Прочитај ми чланак
(Томислав Кресовић)
Колико су државне службе уз Вучића?
Владине мере за општу штедњу и смањење плата и пензија, као и друге реформске потезе рачунајући спровођење мера ММФ-а, радикалну приватизацију и оштру пореску политику тешко може да прати пре свега осиромашени део Србије, али и државна адмнинистрација, односно бирократски слој друштва који је навикао на привилегије, друштвену моћ и корупцију. Ако би смо тестирали колико су државне службе и институције уз садашњу владу Александра Вучића и „пакет реформи“ које погађају и јавни сектор уз отпуштање у наредних две до три године десетина хиљада људи, може се рећи да ће Вућићева влада наилазити на велике отпоре, пре свега државне администрације која ће тлачити кроз јавне установе грађана на различите начине, а онда ће тешко реализовати унутрашњу самоорганизацију и смањење чиновничког и бирократског апарата који је увек био подршка свих партија на власти
Штрајкови као вид неслагања
Премијер Србије Александра Вучић тешко да може променити свест народа јер ће тешко променити навике и уходане стазе државне и јавне администрације и бирокрарског апарата који живи често као „паразитски“ систем на политичкој моћи партија на власти. Болне мере нису још ни кренуле и имамо општу обуставу рада адвоката у Србији кроз форму генералног штрајка због државне суспензије низа послова који су деценијама обављали адвокати. Постлата је порука да адвокати као кључни чиниоци грађанског права и демократког друштва улазе у конфликт са владом Србије.
Поред тога на сцени је и штрајк једног броја полицијских синдиката који одржава извесно неповерење дела полиције према мерама владе Србије. Ако при томе додамо и физичко пребијање брата премијера Вучића од стране припадника Жандармерије након легитимисања уз присуство дела обезбеђења премиејера Вучића, онда може да се говори и о могућој непослушности дела полиције и Жандармерије према влади и самом премијеру Александру Вучићу. Оставља се порука која у датом тренутку може да говори да би делови безбедносног система могли да окрену леђа премијеру и влади Србије, па и да буду радикалнији што оставља велику сумњу у могућност већ виђеног протеста ЈСО 2001. Године, који је био увод у атентат на премијера Србије др Зорана Ђинђића марта 2003. Године.
Бирократија једе саму власт?
Већ сада се говори да би мере владе Србије по истраживању јавног мнења могле да оборе рејтинг премијера Вучића и владајуће коалиције. Ово је реалност али пад рејтинга владе и премијера пре свега би дошао од високе корупције и бирократизованог државног и јавног апарата, због монопола појединих јавних предузећа и партијске борбе у њима која је још увек у великој мери присутна. Србија сада има на свим нивоима око 700 000 људи који раде у јавном сектору и вероватно трећина је државна и јавна администрација што представља озбиљну снагу која би могла да буде окренута против Вучића и владе Србије.
Дакле опасност за Вучићеву владу неће бити велика од осиромашених грађана, који су делом и гласали за Вучића и СНС, већ од бирократије и државне и јавне администрације која жели да сачува своје привилегије и права, а чини ударну снагу сваке владе и партије на власти. Вучића може на власти да уздрма чиновнички слој у Србији као и део јавних служби, пре свега сегменти службе безбедности односно МУП-а Србије, као и различите опструкције државних органа попут судства, или пак прејаки утицај неких институција као што је Електро дистрибуција, Инфостан, комунална предузећа или Пореске службе.
„Мангупи“ у сопственим редовима
Посебну опасност за деловање Вучићеве владе су партијски људи на државним функцијама који делују бирократски, непотистички, политички феудално и партократски уз примену корупције, разних злоупотреба. СНС и СПС су коалиција на власти али међу овим партијама и коалицији постоје отворене политичке борбе које указују на динамику власти и жеље да се власт одржава партијским монополима, а не реалним државним и јавним потребама. Многи су у својим фотељама и власти према партијским квотама, а не по способностима и стручности. Реформе какве су замишљене и степен трпљења друштва 2015. и 2016. године, и касније, траже стручне али и морално одговорне, а не само политички и партијски опредељене. Колико буде било пара у државној каси толико ће и премијер Вучић и влада имати поверења и трајања. Треба очекивати да ће озбиљнији удари на Вучићеву владу доћи на пролеће 2015. године и да ће се на три месеца појачавати све до генералних штрајкова или протеста, иако се за сада они не назиру у критичној маси.
Дакле први који ће „ударити“ по влади Александра Вучића биће државни службеници и запослени у јавном сектору. Друга позиција ће бити реално осиромашени део Србије, који ће реаговати тек у другом таласу владиних мера. Грађани ће бити више револтирани радом појединих државних служби, пре свега Електро дистрибуције, Пореске службе, Инфостана и других система који ће прво узимати и отимати од осиромашених слојева друштва уз разне претње, утеривање дугова, судских извршитеља и разних санкција. Такве институције у жељи да пуне државну касу, перфидно али сигурно ће радити против владе Србије са жељом да се задовоље њихови апетити и буџети.
Таква ароганциај моћи и понижење грађана, који ће бити немоћни пред законом и на одређен начин „мобинговани“ од разних институција, могу се окренути против садашње владе и премијера Александра Вучића. Ако влада и премијер Вучић дођу у кризу, пре свега то ће бити од стране државне адмнистрације и дела репресивног апарата државе.
