Прочитај ми чланакКалигула свог омиљеног коња Инцитатуса није поставио за сенатора. Вучић свог Небојшу Стефановића јесте. У складу са римским правом, за штету коју би проузроковао Инцитатус одговарао је Калигула. Како ствари данас стоје, да би Вучић био позван на одговорност за небројене жртве његове политике и кадровских решења мораћемо још да чекамо.
FOTO: Printscreen
Како се народ, у међувремену, мора нечим забавити, и како је римски Колосеум замењен Комбанк двораном, уместо да буде бачен лавовима Стефановић је јуче само поднео оставку на функцију председника градског одбора напредњака. Тиме је стављена тачка на његову и Вучићеву веома лошу изведбу већ толико пута виђене представе „доброг и лошег полицајца“.
Представу је претходних недеља оживео Александар Вучић још једном објединивши улоге продуцента, режисера и главног глумца. Како то бива у свим трагикомедијама у којима је Вучић главни глумац, главна жртва су грађани Србије. Међутим, попут насилника који час бије жену а час је убеђује да је заправо њему најтеже и да је бије за њено добро, председник Републике неуморно запомаже „Ја сам жртва“! Док један део нације искрено страхује хоће ли председнику доћи главе неки од његових „одметнутих“ послушника, други део нације оправдано се пита зашто је несумњиво најмоћнијем човеку у Србији толико стало да се прикаже као жртва?
Одговор је једноставан. Глумећи жртву, Александар Вучић покушава да избегне одговорност за своја бројна непочинства. Глумећи жртву, он ствара димну завесу која треба да сакрије горку истину. Истину да оставка Небојше Стефановића на било коју или чак све страначке и државне функције не може и неће променити ништа. Оставка, хапшење или учестало јавно понижавање Стефановића, Вулина, Томе Моне, Дробњака и других може попунити насловне стране таблоида или ударне телевизијске термине, али, у нашем све тамнијем вилајету не може променити ама баш ништа. Уосталом, сви су они Небојша Стефановић. Сви осим Александра Вучића, наравно. Вучић је један. Несрећно друштво и систем који почивају на једном човеку, само се уклањањем тог једног човека могу променити и спасити од даљег суноврата.
Можете ли замислити римске сенаторе како се изјашњавају да ли су за Калигулу или његовог коња Инцитатуса? Е сад, ако то не вреди објашњавати најумнијима међу напредњацима који су се претходних дана без изузетка опредељивали између Вучића и Стефановића, добро би било да макар елита међу онима који се називају опозицијом престане да учествује у таквим представама. Као што су поносни грађани Рима бирали између Калигуле и Инцитатуса са једне или будућности Републике са друге стране, тако и грађанима Србије треба понудити јасан избор између Александра Вучића и његових кадрова са једне или будућности Србије са друге стране.
Ако се епилог дуго очекиваног „обрачуна“ са Стефановићем може описати речима „Вучић сит а овце на броју“, која би народна изрека могла описати улогу опозиције у читавом догађају? Макар оне, све малобројније опозиције, која није на Вучићевим медијским и финансијским јаслама и која се на прсте једне руке може пребројати? Оно што мени пада на памет је „Нит лук јели, нит лук мирисали“. Опозиција је још једном показала да се може изгубити и битка у којој не само да не учествујеш већ ниси ни на клупи за резерве. Вучић је пажљиво одабрао тему, противника, време и место „обрачуна“, успешно је дисциплиновао партијску организацију, хомогенизовао и мотивисао своје бираче што га у овој причи несумњиво чини победником.
Са друге стране, опозиција је, опозиција је… Да не идемо у дубље анализе, вољно или невољно прихватајући статус пасивног посматрача режираних догађаја, опозиција у коју и себе убрајам, је у најмању руку окрунила најдрагоценији ресурс који у овом тренутку има у својим политички прилично бушним џеповима. Тај драгоцени ресурс је време.
Време које нам је преостало до избора. Време које Александар Вучић пласирањем афере за афером зналачки и немилице троши. Време које подједнако немилице троши и опозиција не чинећи при томе скоро ништа како би побољшала своје изгледе на предстојећим изборима.
Крајње нам је време за отрежњење.
