Прочитај ми чланак

Велики обрачун блокирао Црну Гору: Ко ће кога – Мило већину или они њега

0

Последњи потези парламентарне већине у Црној Гори са једне, и предсједника Мила Ђукановича са друге стране, уводе државу у нову институционалну кризу и подижу политичке улоге свих актера пред локалне изборе у Подгорици и још 13 општина. У жижи те борбе поставља се питање ко ће кога скинути са трона – још пре избора.

Парламентарна већина у црногорској Скупштини скупила је 41 потпис подршке Предлогу за покретање поступка за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић повриједио Устав, односно за поступак разрјешења предсједника Црне Горе.

FOTO: IN4S

Иницијатива је достављена предсједници Скупштине Црне Горе Данијели Ђуровић, због тога што предсједник није дао мандат за састав владе Миодрагу Лекићу и, како наводе, повриједио је Устав јер на консултације о мандатару није позвао представнике неколико партија.

Ђукановић је са друге стране упутио иницијативу за скраћење мандата Скупштини Црне Горе, како би се организовали нови парламентарни избори и у јучерашњој изјави је састав парлмента назвао нелегалним.

Урушавање политичког система на делу

Лидер ПЗП-а Небојша Медојевић за Спутњик каже да у Црној Гори, практично од избора 42. Владе, Здравка Кривокапица имамо урушавање уставног поретка и полиитчког система.

“Криза легитимитета институција се интезивирала и продубила и сада можемо говорити о блокади политичког система. Осим тога, имамо и кризу међусобног повјерења између актера на политичкој сцени, што онемгућава полиитчки дијалог и не рјешавање неких фундаметалних питања важних за грађане и будућност државе. Стање је такво да захтјева парламентарни дијалог о спајању свих избора, и локалних и парламентарних и предсједничких, помјерање локалних избора заказаних за 23. октобар, јер је Уставни суд у блокади, договор о техничкој Влади која це припремити изборе, избор једног или више судија Уставног суда..

Наш саговорник истиче да је то минимални пакет тема које је је нопходно ријешити дијалогом и консензусом.

“Нажалост, реална ситуација је таква да због недостатка повјерења и конфронтација актера на политичкој сцени, тешко је очекивати да се до дијалога доћи. Очекујем да ће неки представници међународне заједнице опет иницирати покретања таквог дијалога под изговором деблокаде нашег ЕУ пута и извршити притисак на обје стране да то прихвате. То је јос један доказ инфантилности и неодговорности наше политицке елите и већ стеченог рефлекса да се чека да неки ментор са стране покрене процесе.”, каже Медојевић за Спутњик.

Мило прекршио Устав

Што се тиче иницијативе о томе да ли је Ђукановић кршио Устав Медојевић истиче да о томе може да да мишљење Уставни суд.

“Предсједник Црне Горе је прекршио Устав, који прописује експлицитну, императивну обавезу да се предложи мандатар за састав Владе.”, саопштили су из Института алтернатива.

Ова императивна дужност, како су навели, није прописана као једна од могућности које му стоје на располагању, међу којима може да бира, нити је као алтернативна прописана могућност да умјесто предлога мандатара поднесе иницијативу за скраћење мандата Скупштини.

“Предсједник је имао обавезу да своју одлуку донесе у доброј вољи, усмјерен искључиво на остварење циља уставних норми – формирање владе. Овдје га не обавезује форма разговора са посланицима, већ суштина – чињенице које су му предочене различитим средствима комуникације – истичу из Института.

Нигдје у Уставу не пише да је 41 потпис посланика предуслов за формирање предлога мандатара. Период (рок) од 90 дана који је дат мандатару за припрему програма владе управо је прилика да мандатар задобије подршку најмање 41 посланика, казали су из Института.

Која је процедура?

Угледни подгорички адвокат Велибор Марковић каже за Спутњик да што се тиче иницијативе парлементарне већине Уставом суду да ли је Мило Ђукановић прекршио Устав Црне Горе, јесте надлежност само тог суда.

“Ако Уставни суд утврди да је Ђукановић кршио Устав, Скупштина може (али не мора) да га разријеши функције предсједника. Дакле, 41 посланик гласа у Скупштини да јесте кршио Устав, онда то иде на Уставни суд, након одлуке судија да евентулано јесте кршио Устав, тек онда га могу разријешити у Скупштини са функције. И прије покретања поступка, као и послије утврђивања да је повриједјен Устав, отвара се претрес. Ако се изгласа предлог за утврђење повреде, он иде Уставном суду, а Скупштина одређује ко ће је представљати. Два пута иде гласањеприје покретања поступка пред Уставним судом и након утврдјење повреде.”, каже Марковић за Спутњик.

Уколико Скупштина разријеши, предсједника, након одлуке Уставног суда, онда га мијења предсједница Скупштине.

Што се тиче Ђукановићевих овлашћења о распуштању Скупштине Марковић истиче да предсједник има само формално овлашћење да распусти Скупштину, а то је да донесе указ.

“ Скупштина се распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник први пут предложи мандатара или ако Скупштина дуже вријеме не обавља Уставом утврђене надлежности, када Влада распушта Скупштину. Понављам, предсједник само доноси указ.”, истиче Марковић.

Колико пута је кршен Устав?

Из парламентарне већине подсјећају да је Устав у последње вријеме често кршен. Прво кршење се догодило када је Ђукановић дао мандат за састав 43 владе, без избора, Дритану Абазовићу.

Друго кршење Устава било је када се у предизборној кампањи донијела одлука да Зета постане нова црногорска Општина, до сада је била у оквиру Главног града Подгорице.

Последњи потез предсјендика Мила Ђукановића, када није позвао представнике свих парлементарних странака на консултације о мандатару за 44 владу, а звао је представнике ванпарламентарних странака, као и што није дао мандат Миодрагу Лекићу за састав нове владе, биће на Уставном суду да се процијени да ли је кршен Устав?

Сједница парламента на којој треба да се попуни Уставни суд, заказана је 2. октобра, сада има само троје судија, а бираће се још четворо.

Према неким сценаријима разрјешења политичке кризе у Црној Гори може се десити, да и убудуће, оба супростављена политичка блока не буду поштовала слово устава и закона. Да ли је иницјатива о разрјешењу Ђукановића, као што је и његов предлог за скраћење мандата парламенту, политички маневар пред предстојеће изборе или увод у нове непредвидљиве политичке комликације, видјеће се ускоро.

Одбачена иницијатива СНП за разрјешење Ђукановића

Социјалистичка народна партија поднијела је у септембру прошле године Скупштини иницијативу за смјену предсједника Црне Горе, коју су потписали готово сви посланички клубови власти.

Повод за покретање иницијативе била је Ђукановићева изјава од 28. августа, када је рекао да ће доћи на протест на Цетиње ако се не одустане од устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија у том граду.

Да је Ђукановић повриједио Устав потписници Иницијативе нијесу тада имали дилему.

“Ми мислимо да се овдје ради о кршењу Устава у области вјерских права и слобода и не би је покретали да нијесмо увјерени да ће довести до смјене предсједника Црне Горе”, поручио је тада лидер СНП Владимир Јоковић.

Уставни суд је у фебруару ове године одлучио да Ђуканоквић није кршио Устав.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!