Прочитај ми чланак

Упамтите их: Ко су председник и судије Уставног суда?

0

Представници опозиције најавили су за данас подношење захтева Уставном суду Србије за поништавање београдских избора. А ко су председник и судије овог суда и како се бирају?

Чланови Уставног суда су по правилу истакнути правинци. Тренутно, чланови немају иза себе велике афере.

Ипак, оно што се десило, јесте да је један члан Уставног суда јавно подржао кандидатуру Александра Вучића, једна чланица је била на листи за локалне изборе на листи Српске напредне странке, за другу чланицу се испоставило да је провела директорски мандат у другој институцији на основу нелегалне одлуке, а за још једну чланицу постоје сумње да у исправност доношења одлука у случају милионске одштете аутобуске станице у Новом Саду.

Председница Уставног суда Снежана Марковић се захваљујући измени Закона о Уставним судијама, налази на функцији иако је испунила све услове за старосну пензију. Део јавности је то протумачио жељом власти да има своју особу на важној функцији.

На место члана Уставног суда ступила је на предлог тадашњег председника Томислава Николића са којим се дуго и добро познаје. Ипак за њен рад се не везују афере, осим једне – у случају изградње аутобуске станице у Новом Саду (АТП Војводина).

Ова афера трајала је годинама, а Илија Девић власник АТП Војводина каже да је њено именовање у Уставном суду било враћање услуге за како је навео спречавања извршење правоснажне извршне судске пресуде коју је донео Привредни Апелациони суд 31.01.2013. године у корист АТП „Војводина“, у износу ок око 17 милиона евра са каматом.

Предузеће АТП „Војводина“ приватизовано је 2004, купио га је Илија Девић и у изградњу нове аутобуске станице са пратећим сервисом уложио око 30 милиона евра. Девић је 2006. потписао уговор са представницима Града Новог Сада којим је требало да се аутобуска станица у Новом Саду измести на ту, новоизграђену, локацију, али градско руководство није испунило ту обавезу и предузеће је отишло у стечај.

Спорну аутобуску станицу АТП Војводина станицу купио је Петар Матијевић за 2,23 милиона евра 2021. године.

Партија Двери је означила њу, Драгану Коларић и Тијану Шурлан, као кадрове СНС у Уставном суду.

Тијана Шурлан била је кандидаткиња за локалне изборе на Врачару на листи „Александар Вучић – Србија побеђује“ на локалним изборима 2016. године. Кандидатура на изборима није по Закону препрека за избор на место судије Уставног суда, али стручњаци истичу „да је важно да ли постоји веза између судије и странака и због спречавања пристрасности код одлучивања о уставности аката који доносе и усвајају политичари у државни органима“.

Драгана Коларић се нашла не мети критика не због онога што је радила као судија, већ због чињенице да је супруга Срђана Коларића, члана Главног одбора СНС и председника општине Чукарица. Она је била и прва водитељка популарног квиза „Слагалица“.

Татјана Ђуркић, а тада Бабић дошла је на место директорке Агенције за борбу против корупције уместо Зоране Марковић, убрзо после победе Томислава Николића на изборима 2012. године и формирању коалиције СНС и СПС.

На ту позицију изабрана је, испоставиће се, незаконитом одлуком Одбора Агенције. Парадоксално, Управни суд је донео одлуку о валидности одлуке Одбора за 2017. године, годину дана пошто је напустила Агенцију. Поступак пред овим судом вођен је по тужби једног од кандидата на јавном конкурсу за избор директора Агенције.

Судија Владан Петров један је од 650 јавних личности које су подржале кандидатуру Александра Вучића за председника Србије 2017. године.

„Политичко искуство Вучића, познавање механизама власти, личне карактеристике и неспорна харизма, упорност, рад… пружају гаранцију да ћемо добити, ако га народ изабере, председника по мери Устава. Мени се чини да га до сада нисмо имали“, објаснио је тада Петров.

Званичне биографије судија Уставног суда

Председница суда Снежана Марковић:

Рођена 29. априла 1959. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила у Крагујевцу са одличним успехом. Дипломирала на Правном факултету у Крагујевцу, са одличним успехом. Године 1985, по обављеном приправничком стажу у Окружном суду у Крагујевцу, положила правосудни испит.

Скупштина града Крагујевца, 12. јула 1988. изабрала ју је за судију Општинског суда у Крагујевцу. Била је председник ванпарничног већа, председник парничног већа, председник специјализованог већа из области породичних односа, брачне тековине, својинских односа, заменик председника Општинског суда, након чега је изабрана за судију Окружног суда у Крагујевцу као председник првостепеног кривичног већа.

Од стране Народне скупштине Републике Србије, децембра 2002. године изабрана је за заменика Републичког јавног тужиоца, на којој се функцији налазила до избора за судију Уставног суда.

У Републичком јавном тужилаштву, распоређена је у грађанско – управно одељење, чији је председник била.

Решењем Министарства правде и државне управе од 12. децембра 2012. именована је за члана испитне комисије за полагање правосудног испита за испитни предмет Трговинско (привредно) право, чији је члан и данас. Решењем истог министарства од 28. 3. 2013. године именована је за члана испитне комисије за спровођење Јавнобележничког испита, чији је члан и данас.

Решењем Министарства правде и државне управе од 17. јануара 2014. именована је за члана конкурсне комисије за спровођење избора кандидата за судију Европског суда за људска права из Републике Србије.

Била члан радне групе за припрему текстова, радних верзија Закона о изменама и допунама Закона о Високом савету судства и Закона о изменама и допунама Закона о Државном већу тужилаца, члан радне групе за израду текста радне верзије Закона о правобранилаштву, члан радне групе за израду процене и анализе стања за решавање правних и инфраструктурних питања везаних за судове и јавна тужилаштва, члан радне групе за израду текста Закона о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Одлуком Државног већа тужилаца именована за члана Управног одбора Правосудне академије, а одлуком Правосудне академије изабрана за члана Радне групе за израду Плана и Програма јавних бележника.

Као представник високе делегације Републичког јавног тужилаштва, учествовала у званичној посети Руској Федерацији у Москви, у званичној посети Правосудне академије у Лисабону, Риму и другим делегацијама.

Целокупно професионално ангажовање везано је искључиво за рад у правосудним органима – редовним судовима од 1984. до 2002. године и тужилаштву – Републичком јавном тужилаштву од 2003. до децембра 2016. године.

За судију Уставног суда изабрана је одлуком Народне скупштине Републике Србије 16. децембра 2016. године. На дужност судије Уставног суда ступила је 23. децембра 2016. године, полагањем заклетве пред председником Народне скупштине.

За заменика председника Уставног суда изабрана 9. марта 2017. године.

За председника Уставног суда изабрана 26. децембра 2019. године. На функцију председника ступила 26. јануара 2020. године, када јој је престала функција заменика председника Уставног суда.

За председника Уставног суда поново изабрана 8. децембра 2022. године. На функцију председника ступила 26. јануара 2023. године.

Заменила је на том месту Весну Илић-Прелић.

Заменик председника Милан Шкулић

Професор др Милан Шкулић је рођен 4. маја 1968. године у Панчеву. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 21. октобра 1992. године, са просечном оценом 9,74. Волонтирао је у Општинском суду у Панчеву, а у њему је од 1. фебруара 1993. године, па до 31. јануара 1995. године радио као судијски приправник.

На Правном факултету Универзитета у Београду је запослен од 1. фебруара 1995. године. На Правном факултету Универзитета у Београду 5. априла 1996. године је одбранио магистарску тезу – „Увиђај и криминалистичке верзије“, а 24. марта 1999. године је на истом Факултету одбранио докторску дисертацију под насловом: „Делинквенција деце и малолетника – кривичнопроцесни и криминалистички аспекти“.

У звање редовног професора за ужу научну област Кривично право – предмети Кривично процесно право и Криминалистика на Правном факултету Универзитета је изабран 2009. године. На Правном факултету Универзитета у Београду је шеф Катедре за кривично право, а предаје Кривично процесно право, Криминалистику, Организовани криминалитет, Међународно кривично право и Малолетничко кривично право.

Проф. др Милан Шкулић је обављао функцију потпредседника Виктимолошког друштва Србије. Члан је Управног одбора Удружења за међународно кривично право Србије. Годинама је сарађивао са Комитетом Владе СР Југославије за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, тако што је написао неколико извештаја о ратним злочинима учињеним у некадашњим југословенским републикама – у Хрватској и у Босни и Херцеговини. Почасни је члан Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије.

Био је председник Удружења правника Србије (2011 – 2016), изборни члан Државног већа тужилаца из реда професора правних факултета (2009 – 2014.) и Високог савета судства Републике Србије (2015 – 2016.). Проф. др Милан Шкулић је од јуна 2006. године, па до краја 2007. године, обављао дужност Генералног секретара Секретаријата за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа Републике Србије. Био је члан Савета Владе Србије за права детета, Етичког одбора Министарства здравља и Националног савета за научни и истраживачки развој Републике Србије.

Професор др Милан Шкулић је одржао бројна предавања на научним и стручним саветовањима и конференцијама, како у Србији тако и у иностранству. У више наврата је био ангажован као експерт за научне и стручне области којима се бави и учествовао у више домаћих и међународних научно-истраживачких пројеката.

У циљу научног и стручног усавршавања, проф. др Милан Шкулић је у неколико наврата боравио у иностранству на студијским боравцима, користећи престижне међународе стипендије. Од 2003. до 2005. године је као стипендиста Хумболтове фондације (Алеxандер вон Хумболдт Стифтунг), истраживао на тему „Међународни кривични суд – надлежност и поступак“, у Макс Планк институту за међународно и упоредно кривично право у Фрајбургу у Немачкој.

Главни је уредник „Архива за правне и друштвене науке“, најстаријег часописа из области друштвених наука у Србији (основан 1906.). Био је главни уредник „Ревије за криминологију и кривично право“. Члан је редакције „Анала Правног факултета у Београду“. Говори енглески и немачки језик. По позиву је предавао у већини држава некадашње СФРЈ, као и у Немачкој и Швајцарској. Боравио је у краћим студијским посетама правосудним институцијама низа европских држава – у Немачкој, Француској, Холандији, Шпанији, Португалу итд., као и у САД и Канади.

Професор др Милан Шкулић је аутор више од 50 књига (уџбеници, монографије и веће целине у монографијама), објављених на српском, енглеском и немачком језику, а објавио је и више од 250 научних и стручних чланака из области Кривичног процесног права, Криминалистике, Међународног кривичног права, Кривичног права и других кривичних наука. У дневном листу „Политика“ објавио је у рубрици „Погледи“ већи број кратких чланака који се тичу кривичног права и правосуђа, а нису строго научног карактера и писани су за ширу читалачку публику.

За судију Уставног суда изабран је одлуком Народне скупштине Републике Србије 16. децембра 2016. године. На дужност судије Уставног суда ступио је 23. децембра 2016. године, полагањем заклетве пред председником Народне скупштине.

За заменика председника Уставног суда изабран је на седници Уставног суда одржаној 5. марта 2020. године. За заменика председника Уставног суда поново изабран 23. фебруара 2023. године. На функцију заменика председника ступио 5. марта 2023. године.

Активан је у писању стручних књига и чест је саговорник на правне теме у медијима.

Гордана Ајншпилер Поповић

Гордана Ајншпилер Поповић је рођена у Београду где је и завршила целокупно школовање. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 1981. године са просечном оценом 9,0. Правосудни испит је положила 1987. године. Завршила је обуку и напредну обуку за едукатора на Правосудној академији, као и курс за медијаторе и курс за тренера за обуку медијатора.
Уставни суд

Завршила је семинар о људским правима, семинар о праву на суђење у разумном року, семинар о заштити узбуњивача као и више семинара из области компанијског и стечајног права.

У периоду од 1982. до 1988. радила је на пословима приправника, кадровског референта, референта за заступање и в. д. директора правне службе у Р.О. Сутјеска, а потом од 1988. до 1996. године у Вишем трговинском суду као судски саветник. За судију Трговинског суда у Београду је изабрана јуна 1996. године.

Била је председник парничног већа специјализованог за трговинске и стварно правне спорове, председник општег парничног већа и председник већа за одлучивање по приговорима. Од 2002. године је судија Вишег трговинског суда, где је била председник већа за спорове са елементом иностраности, потом за банкарске спорове и за спорове у вези стечаја.

Од 2006. године је била председник одељења судске праксе Вишег трговинског суда и главни и одговорни уредник Билтена судске праксе трговинских судова. Од 2010. године је судија Привредног апелационог суда као председник већа специјализованог за банкарске спорове, координатор за стечај и председник одељења судске праксе Привредног апелационог суда.

На функцију судије Врховног касационог суда ступила је 12.9.2014. године и судила у грађанском одељењу као члан већа које решава поред општих и породичне, радне и привредне спорове. Судила је у поступцима по жалбама у поступку повреде права на суђење у разумном року и по жалбама на одлуке председника Привредног апелационог суда о приговору ради убрзања поступка, као и члан већа за одлучивање по жалбама на одлуке Врховног касационог суда из исте материје, по приговору.

Општа седница Врховног касационог суда је именовала за судију Уставног суда. На функцију је ступила 9. маја 2019. године.

Учесник је више националних, регионалних и међународних конференција из области трговинског права, стечајног права, заштите конкуренције и заштите људских права.

Члан је радне групе и програмског савета у Правосудној академији за трговинско право, као и едукатор из области привредног, стечајног, грађанског права.

Била је члан радних група за израду предлога више закона (Закона о стечају, Закона о извршењу и обезбеђењу, Закона о медијацији) као и члан радне групе подршке ВКС – пројекат ЕУ у Србији.

Била је предавач на мастер студијама Правног факултета Универзитета у Београду за област стечајно право као и на припремама за правосудни испит на истом факултету у периоду од 2000. до 2012. године.

Од 2004. до 2011. је била арбитар сталног изабраног суда при Привредној комори Србије.

Испитивач је у Одбору за полагање правосудног испита за предмет трговинско право.

Била је члан Комисије АЛСУ за полагање стручног испита за стечајне управнике у периоду од 2005. до 2015. године.

Аутор је великог броја стручних радова из области општег грађанског права, трговинског права и стечајног права.

Коаутор је коментара ЗПП, коментара Закона о медијацији, коментара Закона о стечају и збирке вежби за практичну примену ЗПП и материјално правних прописа.

Аутор је и излагач на више саветовања у организацији Врховног касационог суда – судијски дани на саветовањима привредних судова као и на конференцијама и саветовањима из области компанијског и стечајног права.

Татјана Ђуркић

Рођена 1972. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила у Београду. Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду 1998. године. На истом факултету 2008. године завршила специјалистичке студије из области тероризма, организованог криминалитета и корупције. Правосудни испит положила 2001. године.

Након завршеног факултета, од 1998. до 2001. године радила у Привредном суду у Београду (у Парничном одељењу, где је обавила приправнички стаж и након положеног правосудног испита распоређена на послове стручног сарадника). Од 2001. до 2005. године радила као судијски сарадник у Окружном суду у Београду и у Другом општинском суду у Београду (у материји радних спорова и у ванпарничној материји). За време рада у правосуђу, обавила и праксу у одељењима судског регистра, стечаја и извршења Привредног суда у Београду, као и праксу у Кривичном одељењу и у Земљишно-књижном одељењу Другог општинског суда у Београду.

Од 2005. до 2010. године радила у Републичком одбору за решавање о сукобу интереса, најпре као саветник члана Републичког одбора, а од 2008. године као секретар Републичког одбора.

Са положаја секретара Републичког одбора, након оснивања Агенције за борбу против корупције, 2010. године преузета на положај секретара Одбора Агенције.

Новембра 2012. године изабрана за вршиоца дужности директора Агенције за борбу против корупције, а од јануара 2013. године до именовања за судију Уставног суда обављала функцију директора Агенције.

У својству директора Агенције, излагала на више стручних скупова у земљи и иностранству, учествовала на бројним конференцијама, округлим столовима и јавним дебатама, као и у различитим активностима везаним за едукације јавних функционера и била предавач у оквиру више различитих програма и курсева.

Била председник радне групе Министарства правде за израду Нацрта новог закона о Агенцији за борбу против корупције и члан радне групе Министарства финансија за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности.

На функцију судије Уставног суда именована децембра 2016. године. Судија Ђуркић је презиме Бабић, под којим је именована за судију Уставног суда, променила 2019. године.

Говори енглески језик. Мајка је троје деце.

Драгана Коларић

Драгана Коларић, девојачки Милићевић, рођена је 15. априла 1973. године у Београду. Школске 1991/1992. завршила је Земунску гимназију. У 1992. години постаје редовни студент Правног факултета, Универзитета у Београду. Као један од најбољих студената, 1993. и 1995. године, награђена је посебним похвалама за свој рад и постигнут успех у стицању знања и савладавању градива. Дипломирала је 20. новембра 1996. године са просечном оценом 9,31.
Уставни суд

Од 1. октобра 1997. године ради на Полицијској академији у звању асистента-приправника за предмет Кривично право. Мр Драгана Коларић изабрана је у мају 2001. године, на Полицијској академији, у звање и на радно место асистента за наставни предмет Кривично право. Докторску дисертацију под називом „Кривично дело убиства у нашем кривичном праву“ одбранила је 02.07.2007. године, на Правном факултету Универзитета у Београду.

Наставно-научно веће Криминалистичко-полицијске академије, на седници одржаној 09.06.2008. године доноси одлуку о избору др Драгане Коларић у звање и на радно место доцента, а у фебруару 2012. године у звање и на радно место ванредног професора за ужу научну област Казнено право, за наставни предмет Кривично право-општи део. Сенат високошколске установе је 24.03.2016. године, донео Одлуку о избору проф. др Драгане Коларић у звање редовног професора за ужу научну област Казнено право, за наставни предмет Кривично право – општи део.

Од избора у звање доцента Драгана Коларић изводи наставу на следећим наставним предметима Криминалистичко-полицијске академије: Кривично право – општи део (академске студије), Кривично право – општи и посебни део (струковне студије) и Међународно кривично право (мастер студије).

Проф. др Драгана Коларић је активно учествовала и учествује у реализацији наставе на Правном факултету Универзитета у Београду (мастер студије кривично-правни и уставно-правни модул), мастер академским студијама Универзитета у Београду (смер „Тероризам, организовани криминал и безбедност“ – настава на предмету Кривичноправни аспекти борбе против тероризма, организованог криминала и корупције) и од академске 2015/2016. године ангажована је на мастер студијама Правног факултета Универзитета у Новом Саду, на предметима Кривично-правно сузбијање организованог криминалитета, тероризма и корупције, Трговина људима, Тумачење у кривичном праву. Учествовала је у великом броју комисија, као ментор и члан, за одбрану докторских, мастер и специјалистичких радова.

Проф. др Драгана Коларић је аутор већег броја реферата на међународним скуповима, научно-стручним скуповима водећег националног значаја и националног значаја, аутор већег броја оригиналних научних, стручних и прегледних чланака, као и неколико монографија и приручника. Учествовала је и сада узима учешће у великом броју научно-истраживачких пројеката. У периоду од 2013. до 2016. године била је главни и одговорни уредник часописа НБП – Журнал за криминалистику и право (НБП – Јоурнал оф Цриминалистиц анд Лаw).

Члан је редакције часописа Ревија за криминологију и кривично право коју издају Српско удружење за кривично-правну теорију и праксу и Институт за криминолошка и социолошка истраживања. Члан је Уређивачког одбора Билтена Уставног суда.

Рецензент је часописа: Теме, Српска политичка мисао, НБП – Журнал за криминалистику и право, Безбедност, Анали Правног факултета у Београду. Учествовала је и сада узима учешће у великом броју научно-истраживачких пројеката.

Од фебруара 2013. године до 12.04.2016. године обављала је послове продекана задуженог за научно-истраживачки рад на Криминалистичко-полицијској академији. Од 13.04.2016. до 21.12.2016. године обављала је функцију вршиоца дужности декана Криминалистичко-полицијске академије која је престала избором на место судије Уставног суда.

Народна Скупштина Републике Србије изабрала је 25. јула 2013. године проф. др Драгану Коларић за члана Одбора Агенције за борбу против корупције. За председника Одбора Агенције за борбу против корупције изабрана је 09. марта 2016. године.

Функција члана и председника Одбора престала је 20. децембра 2016. Министарство правде Републике Србије именовало је, више пута, проф. др Драгану Коларић за члана Радне групе која ради на изменама и допунама Кривичног законика Србије и Закона о Агенцији за борбу против корупције. Проф. др Драгана Коларић је била рецезент Комисије за акредитацију и проверу квалитета. Од децембра 2014. године члан је Председништва Српског удружења за кривично-правну теорију и праксу.

Од јуна 2018. године почасни је члан Удружења тужилаца Србије.

За судију Уставног суда именована је у децембру 2016. године. Председник је Одбора за уставне жалбе из кривичног права.

Мирослав Николић

Рођен 13. септембра 1959. године у Делиблату, општина Ковин. У родном месту завршио основну школу, гимназију у Ковину, а Правни факултет у Београду. Стручно се усавршавао на послед. специјалистичким студијама „Уговори у међународној трговини“ на Правном факултету у Београду, као и у Федералном привредном суду САД у Лос Анђелесу.

После завршеног Правног факултета радио у СИЗ-у за уређивање грађевинског земљишта општине Ковин као референт за уређивање грађевинског земљишта, потом, као секретар предузећа ПИК Пешчара Делиблато, а затим, као судијски приправник и стручни сарадник Општинског суда у Панчеву.

За судију Општинског суда у Панчеву изабран 10.01.1991. године, где је као најмлађи судија тог суда поступао у грађанској реферади, судећи парницу све до 15.11.1995. године.

За судију Привредног суда у Панчеву изабран 16.11.1995. године. Као судија тог суда поступао у привредним споровима, извршењима, стечајевима и ликвидацијама.

Дана 20.09.2001. године изабран за председника Трговинског суда у Панчеву и ту функцију обављао у два мандата, судећи уједно извршења, регистарске и стечајне предмете. За то време Трговински суд у Панчеву био је један од најажурнијих и најквалитетнијих судова трговинског-привредног судства Републике Србије.

Јануара 2005. године изабран за арбитра – представник Привредне коморе Србије Арбитражног већа, јуна 2008. до децембра 2011. године арбитар Сталног избраног суда Привредне коморе Србије, јула 2012. године изабран за заменика председника Суда части при Привредној комори Србије.

За судију Привредног апелационог суда изабран је 16.12.2009. године.

Одлуком Високог савета судства од 23.12.2009. године, постављен је за вршиоца функције председника Привредног апелационог суда у Београду, и ту функцију обављао је до 30.10.2013. године.

Одлуком Народне скупштине Републике Србије од 31.10.2013. године, изабран је за председника Привредног апелационог суда у Београду и ту функцију обављао је све до ступања на функцију судије Уставног суда, 23.12.2016. године.

У Привредном апелационом суду, поред функције председника Суда, обављао послове председника судске праксе, председника већа и члана већа у привредним споровима и иступао за приређивача Билтена судска пракса привредних судова. Према извештајима Светске банке за 2012. годину Привредни апелациони суд означен је „шампионом“ српског правосуђа.

Активно учествује у раду Удружења правника у привреди Србије као члан Управног обора, учесник је Копаоничке школе природног права у својству коуредника катедре за привредно право и стечај, као и предавач стечајног права за припрему полагања правосудног испита на Правном факултету у Београду.

Активан учесник многобројних округлих столова из области привредног и стечајног права у земљи и иностранству, а посебно учесник Округлог стола у Бриселу „Пријатељи Европе“, са темом „Инвестициона клима у Републици Србији“, као и учесник Високе државне делегације у Бриселу поводом скрининга везано за стечајно право Републике Србије.

Аутор је више стручних радова из области привредног, арбитражног и стечајног права. Учествовао је као члан радне групе у изради нацрта Закона о извршном поступку, Закона о парничном поступку и Закона о изменама и допунама Закона о стечају.

За судију Уставног суда изабран је Одлуком Народне скупштине Републике Србије дана 16.12.2016. године.

Наташа Плавшић

Рођена је 1978. године у Новом Пазару. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду у јуну 2002. године. На истом факултету у априлу 2009. године одбранила је са одликом магистарски рад на тему „Протокол 14 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода“, а у септембру 2016. године са одликом је одбранила докторску дисертацију на тему „Заштита појединца пред Комитетом за људска права и пред Европским судом за људска права“.
Уставни суд

Од децембра 2002. до јануара 2016. године била је запослена у Стручној служби Уставног суда, најпре као приправник, а по положеном правосудном испиту у фебруару 2005. године, као стручни сарадник и виши стручни сарадник. На место руководиоца Стручне службе за поступке по уставним жалбама и жалбама постављена је од стране Уставног суда у новембру 2013. године. У јануару 2016. године постављена је за в.д. заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права, коју дужност је вршила до именовања за судију Уставног суда.

У току 2009. и 2011. године по три месеца је боравила на стручном усавршавању у Европском суду за људска права. Дипломатску академију „Коча Поповић“ при Министарству спољних послова је завршила у јулу 2012. године.

Похађала је у земљи и иностранству бројне стручне и специјализоване програме, летње школе и семинаре из области људских права и уставног права. Најзначајнији су Регионални напредни програм људских права и хуманитарног права на Раул Валенберг институту (The Raoul Wallenberg Institute of Human Rights and Humanitarian Law) Универзитета у Лунду у Шведској, Летња школа компаративног уставног права на Правном факултету у Тренту у Италији и МАТРА програм Приступ правди на Асер институту (Asser Institute) у Хагу у Холандији.

Анагажована је на програмима обуке из области људских права који се у Републици Србији спроводе у организацији Правосудне академије, Канцеларије Савета Европе и УСАИД. Учествовала је и излагала реферате на бројним научним и стручним саветовањима и конференцијама из области људских права, како у Србији тако и у иностранству. Објавила је више стручних и научних радова из области људских права и уставног права.

Говори енглески и шпански језик.

За судију Уставног суда је именована на Општој седници Врховног касационог суда 19. априла 2019. године. На дужност судије Уставног суда ступила је 9. маја 2019. године, полагањем заклетве пред председником Народне скупштине.

Прошле године била је једна од три кандидата Србије за Европски суд за људска права. Сва три кандидата су одбијена јер укупно нису задовољавали потребе стандарде. Осим Плавшић, међу одбијенима су још Владимир Маринков, адвокат који заступа предметима пред Судом за људска права и Бранко Ракић, шпрофесор Правног факултета у Београду и некадашњи саветник Слободана Милошевића.

Весна Илић Прелић

Рођена 1. марта 1960. године у Београду.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду као студент генерације, јуна 1982. године, са просечном оценом 10,00. Правосудни испит положила 1983. године.

Професионалну каријеру започела 1982. године као приправник, а потом стручни сарадник у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, да би од 1986. године отпочела са радом у органима државне управе, најпре у Републичком секретаријату за правосуђе и управу, односно Министарству правде, где је у Сектору за правосуђе, на нормативним пословима израде закона и других прописа, радила на местима од вишег саветника до саветника министра, а затим у Републичком секретаријату за законодавство, као помоћник Републичког секретара задужен за Сектор правног система.

Након краћег рада у привреди, од 2000. године наставља да ради у државним органима као правни саветник Савезног министра за телекомуникације, да би марта 2004. године била постављена за заменика министра за државну управу и локалну самоуправу, а од ступања на снагу Закона о државној управи 2005. године за државног секретара у истом Министарству, а потом за државног секретара у Министарству просвете.

На функцију судије Уставног суда именована децембра 2007. године, а за председника Суда први пут изабрана у јануару 2014. године. Функцију председника обављала до децембра 2016. године, када јој је истекао мандат судије. За судију Уставног суда поново именована у децембру 2016. године. За председника Уставног суда изабрана у јануару 2017. године. Функцију председника Уставног суда обављала до истека мандата, 26. јануара 2020. године.

У периоду од 2000. до 2007. године посебно била ангажована на усклађивању домаћег законодавства са директивама и стандардима ЕУ и то, између осталог, као координатор експертског тима за израду првог Закона о телекомуникацијама, као правни експерт у оквиру пројекта ОЕБС-а за израду Закона о радиодифузији, пројекта израде Закона о јавном информисању, као руководилац пројекта израде Закона о удружењима и као руководилац тима који је сачинио прву Стратегију реформе државне управе у Републици Србији, коју је Влада усвојила 2004. године.

Од 1999. до 2003. године била представник Републике Србије у радној групи ЦЕПТ-а (Европска организација за пошту и телекомуникације). Од 2004. до 2007. године била у саставу делегације Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе и представник Републике Србије у Надзорном одбору Регионалне школе за државну управу (РеСПА). Године 2005. била члан Владине радне групе за припрему преговарачке позиције за преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Маја 2007. године била шеф делегације Републике Србије за одбрану Извештаја о примени Конвенције за елиминисање свих облика дискриминације жена пред CEDAW комитетом Уједињених нација.

До именовања на функцију судије Уставног суда, на стручним скуповима организованим у земљи и региону учествовала као аутор стручних радова на тему децентрализације и структурних реформи државне управе.

Током обављања функције судије Уставног суда и функције председника тог Суда учесник већег броја домаћих, регионалних и међународних стручних скупова и аутор стручних радова из области уставносудске праксе, перспектива и развоја уставног судства и концепта уставносудске заштите зајемчених људских права и слобода. Између осталог:

– коаутор (са судијом Уставног суда др Босом Ненадић) реферата који је 2010. године објављен у Зборнику радова са ВИИИ Конгреса Међународног удружења за уставно право, припремљеног за Округли сто на тему „Изборни системи и уставни принципи“;

– аутор приказа „Надлежности и састав Уставног суда Републике Србије“, објављеног 2015. године у публикацији Уставног савета Француске Les Nouveaux Cahiers du Conseil Constitutionnel;

Говори енглески језик.

Тамаш Корхец

Тамаш Корхец (Корхецз Тамáс) је рођен 13. децембра 1967. године у Суботици‚ где је завршио основну и средњу школу. На Правном факултету Универзитета у Новом Саду дипломирао је 1992. године. Мастер и докторске студије завршио је на Средњеевропском универзитету у Будимпешти. Докторску дисертацију из области упоредног уставног права одбранио је у септембру 2000. године.

Деведесетих година прошлог века је радио као новинар и као адвокатски приправник. Од новембра 2000. до јуна 2010. године у три мандата је био покрајински секретар за прописе, управу и националне мањине АП Војводине, а од јуна 2010. до новембра 2014. године био је први демократски изабрани председник Националног савета Мађара у Србији. Од 2002. године предаје у институцијама високог образовања. Од 2007. године запослен је на Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду (Универзитет УНИОН), где у звању ванредног професора предаје предмете Уставно право, Управно право, Управно процесно право и Правосудно организационо право.

Написао је више од 70 научних и стручних радова, укључујући и монографије, на српском, мађарском и енглеском језику.

Почасни је професор Универзитета Обуда у Будимпешти и Универзитета Сечењи у Ђеру, Мађарска. Као гостујући професор држао је предавања од 2009. године на Средњеевропском универзитету у Будимпешти, на Универзитету Сечењи у Ђеру, на Научном универзитету у Сегедину (све у Мађарској) и на Универзитету у Трсту (Италија).

Поред мађарског и српског језика говори и пише енглески језик и служи се немачким језиком.

Члан је редакције научног часописа „Лéтüнк“ у Новом Саду. Ожењен је и отац четворо деце. За судију Уставног суда именован је у децембру 2016. године. Био је члан мађарског покрета.

Владан Петров

Др Владан Петров је рођен 4. јула 1975. у Смедереву. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1999. године са просечном оценом 9,80. Магистарску тезу „Сукоб домова у дводомом систему“ одбранио је 2002, а докторску дисертацију „Енглески устав – природа и структура“ 2005. године. За асистента приправника за предмет Уставно право на Правном факултету Универзитета у Београду изабран је 2000, а за редовног професора за Уставно право и Парламентарно право 2016. године. Испитује Уставно право и правосудно организационо на правосудном испиту од 2017. године.

Усавршавао се на Међународној академији за уставно право (L’ Académie Internationale de Droit Constitutionnel) 2005. године.

По позиву управе Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, предавао је и испитивао Уставно право на том факултету (2007-2009). Испитивао је кандидате на државном стручном испиту при Министарству правде и државне управе (2012-2014). Био је предавач и координатор курса на Дипломатској академији при Министарству спољних послова (2012-2014).

Уставни суд Србије га је позивао да учествује на јавним расправама (о мандатима одборника 2011, о Статуту АП Војводине 2013, о Бриселском споразуму 2014. године). У својству експерта, био је ангажован од стране бројних међународних невладиних организација – ОЕБС, УНДП, итд. Петров је члан Венецијанске комисије.

Био је продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду, а краће време (април-септембар 2018) и в. д. декана. Такође, био је члан редакције часописа Анали Правног факултета у Београду (2006-2018). Уредник је секције за уставноправна питања Копаоничке школе природног права (од 2009). Био је сарадник Центра за јавно право (2012-2016). Члан је редакционог одбора Зборника радова наставника и сарадника Правног факултета у Нишу и члан надзорног одбора часописа Наука, полиција, безбедност. Главни и одговорни уредник часописа Архив за правне и друштвене науке.

Члан радне групе Министарства правде за израду нацрта Закона о Уставном суду био је 2007. године, члан Матичног одбора у Министарству просвете, науке и технолошког развоја (2017-2019), председник Комисије за помиловање председника Републике (2015-2019), председник Дисциплинске комисије Универзитета у Београду (2016-2019), заменик председника Одбора за статутарна питања (2016-2019) и председник Управног одбора Института за упоредно право у Београду (март 2019-мај 2019). Био је заменик члана Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа од 2013. до 2018. године и члан Радне групе за израду правне анализе уставног оквира о правосуђу, као и других радних група (за израду Појмовника Народне скупштине, за унапређење и развој Правосудне академије).

Као самостални аутор, написао је уџбеник „Парламентарно право“, а као коаутор, још два уџбеника „Уставно право“ и „Људска права“. Коаутор је приручника за полагање правосудног испита из Уставног права, као и монографије „Уставни судови бивших југословенских република – теорија, норма, пракса“. Написао је и студију за ОЕБС (сарадник Маја Прелић) о односу Уставног суда и редовних судова упоредно и у пракси.

Аутор је бројних научних и стручних радова из области уставног права – посебно уставног судства и парламентарног права, као и стручних текстова, објављених у Политици, Вечерњим новостима, Данасу, Печату, Времену, НИН-у, итд.

Чита и говори енглески и француски језик.

Живи у Београду. Има једног сина.

За судију Уставног суда именовала га је Општа седница Врховног касационог суда. На дужност судије ступио је 9. маја 2019. године, полагањем заклетве пред председником Народне скупштине.

Тијана Шурлан

Др Тијана Шурлан, девојачко Поповић, рођена је 1972. године у Београду. Матурирала је у Петој београдској гимназији. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала (просечна оцена 9,17), магистрирала и докторирала, summa cum laude.

По дипломирању прво радно искуство стицала је у адвокатској канцеларији Недић. На Полицијској академији запослила се 1997. године као асистент–приправник на предметима Међународно јавно право и Међународни односи. На Криминалистичко-полицијској академији изабрана за доцента на предмету Међународно јавно право 2010, а 2015 за ванредног професора. Поред основног предмета наставу држала и на предметима Људска права и Међународна људска права.

У материји људских права похађала је експертске обуке у организацији већег броја међународних организација – Организација за европску безбедност и сарадњу, Савет Европе, Уједињене нације и Међународни комитет Црвеног крста. Током 2003-2004. године била је укључена у пројекат Полиција и људска права у организацији Савета Европе.

Експертска предавања држала на Дипломатској академији „Коча Поповић“ при Министарству спољних послова Републике Србије, на Форуму за дипломатију и међународне односе на Правном факултету Универзитета у Београду, на Regional Academy of the United Nations, као и на предавањима која су на КПА организавана у сарадњи са International Criminal Investigative Training Assistance Program, USA Department of Justice (ICITAP). На Универзитету у Лозани, Факултет за право, криминалистику и јавну управу држала гостујућа предавања у фебруару и мају 2016. године.

Вршилац дужности продекана за други степен, задужена и за међународну сарадњу на КПА била је у периоду мај 2015-децембар 2016. Члан је уредништва већег броја часописа и зборника; учествовала је на значајном броју међународних и националних конференција и саветовања. Објавила већи број књига и чланака, међу којима и уџбеник Међународно јавно право, у коауторству са проф. др Миленком Крећом.

Обављала функцију саветника за Републичко јавно тужилаштво за ратне злочине у предмету Гњиланска група, 2012-2013. Изабрана за члана 2013. године, а потом 2014. године за председника Управног одбора Агенције за реституцију. Учествовала као члан радне групе у изради Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника.

Члан је Српског удружења за међународно право, српског огранка у International Law Association (ILA), као и European Society for International Law (ESIL).).

Говори, чита и пише енглески и руски језик; француски језик чита.

За судију Уставног суда именована је у децембру 2016. године. Главни је и одговорни уредник Билтена Уставног суда.

Укључена је у рад асоцијације National Association of Women Judges (УСА).

За члана Комитета УН за људска права изабрана је у јуну 2022. године.

Извор: n1

Ознаке: , ,