Прочитај ми чланакПолитичари преусмеравају новац из буџета тако да убирају гласове на штету економских учинака, што је највећа препрека привредном развоју, каже за Нова.рс професор емеритус, економиста Љубомир Маџар. Као пример наводи доделу 100, па 60 евра пунолетним грађанима, али и дискриминацији домаћих предузетника у односу на стране, која води ка стварању “земље најамних радника у којој господаре странци”.
У току је пријава на порталу Управе за трезор за новчану помоћ државе у износу од 30 плус 30 евра, у оквиру трећег пакета помоћи грађанима због кризе изазване пандемијом коронавируса. Пензионери би уз то требало да добију и додатних 50 евра, док су грађани прошле године, у оквиру провог пакета помоћи, већ добили по 100 евра.
Држава је на ову меру, коју је Фискални савет оценио као “економски најмање оправдану” прошле године потрошила више од 600 милиона евра, док ће, према проценама, трошак ове године износити око 450 милиона.
Професор Маџар објашњава за Нова.рс да је у питању новац који припада свим пореским обвезницима, који власт дели на начин који повећава њене изборне шансе.
„То су манипулације које укључују економске трошкове, ти трошкови погађају цело становништво а корист доносе онима који очекују изборе и претпостављају да ће им то донети гласове. Према томе, цело бирачко тело пореских обвезника финансира акције које у крајњој линији иду у короист власти а не друштва”, каже.
Власт домаће предузетнике прогони, према страним срамно услужна
Објашњава да власт отворено дискриминише домаће предузетнике у односу на стране и у томе види корист јер, између осталог, “основу страних, директних инвестиција убира политичке поене”.
“Наша власт не воли наше предузетнике. Сећате се догађаја са Мирославом Мишковићем, са Мирославом Живановим из “Агрожива”. Домаћи предузетинци су делом изложени судском и полицијском прогону за разлику од страних према којима је власт снисхдољива и, на неки начин, срамно услужна, мања од маковог зрна”, каже професор.
Сматра да власт у томе види политичке ефекте и због тога што домаћи предузетници, уколико довољно новца зараде, могу да се упусте и у политичку утакмицу, као што је то, на пример, покушао Богољуб Карић.
“Изгледа да наша власт цени да су домаћи предузетници опасност по њу, за разлику од страних, који већ због тога што су странци не могу претендовати на некакве политичке потезе, манипулације, које би пореметиле рачуницу у кроговима власти”, објашњава.
Наглашава да постоји још једна, још важнија ствар, због које власт врши прогон домаћих предузетника.
“У нашем народу постоји некаква аверзија, да не кажем мржња, према људима који су пословно успешни и који кроз предузетничке подухвате стекну већа богатства. То наша публика не трпи. И на томе власт, политичари, остварују успехе за себе знајући да је популарно код бирача гонити предузетнике, или такозване тајкуне, што је ружна реч, јер им то доноси гласове”, примећује.
Политичари се, напомиње, притом не обазиру на чињеницу да без тајкуна нема привредног напретка ни привредног опстанка.
“Земља која хоће успешно да се развија а не нада се некој великој државној улози у привредном животу, што је случај у скоро свакоји земљи окренутној тржишној економији, мора да се ослони на домаће предузетништво”, каже и објашњава шта то значи:
“Нема напретка за друштво и за све нас а да неки међу нама не стекну много већа богатства него сви остали. Дакле, цена општег привредног напретка је диференција у дохотку и богатству. Ако хоћемо напредак морамо да се помиримо с тим да ће неко од нас стећи много већа богатства а тиме и много већи углед и утицај у друштву.”
Професор Маџар је у свом ауторском тексту за НИН навео да је домаће предузетништво, уместо да буде подстицано, постало “жртвено јаре”, што српску привреду чини зависном од страних директних инвестиција.
“Продужи ли се ова пошаст нездравог, предозираног ослонца на стране инвестиције, у не тако далекој будућности, Србија ће постати земља најамних радника којима ће управљати и господарити странци”, написао је професор. На питање зашто политичари подстичу поменуту тенденцију која води ка незадовољству грађана, самим тим и ка смањењу наклоности према власти, одговара да је “у природи власти да размишља на кратке стазе”.
“Политичари имају ограничен хоризонт. Њихов хоризонт је мандат који добију на изборима и они гледају да у току њега максимизирају ефекте за себе, независно од тога какви ће се трошкови појавити у даљој будућности. У даљој будућности неко други ће бити на власти и трљати главу од бриге јер се суочава са проблемима”, закључује.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 3, 2021
