Pročitaj mi članakKoliko je Republika Srpska ugrožena, a koliko se posvađane srpske vođe u Banjaluci bore za naklonost Beograda, samo su neke od dilema zbunjene beogradske čaršije nakon što je istog dana, u utorak, Aleksandar Vučić ugostio i Milorada Dodika i Mladena Ivanića, a u beogradskom Medija centru održan skup na temu "Paljenje Balkana: od Makedonije do Republike Srpske".
По свему судећи, у праву су и једни и други, па се отуд из Вучићевог кабинета, али и са Андрићевог венца, где је председник Србије Томислав Николић такође примио српског члана Председништва БиХ Младена Иванића, позива на помирење посвађане власти и опозиције у Бањалуци зарад јачања позиције РС у предстојећим несигурним временима за њен опстанак.
Први човек РС Милорад Додик изјавио је након разговора са Вучићем да РС никада није била у већој опасности да нестане, али да он има поверење у Србију, односно у премијера Србије и председника Николића. Од Србије очекује да стане уз Српску у свим околностима, а судећи по саопштењу из Немањине, Додик куца на отворена врата.
Коментаришући предстојеће председничке изборе у САД, Додик је рекао да би додатну опасност за РС представљала победа Хилари Клинтон јер би се „вратили сви они који су градили каријере у БиХ“.
– РС у перцепцијама оних који су хтели да направе своје политичке каријере, као што су људи Клинтона, остаје оно раније била, а то је да је РС нека случајност која временом треба да некако ишчезне и да оно што је се данас назива РС буде празна љуштура у којој неће бити садржаја – каже Додик.
– Србија ће увек инсистирати на опстанку и бољој будућности српског народа у РС, као и на добрим и пријатељским односима са БиХ – дипломатски је поручио Вучић свом госту.
Истовремено, на поменутом скупу о дестабилизацији Балкана окупљени аналитичари су се мање-више сагласили да је дестабилизација региона очигледан процес и да су поједине државе изложене разним врстама мирнодопске агресије да би се у РС и Македонији, а могуће је и у Србији, довели на власт они који су по вољи Запада.
– За то имају два адута – домаће издајице и плаћенике Сороша и УСАИД-а и он-оф племе – Шиптаре. Американци их укључују и искључују кад им одговара, јер им не одговара стабилна Европа, а још мање сарадња релаксиране Европе и Азије – сматра аналитичар из Македоније Миленко Неделковски.
Он је направио и поређење са доскорашњим македонским премијером Груевским и председником РС.
– Скоро иста је прича у Македонији са Николом Груевским, као и у РС са Милорадом Додиком у кога народ има поверење, а то странцима не одговара – да народ има свога лидера – сматра Неделковски.
Постоји и друга перцепција исте чињенице – да се федерална власт у Сарајеву, потпомогнута међународном заједницом, окомила на РС пре свега због корупционашких афера које се пребацују Додику, а да наводну угроженост РС Београд користи да би скренуо пажњу своје јавности на проблеме у сопственом дворишту.
Само су грађани на губитку
Александар Попов сматра да су поменутим састанком сви политички актери на добитку.
– И Вучић састанком са Иванићем балансира у односу на Додика и међународну заједницу, Додик испада у праву када упозорава на наводну опасност за опстанак РС, Иванић као опозиција Додику добија подршку Вучића. Само су грађани на губитку – оцењује за „Данас“ Попов.
– Вучић је најавом крвопролића током митинга опозиције у Републици Српској пре месец дана не само пружио подршку Додику, јер је унео немир у тамошње грађане и тиме донекле осујетио те демонстрације, већ је и на домаћем терену остварио сопствени профит тако што је склонио фокус приче са рушења објеката у Савамали на наводно рушење РС – оцењује за „Данас“ директор Центра за регионализам Александар Попов.
Наметнути закони
У Бањалуци наводе да је међународна заједница преко свог високог представника само до 2006. године донела 286 закона и сменила више од 500 званичника изабраних на легалан начин, што је дестабилизовало позицију РС и довело до промена самог карактера Дејтонског споразума.
Ако не постоји опасност по РС, откуд онда благе или готово никакве реакције световних власти у Сарајеву на изјаву муфтије Хусеина Кавазовића који је позвао своје вернике да не дозволе да у Сребреници „завлада влах“ или бањалучког бискупа Фрање Комарице који је страдање усташа на Блајбургу упоредио са догађајима у Бањалуци током протеклог рата у БиХ.
И док Попов сматра да је Бакир Изетбеговић, „вероватно нехотице“, изјавом о томе да су из Бањалуке протерани Бошњаци и Хрвати дао ветар у леђа и Додику и Иванићу и свима који политички живе од тензија, српски члан Председништва БиХ Иванић износи примере у којима је очигледно прегласавање на штету српског народа, као што је одлука о проглашењу резултата пописа из 2013, што би могло да доведе до тога да Бошњаци и званично имају више од 50 одсто становништва.
Остаје питање, да ли ће и српска опозиција и власт у Бањалуци, оличена у Додику, моћи да се окупе око минимума заједничког националног интереса – опстанак РС, а да једно другом не пребацују епитете страних плаћеника или корумпираних властодржаца, те како ће Београд избалансирати свој однос према обе струје и свом самопрокламованом статусу фактора мира и стабилности у региону.
