Прочитај ми чланак

Вучић окончава власништво Руса у НИС-у?!

0

Информацију је на саслушању у америчком Сенату, 9. јуна, поделила сенаторка Џин Шејхин, која је као део делегације Сједињених Америчких Држава (САД) средином априла у Београду имала састанак са председником Србије, пише Радио Слободна Европа. Упркос томе што је Председништво након састанка издало саопштење, а сенатори одржали одвојену конференцију за медије, тек са транскриптом саслушања обзнањени су детаљи разговора сенатора са Вучићем.

– Занимљиво је да ми то чујемо од једне америчке институције, да не чујемо такву једну вест и могућност и ближе детаље од српских институција – оцењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) Владимир Медовић професор Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду.

Председништво није одговорило на упит РСЕ да потврди наводе америчке сенаторке у вези са НИС-ом. У Министарству енергетике, међутим, на упит кажу да ситуацију прате и да ће надлежне институције одлуке донети „у зависности од даљег развоја догађаја“. Како се наводи у транскрипту, на састанку одржаном 9. јуна говорило се о улози САД у европској енергетској безбедности.

– Чули смо од председника Вучића да је веома заинтересован да оконча већинско власништво Русије у нафтној компанији НИС – рекла је сенаторка Џин Шејхин на саслушању Одбора Сената САД за спољне послове.

Она је поставила питање хоће ли то, ако председник Србије успе у намери, имати утицај на руски доток нафте Србији или на енергетске односе између две земаља (Србије и Русије). Изасланик САД за енергетику Амос Хохштајн је на саслушању изјавио да је са председником Србије у више наврата разговарао телефоном, између осталог, и током посете сенатора.

– Свестан сам изјава које је вама и другима дао о његовим напорима. Нисам још видео конкретне активности, али мислим да је он (Вучић) у преговорима са ЕУ, са Саветом и Комисијом око начина на који то (окончање руског власништва у НИС-у) може легално да се уради – рекао је Хохштајн.

Промену власништва у НИС-у оценио је као „добар корак ка већој независности“.

Међу темама на саслушању у америчком сенату био је и договор председника Србије и Русије Александра Вучића и Владимира Путина о испорукама гаса Србији постигнут у телефонском разговору двојице званичника крајем маја. Споразумом који ће трајати три године, Русија ће Србији испоручивати 2,2 милијарде кубних метара годишње по цени од 330 долара за 1.000 кубних метара гаса. На питање сенаторке Шејхин да ли је тај посао склопљен као „део подгревања односа између Србије и Русије“ или је „резултат тога што је Русија тамо видела свог уобичајеног купца“, Хохштајн је рекао:

– Мислим да ће Русија тренутно понудити попуст било коме ко пристане да плати. Било ко ко пристане да потпише уговор, добиће попуст. Гас се традиционално не врти око прихода. То је одувек била политика.

Хохштајн је током саслушања навео да Вучић „тренутно нема другу опцију“, осим Гаспрома, али да са новим интерконектором Србија-Бугарска, који би требало да буде оперативан наредне године, постоји алтернатива. Њиме би у Србију гас требало да се допрема из других земаља.

– Тако да се надам да ћемо му, како будемо ишли напред, показати да постоје алтернативе. ‘Па вас молим немојте улазити у десетогодишњи споразум, када за неколико месеци могу имати неку другу опцију за вас – навео је Хохштајн.

Сенатор Крис Марфи заложио се за то да САД издвајају већа средства као подршку државама у Европи како би смањиле своју зависност од Русије у енергетском сектору.