Прочитај ми чланакПреваранти су једни од најмаштовитијих криминалаца и просто је невероватно шта ће све урадити и измислити да "очерупају" жртве. Заједничко им је да су одлични психолози и да знају да "прочитају" људе, али по неким знацима их је могуће препознати.
Стара изрека каже: „Не постоји бесплатан ручак“, али ту изреку су заборавиле жртве Веље Печењаре (име познато редакцији), преваранта који је харао српским друмовима, узимао паре лаковернима, а један од адута којим је убеђивао лаковерне био је управо бесплатан ручак.
Наиме, на друштвеним мрежама појавило се упозорење о извесном Вељи, наводно власнику печењаре, па је тако добио и надимак Веља Печењара. Његов начин преваре је већ безброј пута виђен у Србији, у питању је само варијација на тему. Наиме, Веља је своје жртве проналазио углавном на бензинским пумпама на ауто-путу. Као искусан преварант, са дугогодишњом праксом, пажљиво би изабрао жртву.
Када би одабрао жртву, Веља би се довезао луксузном лимузином, улазио у улогу и започињао разговор. Представљао би се као приватни предузетник, власник печењаре, који је заборавио код куће новчаник са парама и документима, а пошто је баш сада остао без горива, потребна му је ситна позајмица, од неколико хиљада динара, како би напунио резервоар и дошао до куће.
После уводне приче, која је ударала на хуманост, саосећање и солидарности, следи други део приче, који је такође важан инструмент сваког преваранта: обећање добити. Наиме, Веља Печењара би дао свој број мобилног телефона, људи би могли да запишу и регистарску таблицу његовог аутомобила, а уз враћање дуга, као добар домаћин, Веља је обећавао да ће донети и кило-два печења. Прасећег или јагњећег, у знак захвалности.
Наравно, када би људи после позвали телефоном Вељу Печењару, схватили би да нема ништа ни од враћања пара, ни од печења. Број преварених није познат, али две жртве су се јавиле редакцији портала Нова. Након што је објављен текст о Вељи Печењари, стигла им је уплатница којом им је Веља уплатио новац који им је узео. Од печења, ипак, није било ништа.
Ова превара са печењем је само варијација на тему, на стару превару којом се већ деценијама „шишају“ лаковерни, а то је странац, углавном Арапин, са поквареним аутомобилом. Звучи невероватно, али са времена на време још увек понеко наседне на ту прастару превару.
Систем је једноставан, лаковерној жртви прилази странац, који српски не прича, а енглески једва. Објашњава да му се покварио аутомобил, а да мора хитно да отпутује и да му мајстор тражи неколико хиљада динара да отклони квар. Богати странац би тада скинуо са врата масиван златни ланац, који вреди неколико хиљада евра и који је породично наслеђе и дао га у залог, док не врати новац. Жртве би се радовале када им се „Арапин“ не би јавио, али када би отишли у златару, чекало би их непријатно изненађење, јер би установили да им је, уместо злата, потурена безвредна бижутерија.
То нису једине преваре које су возаче вребале на српским путевима. Опште је познато да би се сваки возач пре договорио са саобраћајцем него платио казну. То су поједини преваранти искористили.
Тако су се на српским ауто-путевима пре неколико година крстарили и лажни пресретачи.
Последњи такав случај забележен је у априлу ове године када су у Чачку ухапшени У. М. (26) и Н. М. (35) осумњичени за лажно представљање и угрожавање сигурности. Они су BMW који су користили, опремили блинкерима и заустављали жртве, представљајући се као полицајци. Њихове жртве су углавном биле странци, јер они гледају само што пре да плате казну и прођу кроз Србију.
Да би неко изигравао пресретача, који возе цивилне аутомобиле, потребно је само да има солидан аутомобил, блинкире може да купи на бувљаку и потребна је велика доза дрскости и безобразлука. То је попримило такве размере да је чак и српска полиција издала саопштење тим поводом.
„Министарство унутрашњих послова подсећа грађане, како не би били жртве лица која се лажно представљају као полицајци, поготово у саобраћају, да сви саобраћајни полицајци носе униформу, на левој страни униформе у висини груди имају значку полиције, а на десној ознаку са презименом и бројем олицијског службеника који мора одговарати броју службене легитимације, :Грађани који су заустављени у контроли саобраћаја због извршеног прекршаја имају право да затраже увид у видео запис на ком се могу видети возило којим је извршен прекршај, регистарски број, као и остала обележја прекршаја, било да ли је прекршај документован ручним радаром, или радаром који је уграђен у возило без спољних обележја полиције, такозвани пресретач“, наведено је у саопштењу.
Оно што преваранти врло добро знају, а жртвама не иде на руку, је што се превара до 5.000 динара рачуна као ситно дело.
Иако је запрећена новчана глоба или затворска казна до 6 месеци, ово дело се гони по приватној тужби, а већина жртава због дужине судског процеса и не подноси кривичну пријаву.
„Изађите из аута, одузимамо га“: Нови Закон о безбедности у саобраћају од данас…https://t.co/zap2DOo9rJ
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 15, 2023
