Прочитај ми чланакЗаменик градоначелника Београда Горан Весић 9. августа је, у јутарњем програм телевизије "Хаппy", истакао да је дим са депоније гушио Београђане, али да у њему није било канцерогених материја. Напоменуо је да се у Винчи складишти отпад који грађани свакодневно избацују из својих станова, па је у питању – „обична депонија”.
Начелник Јединице за испитивање квалитета ваздуха Центра за екотоксикологију при Градском заводу за јавно здравље Андреј Шоштарић, навео је, у одговору Истиномеру, да су екипе Завода након што су добиле информације о пожару на депонији започеле „интензивне радње у вези са испитивањем квалитета ваздуха”.
Goran Vesić FOTO: Printscreen
– Предузете радње обухватале су обилазак терена у широј и ужој зони пожара, као и непрекидно праћење квалитета ваздуха у реалном времену на основу података добијених са аутоматских мерних станица – пише у одговору Шоштарића.
Анализом добијених података, како се истиче, 8. августа је “уочен нагли пораст концентрација суспендованих честица ПМ 2,5 и ПМ10” на мерном месту у Булевару деспота Стефана 54а, у периоду од 11 до 12 и од 17 до 19 часова, као и на мерном месту у Омладинских бригада 104, у периоду од 12 до 13 сати.
„Нагли пораст концентрација суспендованих честица ПМ 2,5 и ПМ10” уочен је и у Винчи од 8. до 10. августа у различитим временским интервалима, претежено у вечерњим часовима.
На крају одговора из Завода истиче се да, будући да пожар није до краја угашен, „екипе Градског завода за јавно здравље, у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине Града Београда и осталим релевантним инстанцама настављају са интензивним праћењем стања на терену и мониторингом квалитета ваздуха”. А грађанима саветују да, „уколико осете присуство дима у ваздуху, затворе прозоре и избегавају боравак на отвореном простору”.
Међутим, од Завода нема одговора на питање да ли су током праћења квалитета ваздуха после пожара у Винчи детектовали канцерогене и токсичне материје.
Научна саветница на Институту за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић каже за Истиномер да програм мерења честица подразумева мерење укупних честица, не узимајући у обзир њихов састав.
– Честице могу потицати и од сахарске прашине, то су природне честице и у свом саставу имају природне кристале на које смо мање-више адаптирани. (…) Међутим, када се ради о честицама које настају у сагоревању отпада који је шаренолик и у себи има све (од папира, штампане амбалаже, пластике, гуме, метала, органске материје, уља, амбалажа од пољопривредне хемије, до амбалажа од кућне хемије) и када све то заједно у истом тренутку гори, долази до емисије изузетно токсичних гасова помешаних са честицама дима – истиче Ђорђевић, додајући да те честице у себи садрже разне токсичне материје, почев од тешких метала као што су олово, хром, кадмијум и арсен.
Она наглашава да мониторинзи Градског завода за јавно здравље, који обавља редовну контролу квалитета ваздуха, или Агенције за заштиту животне средине, нису у стању да детектују токсичне супстанце.
– Они детектују честице, али не знају њихово порекло. Није могуће утврдити шта има у тим честицама, јер оне које се ослобађају у сагоревању на депонији у себи садрже екстремно токсичне супстанце. А да би се сазнало које су те супстанце, мора да се уради детаљна хемијска анализа, а то се не чини – наводи Ђорђевић.
На питање да ли је у ваздуху било канцерогених честица, она одговара:
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 16, 2021
– Апсолутно! Не да је извесно, него су канцерогене и токсичне материје биле у ваздуху, али ми не знамо у којим концентрацијама. На крају, за изузетно токсичне супстанце нема граничних вредности, а нема зато што нису ни дозвољене да се нађу у атмосфери. То су диоксини, фурани, полихлоровани бифенили… И најмање концентрације тога у ваздуху су непожељене – објашњава Ђорђевић.
И Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације тврди да оваквих пожара нема без једињења која су „енормно токсична”, а то су диоксини и фурани.
– Та једињења стварају се приликом сагоревања органских материја, на температурама попут овог пожара. Не може да се деси то сагоревање, а да се не појаве та једињења – говори Јовановић.
Он подсећа да се слична ситуација десила пре око месец дана у Пожаревцу, када је градска управа саопштила да није било никаквих штетних емисија, јер је то утврдио завод у том граду. Ипак, Завод је измерио ПМ честице и СО2, а како тврди наш саговорник, оне нису проблем приликом оваквих непогода.
– Честице су наравно биле повећане. То се дешава и када дуне ветар у некој улици, али ово шта је било у њима, то се не зна, јер није мерено, а управо ових једињења која сигурно настају приликом оваквог пожара морало је да буде у већој или мањој мери – каже Јовановић.
Он додаје и да је неодговорно тврдити да токсичних материја нема, јер оне нису ни мерене.
– Стандард и сет параметара који се мери у мониторингу доступном у реалном времену на сајту и апликацијама које врши Агенција, Градски завод и локалне самоуправе, не детектују ове супстанце. Према томе, причати о томе да су повећани ПМ 2,5 и ПМ 10 представља замагљивање чињеница које грађани морају да знају – наводи Јовановић.
Он сматра да је здравље грађана у већој или мањој мери било угрожено, али да се никако не може рећи да су били безбедни, па је због тога, истиче Јовановић, било „минимално коректно” да они који саопштавају податке, у недостатку мерења, кажу грађанима да су потенцијално угрожени.
– Ако ја возим до Ниша 200 на сат, а нико ми не контролише брзину, да ли то значи да сам возио безбедно – пита се Јовановић.
Цео текст прочитајте на Истиномеру.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 16, 2021
