Прочитај ми чланак
(Блиц)
Жеља Букурешта да се Власи у Србији изјашњавају као Румуни и одбијање Београда да ускрати Власима статус националне мањине, годинама оптерећује односе Београда и Букурешта. Ипак, статус влашке и румунске националне мањине у Србији неће бити препрека Србији током претприступних преговора са ЕУ, кажу за “Блиц” извори из званичног Букурешта.
– Сви наши сусрети у последњих годину дана са врхом румунске државе говоре да никаквих проблема нити уцењивања неће бити са румунске стране. Питање Румуна у Србији је предмет билатералних разговора – каже за “Блиц” Иван Мркић, шеф српске дипломатије.
И поред изјаве Трајана Басескуа, председника Румуније, да Србији треба још корака да буде демократска, из званичног Букурешта за “Блиц” кажу да нема говора о томе да ће Румуни стопирати Београд на путу ка ЕУ. Из врха румунских власти наводе да је Басеску говорио о правима Румуна у региону, па је у том контексту поменуо и Србију.
– Србија не треба да се плаши да ће јој Румунија бити препрека на путу ка ЕУ, то није била намера председникове изјаве, о томе нема ни говора. У нашим односима има мањих потешкоћа, али су веће оне са Мађарском – навео је високи званичник.
Он додаје да се Басеску у Букурешту сретао са делегацијама из Тимочке крајине.
– Када дођу у Румунију траже новац и помоћ, а Басеску им поручује да Букурешт не може да им помогне ако се изјашњавају као Власи, већ само као Румуни – објашњава овај румунски званичник.
За Синишу Челојевића, председника Влашке демократске странке и члана Националног савета Влаха, проблем између Србије и Румуније у погледу Тимочке крајине не постоји.
– Ми смо Власи, наш матерњи језик је влашки и наша отаџбина је Србија, не може се ставити знак једнакости између Влаха и Румуна зато што ми староседеоци на овим просторима и ту смо већ више од 2.000 година, а ентитет Румуна је настао пре 150 година формирањем државе Румуније – сматра Челојевић и додаје да проблем праве румунска влада, као и невладине организације и партије из Србије чији припадници овде кажу да су Власи, а тамо Румуни.
Међутим, за Предрага Балашевића, председника Влашке демократске странке Србије, проблем у Тимочкој крајини постоји и огледа се на пољу медија, образовања и богослужења.
– Ми сматрамо да Власи говоре два наречја румунског језика и ту се не слажемо са ставом Националног савета Влаха који говори да је влашки језик посебан. Мислим да на то одговор треба да дају релевантне институције, а не представници Националног савета Влаха – каже Балашевић.
&Марчел Драган, секретар Националног савета Румуна, Басескуову изјаву схвата као апел на сложност и солидарност припадника румунске националне мањине на целој територији Србије и престанак међусобних оптуживања, али као и апел Србији да обрати много већу пажњу на права румунске националне мањине у Тимочкој крајини.
– Србија има јако добре мањинске законе, неке чак и изнад европских стандарда, али је проблем то што се не примењују. Рецимо, од 38 места са румунским живљем у Војводини, свега је у две трећине исписан назив места на румунском – каже Драга
Богослужење на румунском
&Гордана Стаменић, државна секретарка у Министарству правде и копредседавајућа Мешовите међувладине комисије Србије и Румуније, каже за “Блиц” да су се 1. марта састале српска и румунска страна и да су тада резултати оцењени као задовољавајући у погледу медија, као и да је забележено да је кренула је настава на румунском у школама Тимочке крајине као пилот-пројекат. “Представници државе су разговали са званичницима СПЦ у покушају да се настави дијалог са Румунском православном црквом око богослужења на румунском, али то није могуће по канонском праву док СПЦ то не дозволи”, навела је Стаменићева.
