграничењу са Албанцима учинио примамљивијим домаћој јавности. Да није тако, Српска листа би због тога – као и због уведених „такса“ на робу из Србије – оборила владу Рамуша Харадинаја. Нису то учинили јер имају блиску сарадњу и чврст договор.

Пошто сте били на власти, а проблем Косова је и тада био актуелан, шта сте тада урадили по том питању и је ли могло више?

– Косово је 2008. једнострано прогласило независност уз активну подршку највећих светских сила. Мало ко на свету је тада веровао да је то могуће смислено оспорити и релативизовати – а управо то је пошло за руком нејакој српској дипломатији на чијем сам челу тада био. Управо због наших дипломатских напора, Албанци су били приморани да се врате за преговарачки сто, иако су 2008. рекли да то више никада неће учинити. Актуелна власт бесрамно лаже да је питање статуса Косова измештено из УН у ЕУ. Да је то истина, како то да Русија и даље има вето по том питању? Запрепашћујуће је када Вучић равног лица даје изјаву из седишта УН након седнице Савета безбедности у којој каже да је опозиција питање Косова изместила из Њујорка у Брисел!

Чини се да се заоштрава однос између власти и опозиције. Какав расплет можемо очекивати?

– То што је неко насилник, не значи да је јака личност – често је управо супротно, као у Вучићевом случају, на пример. Сигуран сам да ће он на крају попустити под притисцима, поготово ако буде политичке и дипломатске умешности да се унутрашња и међународна димензија релевантних дешавања стави у јединствен контекст.

Мислите на уличне протесте и међународни фактор?

– Да. Великом броју људи је преко главе понижавања, насиља, уцена, лицемерја, лоповлука… Зато су у толиком броју на улици, и верујем да ће их бити све више. Као што верујем и да ће све мање бити простора за слање лажне слике у свет о наводним успесима и стабилности овог режима. То су битно другачије околности од оних које смо имали последњих седам година.

Како тумачите изјаву председника Србије да је спреман да саслуша грађане, али не и вас из опозиције? Додуше, јесте претходно рекао: “И пет милиона да се скупи, ниједан захтев нећу испунити”.

– Није то у домену рационалног. Вучић је, нажалост, човек видно нарушеног здравља – у његовој глави се дешавају бурна превирања, и не би се рекло да он нешто по том питању предузима. Томе се, наравно, не треба радовати – штавише, с обзиром на количину моћи коју је приграбио, то не може да вас не забрине.

Опозиција неће, а као и да не сме, да стане иза ових протеста. Опозициони лидери се тамо појављују, могло би се рећи стидљиво. О чему се ради?

– За друге не знам, али ја се нимало не стидим што са супругом и пријатељима шетам сваке суботе. Ово су грађански протести, против свеопште ненормалности и неправде у друштву, и сви су на њих добродошли. Народна странка и Савез за Србију нису организатори ових протеста, али их помажу и пружају логистику.

Залажете се за напуштање парламента, да ли би таква одлука била мач са две оштрице – тамо једино још можете да се чујете као опозиција, нису сви из Савеза за Србију за ту опцију?

– Владајућа већина је примитивизмом и бесрамном злоупотребом процедура у потпуности обесмислила скупштинску расправу. Оно што се тамо дешава садржински није битно различито од „Парова“ или „Фарме“. У томе не треба учествовати и заложићу се да то постане и заједнички став Савеза за Србију.

Имате ли став шта радити уколико наредне године власт распише ванредне парламентарне изборе – говори се о бојкоту?

– На изборе ни случајно не треба пристајати све док се не успостави минимум фер и поштених услова. Тренутно смо миљама далеко од тога.

Имате ли информацију више, докле ће Вучић бити на власти?

– Док га будемо трпели. Ствари ће у не толико далекој будућности почети да се одигравају муњевитом брзином – живи били, па видели!

Са Ђиласом ћемо сарађивати и кад формира странку

Драган Ђилас најављује формирање сопствене странке. Како ће се та чињеница одразити на односе у Савезу за Србију?

– Сву срећу му желим у томе – то је Сизифов посао, поготово у „окупационим“ околностима какве тренутно имамо у Србији, и разочараности грађана политичким организацијама. Народна странка је у претходних годину дана почела да гради инфраструктуру од нуле, и стигли смо до преко 100 територијалних организација широм Србије. То је захтевало огромна одрицања и колосалне напоре. Очекујем да ћемо са Ђиласовом странком конструктивно сарађивати, као што смо до сада и с њим лично.

                            ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!