Прочитај ми чланакНедавна изјава председника Србије Александра Вучића да ће надлежни можда морати да одустану од изградње неких важних инфраструктурних пројеката или да их одложе због економске кризе и истовремена тврдња да ће изградња Националног фудбалског стадиона почети за пар месеци изазива неверицу и негативне коментаре у јавности.
С обзиром да се економска криза, настала због негативних ефеката пандемије корона вируса и рата у Украјини, наводи као могући разлог одустајања од појединих пројеката од јавног значаја, потпуно разложно се поставља питање чему онда најава о изградњи националног и других стадиона у земљи када је реч само о “најважнијој споредној ствари на свету” која занима искључиво љубитеље фудбала и не спада у капиталне пројекте од којих корист има целокупно друштво.
Објашњење које председник Вучић даје, да ће се на тај начин повећати БДП, не звучи ни мало одрживо ни логично. Примера ради, и када би се на одређеној површини изградила бетонска коцка без било какве функције, дошло би до повећања БДП-а током њене градње, па то сасвим сигурно не би био изговор за њено подизање.
Другим речима, због чега би нека корисна, како сама власт тврди важна инфраструктурна инвестиција, морала да отпадне или буде одгођена због кризе а са друге стране ствар која је само од селективне важности, попут националног стадиона, мора ултимативно бити реализована и на то утрошен новац позајмљен из кредита.
Добри познаваоци кажу да је изградња националног стадиона на коме би играла само репрезентација бесмислена јер би њене утакмице на том објекту биле ретке а квалитет српског фудбала није на највишем нивоу тако да би тај пројекат доносио само губитке.
Међутим, председник Вучић не мисли тако већ најављује да ће за два месеца почети изградња инфраструктуре око будућег Националног фудбалског стадиона између Новог Београда и Сурчина.
– Изградићемо најмодернији отворени стадион, који ће бити прекривен и сав у зеленилу. Он ће примати 52.000 гледалаца и биће један од најлепших на свету – изјавио је председник Вучић који се није зауставио само на томе већ је предочио да се креће и у “изградњу велелепних стадиона у Крагујевцу и Нишу”.
Процењује се да ће изградња Националног фудбалског стадиона коштати око 418 милиона евра а цео комплекс је планиран на 144 хектара у Сурчину код обилазнице око Београда.
На површини од 31,8 хектара требало би да буде изграђен стадион, а на 14,8 хектара пратећи спортски објекти. Инфраструктурни објекти ће пак заузимати површину од 3,8 хектара док ће водена површина бити смештена на око 7,5 хектара.
Биће изграђени и комерцијални садржаји попут пословног и конкресног простора, продавница сувенира и спортске опреме, салона забаве, ресторана, тржног центра и кафитерија.
У плану је и продужетак београдске градске железнице до Националног фудбалског стадиона и повезивање са аеодромом “Никола Тесла”.
Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже за Данас да основни проблем у конкретном случају представља то што се инфраструктурни пројекти од јавног значаја за изградњу не бирају на основу прецизних процена колико је то исплативо и корисно за друштво нити се тај процес спроводи на транспарентан начин.
– Једноставно, не сагледава се колики ће бити трошкови таквих пројеката и да ли су они одрживи. Исто тако не анализира се да ли ће изграђена инфраструктура бити у служби јавног интереса односно да ли ће бити корисна за грађане. На крају треба рећи и да се одлуке о томе који ће инфраструктурни пројекти бити реализовани не доносе након јавних расправа на којима је присутна стручна јавност већ у уском кругу људи из владајућих структура. Управо на такав начин се доносе и одлуке у вези изградње Националног фудбалског стадиона. Процене ко би требало да користи тај стадион су потпуно погрешне па се инсистира на томе да би то био терен на којем би играла само фудбалска репрезентација Србије. То је сасвим погрешно, јер на тај начин објекат би био неисплатив, то јест не би могао да доноси профит. Разлог је тај што би утакмице које репрезентација игра на њему биле ретке. Такав пројекат би имао смисла само када би на том стадиону своје мечеве играла наизменично два наша најбоља клуба, Црвена звезда и Партизан. Такође, та два клуба би требало да буду укључена у финансирање изградње тог објекта – истиче наш саговорник.
Он додаје да изградња Националног фудбалског стадиона никако не може да буде приоритет у односу на друге инфраструктурне пројекте у земљи које су од општег значаја.
– У случају Националног стадиона испуњавају се интересу само оних грађана који прате фудбал и мечеве репрезентације. Сви други немају ама баш никакву корист од изградње тог стадиона. Са друге стране, надлежни никако не би смели да одустаје од започетих инфраструктурних пројеката попут Моравског коридора и изградње ауто пута до Пожеге. Оно што је чињеница је да нема економског оправдања да приоритет за изградњу буде Национални фудбалски стадион док, примера ради, у Београду у неким деловима града није изграђена канализација нити постоји постројење за пречишћавање отпадних вода – наглашава професор Арсић.
Он истиче да разлог због чега се тај пројекат од стране надлежних представља као неприкосновен и онај који никако не може да буде отказан је тај што би изградња тог стадиона требало да представља “легат” председника Вучића.
Професор на ФЕФА факултету Горан Радосављевић такође сматра да Национални фудбалски стадион никако не може да буде приоритет у односу на неке друге важне инфраструктурне пројекте.
– С обзиром да се такви пројекти у Србији спроводе уз помоћ кредита, углавном кинеских, једини начин на који економска криза може да угрози њихово спровођење је немогућност отплаћивања одређених кредита. Због тога власт очито вага да ли је неке од планираних инвестиција опортуно спровести или не. Што се тиче Националног фудбалског стадиона и он би требало да се финансира из кредита. Размишљати о реализацији једне такве инвестиције у ситуацији када примера ради Београд и други велики градови у Србији немају постројење за прераду отпадних вода је најблаже речено безобразлук – наводи наш саговорник.
Иначе, јуче смо контактирали и надлежне у министарствима грађевинарства и финансија како бисмо сазнали који су то инфраструктурни пројекти који можда неће моћи да буду спроведени или ће пак бити одложени због економске кризе али до закључења овог издања нашег листа нисмо добили одговоре на постављена питања.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2022
