Прочитај ми чланак
„Ослобађајућа пресуда за етничко чишћење се не сме гурнути под тепих“, навео Вук Јеремић на Твитеру. Западне земље против дебате у УН о Хагу, пише Данас.
Како наводи тај лист, Кина и Русија су се сагласиле са одлуком о заказивању дебате о Хашком трибуналу у УН, док су се противиле САД, Британија и Француска.
„Ова расправа је важна да се више никада не деси да се неко осети да може да направи злочин ако му намигне нека сила“, навео је Јеремић на Твитеру.
Председавајући Генералне скупштине УН је на свом приватном налогу током дана додао и да се цела ствар не сме гурнути под тепих.
„У супротном, неко ће помислити да је то исплатив рецепт и за север КиМ“, навео је Јеремић.
Он је дан раније искористио право да закаже дебату у главном пленуму, где учествују све државе света, а биће позвани и представници избегличких удружења, као и жртве Олује.
„Јавна расправа у Генералној скупштини представља најснажнији механизам у УН и треба је добро припремити и због тога сам је заказао за април“, рекао је Јеремић за РТС.
Он је додао да Трибунал у Хагу није испунио своју сврху, јер помирење међу народима не може да се гради на бази негације и величања злочина.
Јеремић је објаснио да као председавајући ГС УН одлучује о листи учесника и да ће учинити све како би расправа била што отворенија и дубља.
“Консултоваћемо се са свима, учинићемо да расправа буде јавна, отворена и да из ње могу да се извуку одређене поуке за историју. Важно је што ће све речено бити забележено у аналима УН”, рекао је Јеремић који се о овој одлуци консултовао и са државним врхом Србије.
„Иницијатива је била моја и одговорност лежи на мени. Она лежи на председнику ГС УН по повељи УН и по Пословнику о раду ГС. Али, пре формалне одлуке сам се консултовао са државним врхом“, рекао је Јеремић за РТС.
Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић каже за „Данас“ да је одлука о покретању расправе на ГС УН поводом потеза Хашког трибунала „добра одлука“, али да не зна колико је процедурално исправна, односно колико он сам може да постави ту тему на расправу.
„Иницијатива има логику и прави је тренутак да се разголити Хашки трибунал и они који стоје иза њега. Србија треба да се заштити од релативизовања правде и кривице и треба мобилисати што већи број земаља да учествују у расправи.
Било би добро када би се покренула дебата и у Савету безбедности, иако Србија не може да учествује“, наводи Јовановић .
Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић истиче за лист да мисли да је одлука Вука Јеремића исправан потез и „једино што је на располагању Србији“.
Према његовим речима, период до априла, за када је заказана расправа, није предугачак, јер је „потребно створити подршку што већег броја земаља“.
„Потпуно је исправно да се на том месту расправља о учинку суда у Хагу, имајући у виду да су тај суд установиле УН. То не може бити спречено аргументима о независном судству, јер је Трибунал имао политичку улогу да доведе до помирења“, објашњава Тодорић.
Иначе, светски медији нису поклонили много пажње Јеремићевом заказивању дебате у УН.
Посланик ЛДП Бојан Ђурић изјавио је данас да се председавајућем Генералне скупштине УН Вуку Јеремићу не сме дозволити да „апсолутно сам и на своју руку“ води политичку борбу у Њујорку, јер се тиме, како је оценио, Србији наноси много више штете него користи.
„Не можемо да дозволимо да Вук Јеремић апсолутно сам и на своју руку води своју приватну политичку борбу, или борбу за самопромоцију као ипак представник Србије у Генералној скупштини УН. Ми мислимо да тај хаос који се ствара наноси много више штете, него користи и да Скупштина о томе мора да разговара“, рекао је Ђурић новинарима.
Ђурић је у Скупштини Србије рекао да политичке партије треба да преузму одговорност у овом тренутку и да је кроз расправу у парламенту потребно размотрити проблеме с којима се суочава Србија.
„Мислим да кроз ту расправу треба да отворимо и нека друга питања. Ових се дана говори да је председник Србије затражио савет од САНУ и од цркве и од неких других институција, то је све добро и прихватљиво“, рекао је Ђурић.
Он је истакао да пре тога мора да се разговара какве су биле последице неких сличних савета, сличних институција у прошлости, ко је одговоран за то и како да се грешке у будућности избегну.
(Б92, Данас)
